Foto: Danas/A. L.Radivoje Jovović, politikolog, docent i pokrajinski poslanik Pokreta slobodnih građana, dane trenutno provodi u kućnom pritvoru koji bi mogao da traje i tri meseca. Država ga goni jer je policajcima na protestu ispred Skupštine grada kada se tražila ostavka gradonačelnika Milana Đurića gurao štitove.
Kako ne sme da koristi internet i telefon, Jovoviću smo kucali na vrata. U narednim danima treba da bude donesena odluka da li će mu biti ukinut kućni pritvor, ali kako se žalio i tužilac koji je tražio 30 dana pritvora u zatvoru na Klisi, moguće je da je ovo retka prilika za razgovor sa njim, barem za neko vreme.
Kako kaže, bez obzira šta će da se desi, ima veliku želju da se što pre „vrati na ulicu i nastavi borbu“.
Osumnjičen je za napad na službeno lice, a kako ističe naš sagovornik, malo šta od navedenog ima smisla.
– Snimak na kom se vidi taj moj „okršaj sa policajcima“ koji je pokazao ministar Ivica Dačić na Pinku može se pravno podvesti samo pod tzv. drsko i bezobzirno ponašanje i nema veze sa fizičkim nasiljem, to je bila simbolička protestna akcija. Psovanja nije bilo, a ako se neko vređa na: „Zašto ne hapsiš ubice?“ – to govori samo o njemu. Odbranu imam spremnu i na sve druge potencijalne optužbe i kritike, povodom ma kog od mojih delovanja – kaže Jovović.
*Kako provodite vreme u kućnom pritvoru, kako se osećate?
Trenutno imam invaziju posetilaca koji mi lično i emotivno vrlo prijaju. Ali nemam mira od političkih razgovora i dogovora, ne prestajem da budem aktivan na sve načine na koje to mogu da budem. Osećam se sasvim u redu. Mnogo gore se osećaju porodice poginulih, ali i uhapšeni mladi ljudi poput Dejana Bagarića ili mučki povređenog penzionera Ilije Kostića. U tom smislu si ne pridajem na značaju, osećam se dobro fizički i psihički, izuzev toga što bih želeo da mogu u mnogo većoj meri da doprinesem ovoj borbi koja se razbuktala širom Srbije.
* Šta očekujete da će sud odlučiti?
Nisam smešten u klasičan pritvor, ali je poenta ovog rešenja da budem odstranjen iz političkog života. Namera vlasti je da se oni koji su organizatori, koji su najborbeniji i najvidljiviji, odstrane ili pokušaju zastrašiti, premda u mom slučaju u tome definitivno neće uspeti. Ne verujem da postoji prevelika šansa za oslobođenje iz kućnog pritvora s obzirom na tu njihovu nameru da se naprosto obračunaju sa sa mom na takav način da nemam svoj javni glas. Ipak, boriću se svim sredstvima, ako ostanem u kućnom pritvoru, tražiću dozvolu od sudije da ispunjavam svoje radne obaveze na fakultetu i da u najmanju ruku učestvujem na sednicama Skupštine Vojvodine.
* Pominjete posao, da li vam je kućnim pritvorom ugrožena egzistencija?
Mislim da na fakultetu na kom radim postoji vrlo značajna doza profesionalizma, gde se ne ulazi ljudima u pojedinačne političke preferencije, u to šta ko kao građanin, aktivista ili političar radi. Lično procenjujem da mi nije ugroženo radno mesto, ali svakako se ovim pokušava izvršiti pritisak i na tom polju. Zaista želim najiskrenije da se zahvalim mojim divnim studentima i sjajnim kolegama koji su me imenom i likom podržali u celoj ovoj borbi za pravdu.
* Da li vas je neko razočarao ali i iznenadio nakon što ste uhapšeni i pritvoreni?
Shvatio sam da ovu situaciju treba da iskoristim da profiltriram ko su mi dobri prijatelji, ko mi misli dobro, a ko loše.
Izostala je podrška određenih pojedinaca, čak i vidljivih političkih i javnih ličnosti, o čemu sada ne bih naročito pričao, ali ću imati na umu za ubuduće. Sve vreme pričamo o solidarnosti, saradnji i podršci, međutim, u mom slučaju je to izostalo kad je reč o jednom broju ljudi. Takođe, odjednom se u borbi protiv diktature koja ubija i sakati ljude, nađu neki do sada dobri saradnici da se pretvore u puritance i kažu: „Ju, kako tako sa policijom, pa ti si profesor…“ E, baš zato što sam profesor, i zato što živimo udžbenički primer represije, neophodno je razgoniti strah i pomeriti granice. S druge strane, mnogi su me podržali, a neki i pozitivno iznenadili, tako da u svoj tefter upisujem i dobro i loše.
Da zaključim, u ukupnom skoru je, ipak, daleko više podrške od kritike. Duboko sam zahvalan na tome.
* Da li ste ipak očekivali da će ovako nešto da vam se desi?
S jedne strane, tu našu građansku borbu sa policijskim kordonima je nosio jedan lep broj poslanika i odbornika. I zaista im lično dugujem aplauz. I neka moja ponašanja su primenjivali i drugi od tih ljudi. Tako da, iz pravnog ugla posmatrano, iznenađuje činjenica da sam isključivo ja iz tog korpusa ljudi uhapšen. Pa čak i u policijskoj stanici su mi rekli, odnosno postavili mi pitanje, zašto su mene izabrali od tolikog broja ljudi koji su takođe učestvovali u ozbiljnim akcijama naše opozicije, kojih se, da se razumemo, ni na koji način ne stidim, niti bih povukao bilo koju svoju reč ili delo. Sa političke strane me, pak, hapšenje nije iznenadilo.
Bio sam spreman na to, s obzirom na činjenicu da aktivno učestvujem u organizaciji protesta opozicije, ali i vrlo aktivno podržavam organizacije poput Stava i Sviće, i sve druge poštene i iskrene borce. Uz sve to vrlo otvoreno govorim u javnosti, a ponosno predvodim novosadski odbor Pokreta slobodnih građana, ljude o čijoj aktivnosti i neustrašivosti ne moram da svedočim ja, zna to i javnost, a pokazuju i đonovi istrošenih cipela mojih saborkinja i saboraca. Summa summarum, ni najmanje se ne žalim. Jedino što mi je bitno jeste da se nastavi borba, žestoko a pametno.
* Mnogi pominju neverovatnu činjenicu da ste dobili tri meseca kućnog pritvora kao i bivša direktorka Infrastruktura železnica Srbije?
Meni to nije ni tragikomično, nego jedan ozbiljan bezobrazluk, da se slučaj poput mog izjednačava sa slučajem osobe koja ima odgovornost za smrt 15 ljudi i za teško ranjavanje još dvoje ljudi. To mi je stravično izrugivanje žrtvama i celom našem društvu. To što mi imamo isti tretman je doslovno smejanje Vučića u lice svakom poštenom čoveku u Srbiji.
* Imate li osećaj da se u Srbiji nešto promenilo nakon 1. novembra?
Mnogo toga. Blokirane su desetine fakulteta, studenti su ustali, profesori, umetnici, glumci, advokati, građani su ohrabreni, ljudi u javnim preduzećima koji izlaze na 15 minuta blokada.. Ogroman deo društva se probudio i ohrabrio, a režim je pokazao prve ozbiljne znake slabosti. Palo je više ostavki, što je nešto što se ranije dešavalo.
Svaki drugi potez režima je, takođe, pogrešan – napali su na decu i profesore, kao nasilnike i provokatore koriste članove svoje stranke, dok je cena plaćenog batinaša (ove informacije možete proveriti u kafićima i na splavovima u kojima se takvi kreću) na crnom političkom tržištu skočila višestruko. Mislim da je ovo prva situacija u poslednjih 12 godina kada možemo zaista da kažemo da je režim ozbiljno uzdrman.
*Utisak je da je opozicija radila ono što se od nje očekuje, prelomni momenat bila su dešavanja ispred suda u Novom Sadu?
Te akcije kod suda su bile odlične, odjeknule su jednim obnovljenim poverenjem građana u opoziciju. Drugo, mi ne možemo više da se pravimo da ne živimo u diktaturi. Nismo u Finskoj pa da institucionalnim mehanizmima rešavamo nepravdu, već živimo u Srbiji, diktaturi karakterističnoj za 21. vek; mnogo spina, kad treba onda i nasilja, i konstanta kolonijalnog podvođenja nečijim prljavim profitnim interesima. Stranačka opozicija je tih dana pred sudom pokazala jednu ozbiljnu hrabrost i odlučnost.
Smatram da sa tim nipošto ne sme da se stane. Očekivao sam da će režim konstantno da hapsi mlade ljude, a političare ostavlja netaknutima, upravo kako bi pojačao taj jaz nepoverenja. Zbog toga se, između ostalog, vrlo svesno zalažem za borbenije metode nas iz opozicije. Poslanici i odbornici moraju da budu u prvim redovima, ne samo zato što je tako moralno, i bezbednosti sugrađana radi poželjno, već moraju i da razmišljaju strateški.
Neće nas nikuda odvesti ova borba ukoliko dopustimo da se proširi jaz između građana i aktivista spram političara, koji će na neki način biti privilegovani. Apsolutno ne tražim i ne želim da budem privilegovan, imunitet povodom ovih optužbi nemam, ali ne želim ni da me moje funkcije na ma koji način štite. Želim da delim sudbinu sa svim drugim hrabrim ljudima, bilo šta drugačije bilo bi sramotno.
* Kako vam do sada izgleda istraga i hapšenja odgovornih za pad nadstrešnice?
Mislim da se u ovom trenutku traže žrtvena jagnjad i da će neki ljudi biti kupljeni ili zastrašeni, a treći doslovno biti žrtvovani bez bilo kakvog dogovora, kako bi ovaj režim mogao da kaže, „eto, oprali smo ruke“. To im neće proći jer naprosto je vrlo jasno da po političkoj vertikali neki ljudi moraju da odgovaraju, i niko ne smatra da će pravda biti zadovoljena time što ćemo nekog radnika iz redova podizvođača videti na optuženičkoj klupi, već želimo da vidimo one velike face koje su svečano otvarale tu stanicu, stavljale potpise i nameštale tendere.
* Koji će biti sledeći odgovori režima na ovu pobunu?
Mislim da SNS ne uspeva da se snađe sa tolikim brojem pokreta koji iskrsavaju po Srbiji. Mi u ovom trenutku imamo proteste svuda, od strane organizacija i pojedinaca koji apsolutno međusobno nisu u kontaktu, u velikom broju slučajeva. SNS-u gori zemlja pod nogama od nemogućnosti da obavi sva prisluškivanja i isprati sve što se dešava.
Bilo bi im mnogo lakše da postoji nekakva centralna koalicija koja bi imala svoju glavu, koja bi mogla da se prati i stavlja pod kontrolu. Ovde je naprosto bes i gnev došao do tih nivoa da je pitanje samo šta će sutra da se desi i koje će žarište sutra da bukne. Oni bi najradije da se sve što pre preobrazi u svečanu atmosferu novogodišnjeg slavlja, što ne smemo da im dopustimo.
* Kako vam izgledaju novosadski naprednjaci? Nekako deluje da bi neki voleli da sada nisu na pozicijama na kojima jesu, ali kao da tu moraju da budu. Aktivisti i funkcioneri koji „čuvaju“ prostorije SNS kad su protesti često skrivaju svoja lica.
Milanu Đuriću i Dini Vučinić je ozbiljno neprijatno. Njima je inače zapoveđeno, naročito Milanu Đuriću, da ne pričaju mnogo. Dakle, oni čekaju aber iz Beograda za sve što treba rizičnije da urade ili da izjave, jer naprosto nisu dovoljno spretni da samostalno to obave. Jedini njihov kvalitet koji imaju, prevashodno Đurić, je bespogovorna poslušnost šefovima. Meni deluje da su u ozbiljnoj panici i da bi vrlo rado baba dala dinar da iz kola izađe, međutim ne treba da da dva, već mnogo više od toga.
* Nije jesen ako u Srbiji ne pričamo o novim izborima?
Nisam pristalica toga da treba pričati o novim vanrednim izborima, a javljaju se takvi glasovi. Novi vanredni izbori, bojim se da bi mogli biti zlatna karta Vučiću za izlaz iz ove krize, gde bi se sve ove stvari zaboravile i skrenula bi se pažnja na novi izborni proces. Mislim da stranačka opozicija mora da nastavi borbu kreativno i odlučno, kao što smo to radili kod suda, uz ponešto lakog i upečatljivog performativnog. Taj generalni smer ne sme da se menja.
Kako si ušao u aktivizam, pa posle i u politiku?
Moja porodica kolenima unazad ima ozbiljnu aktivističku i antifašističku notu. Naročito tokom devedesetih i borbe protiv Miloševića sam dobio pelcer od pokojnog oca Zdravka, koji se u malom mestu borio sa velikim aždajama. Najveća ljubav mi je učionica, kroz koju želim da doprem do mladih ljudi, ali sam odavno shvatio da za stvarnu društvenu promenu moram da izađem iz učionice. Moj ulazak u aktivizam je bio uslovljen pitanjem kada ću naći nekoliko ljudi koji će sa mnom na jedan pošten i autentičan način sprovoditi tu borbu.
Kad sam našao te ljude, kojima mogu da verujem, tad sam i ušao u aktivizam. Smatram da je aktivizam apsolutno neophodan korektivni faktor političkih dešavanja, ali sam ga doživljavao i kao školu kako politici treba da se pristupa. Mnoga obeležja mog političkog delovanja imaju aktivističke elemente, između ostalog, zato što to nameće nužnost. Ipak, sanjam dan kad ću moći kao političar i stručnjak da debatujem o reformama obrazovanja, poreskog sistema ili državne uprave, koje će se sprovoditi putem demokratskih institucija, i kad pravdu nećemo tražiti na ulici već u neupitnoj primeni zakona. Ta neaktivistička „dosada“ je zapravo željeni cilj, život u uređenom, pravednom i demokratskom društvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
