INTERVJU Predrag Voštinić: Vučićeva fokusiranost u kombinaciji sa nervozom i strahom nije dobra

Siguran sam da svi na ulici snažno svedoče, osećaju i trpe tu ugnjetenost, i da svako od nas već na sledećem okupljanju može da nosi ime osobe koju vidi kao žrtvu režima. Sasvim je u redu nositi i sopstveno ime na kartonu, logoraški, kako i dolikuje okupiranim prostorima, kaže za Danas Predrag Voštinić, lider Lokalnog fronta iz Kraljeva, odgovarajući na pitanje kako je nastala ideja o nošenju transparenata na grudima na građanskom protestu „Srbija protiv nasilja“ i ima li novih ideja za naredni ili će transprenti ostati isti?

* Učestvuje li opozicija u kreiraju tih ideja?

– Pa mi smo opozicija. I mi, i ljudi sa kojima radimo, savetujemo se, javne ličnosti koje se bune, svi mi koji protestujemo. Dosta je važno razumeti da opoziciju u ovom društvu ne čine samo parlamentarne stranke koje ne vrše vlast. Kao i to da se politika ne vodi samo u skupštini ili preko puta, na Andrićevom vencu. Ljudi promišljaju i učestvuju u političkom životu nezavisno od tih institucija i organizacija. Nekada je i medijima potrebno ukazati na to.

* Energija protesta je jaka a broj okupljenih veoma veliki. Imate li utisak da je ovo početak kraja ovog režima ili će protest, kao i mnogi pre njega, zamreti? Šta je poresudno hoće li se desiti jedan ili drugi scenario?

– Nije u pitanju da li će zamreti protest ili režim, nego šta će se pre desiti. Nema sumnje da režim nikad ranije nije bio rastresitiji. Zverska retorika samo ukazuje na nivo ranjenosti i panike koju pokušavaju da prikriju. Sa druge strane, ljudi koji izlaze na ulicu deluju rešeno, iako bez neke naglašene strukture u davanju otpora. Dosta je mlađih ljudi nego na ranijim okupljanjima, ne nasedaju na provokacije, često ne reaguju čak ni na uputstva organizatora, ali dosledno i dostojanstveno učestvuju u borbi. Kao i uvek kad shvatite da je „vrag odneo šalu“ i da nema povlačenja pred problemom. Otuda i dosta veći stepen pomirenosti u razlikama, političkim i svim drugim, manje je podozrivosti i osuđivanja. Sasvim dovoljno za neka vedrija očekivanja svake dobronamerne osobe u ovom društvu.

* Kako vam se čini ponašanje Vučića posle poslednja dva masovna građanska skupa? Gubi li konce ili drži situaciju pod kontrolom, u skladu sa svojim političkim interesima?

– Ne deluje dezorijentisano, naprotiv, ali je očigledno da je jako nervozan. A fokusiranost u kombinaciji sa nervozom i strahom nije dobra. Tako ljudi donose brze odluke u skladu sa ciljevima, ali bez ikakvog odmeravanja sredstava. Ne bi me čudilo da njegove odluke i takvo ponašanje dodatno eskaliraju i samo nasilje protiv koga se bunimo. Cilj opstanka na vlasti ovakvih ljudi i struktura nisu samo vlast i privilegije koje ona nosi, nego samog opstanka, u ekonomskom smislu, pa i opstajanja na slobodi. Otuda i ne čudi ta ohola posvećenost i agresija.

* Vučić opoziicji nudi dijalog, a ona ga odbija. Očekuje li ipak da će neko iz opozicije da ode da razgovara s njim?

– Ma, to je manipulator, kakav njegov dijalog. Ništa on ne nudi nikome, osim što tako pokušava da i dalje upravlja događajima i sebi kupi vreme za vraćanje na agendaške postavke, a to su – stvaranje manevarskog Pokreta, raspisavanje izbora, promene ustava i, što je uvek najvažnije, ugradnja u infrastrukturne projekte svojih ljudi i fondova. Otuda mešetarenje političkom scenom i šibicarenje kosovskim problemom, koji je ponovo doveo ljude sa severa u stvarnu opasnost. O čemu dijalog, sa kim? Već je pozivao, već su se odazivali, i šta smo od toga dobili i mi, i ti koji su sa njim pregovarali? Što se nas kao organizacije tiče, prihvatamo pozive na svaki razgovor sa vlastima, samo da razgovori budu isključivo javni i da je tema isključivo u resoru i ingerencijama funkcije sa koje poziv dobijamo. Sve drugo je samo otimanje za lažni opozicioni presto i podilaženje njegovim besramnim namerama.

* Kako vidite razrešenje ove političke nestabilnosti u zemlji? I kakvo bi razrešenje bilo najbolje?

– Mnogo je mogućih scenarija, ali samo jedan ishod vodi dugoročnoj stabilnosti, a to je temeljna demontaža sistema koji generiše i promoviše nasilje i kriminal, pogrešne ljude i vrednosti, selektivno primenjuje zakone, koji pljačka svoje građane kroz budžet i dugoročna zaduživanja. Naravno, da zvuči idealistički, čak utopistički iz ove pozicije, ali ciljevi često definišu domete. Nisu svi naši zahtevi kao društva stali u zahteve protesta, ali za početak da od njih ne odustanemo.