INTERVJU Šaip Kamberi, poslanik PDD: Briselski dijalog poslednja je mogućnost afirmacije političkog položaja Albanaca Preševske doline

Ne znam da li će toga dana nešto da se potpiše, ali očekujem da ti razgovori daju novi podstrek i napredak ka osnovnom sporazumu. Evropska perspektiva i Kosova i Srbije zavisi od toga. Mnogo je zastoja bilo od početka Briselskih pregovora i zato je krajnje vreme za ozbiljniji prodor ka dugoročnoj normalizaciji, koja otvara perspektivu i za ceo Zapadni Balkan, kaže za Danas Šaip Kamberi, poslanik Partije za demokratsko delovanje.

Da li je za vas prihvatljiv francusko-nemački predlog?

Nisam imao prilike da vidim dokumenat. Ali na osnovu onoga što se u javnosti zna, da je „francusko -nemački“ predlog – koji je sada, zapravo, evropski predlog- predstavlja dobru osnovu za dalje razgovore. Rekao bih da je dobra osnova ka Osnovnom sporazumu, preko potrebne normalizacije i jasnije evropske perspektive regiona.

Ono za šta se mi zalažemo jeste da načela koje bude sadržao budući sporazum, posebno u oblasti ljudskih i manjinskih prava, manjinske samouprave, imaju univerzalnu vrednost te da ne budu isključiva samo za jednu zajednicu.

Potpredsednica DPK Vljora Čitaku kaže da će premijer Aljbin Kurti na sastanku u Briselu u ponedeljak potpisati sporazum sa Srbijom, prema francusko-nemačkom planu, koji predviđa formiranje Zajednice srpskih opština. Zašto je toliko sporno da Srbija dobije ZSO koji je utvrđen Briselskim sporazumom?

Ne mogu niti da potvrdim, niti da negiram to što je gospođa Čitaku rekla, jer nisam upoznat sa konačnim stavom premijera Kurtija i njegove Vlade. Što se ZSO tiče, zapravo, po Briselskom sporazumu to treba da dobiju Srbi na Kosovu ne Srbije. Jer upravo tu leži problem. Ako ZSO bude dobila Srbija, ne Srbi na Kosovu, to onda opravdava strah mnogih na Kosovu koji smatraju da preko ZSO, Srbija želi u svojim rukama instrument preko kojeg može da defunkcionališe državu i preko kojeg može, u svako vreme da destabilizuje situaciju na Kosovu.

Zalaganje za prava Srba na Kosovu je jedno, zalaganje za formiranje političko-pravnog mehanizma preko kojeg će se u budućnosti destabilizovati Kosovo je nešto sasvim drugo, koje bi štetilo budućim odnosima dvaju naroda i država. Na Kosovu strahuju od nove Srpske, koja se, kako praksa pokazuje u BiH, koristi za destabilizaciju ove države.

Pa kakva bi ZSO, po vama, trebalo da bude i koja ovlašćenja bi trebalo da ima?

Ipak to ostaje na stranama u pregovorima da dogovore. Moram da ponovim naš stav, a to je univerzalnost načela u oblasti ljudskih i manjinskih prava i manjinske samouprave.

Tražili ste od Eskobara da Preševska dolina bude uključena u dijalog. Zbog čega, šta tražite i imate li saglasnost svih albanskih partija iz Preševske doline?

U maju će biti 22 godine od kada smo uključeni u dijalog sa zvaničnim Beogradom u nastojanjima da poboljšamo položaj Albanaca Preševske doline. U ovom periodu imamo potpisana tri sporazuma (2001, 2009 i 2013) koje Beograd ne poštuje. Dakle pune 22 godine, političkog zalaganja, napora i frustracija koje je stvorio taj nedovršeni dijalog. Sada, kada smo sasvim svesni da „redovni“ dijalog ne daje obećane i očekivane rezultate, moramo da tražimo pomoć od onih činilaca koji posreduju u dijalogu Kosova i Srbije. Briselski dijalog vidimo kao poslednju mogućnost afirmacije političkog položaja Albanaca Preševske doline. Do sada nijedna albanska stranka nije iznela stav protiv mojih zahteva.

Da li je došlo do susreta sa Lajčakom koji ste tražili?

Još ne, ali očekujem da će gospodin Lajčak kao i specijalni emisar SAD za Balkan, gospodin Eskobar, da mi pruže mogućnost razgovora.

Nedavno ste zajedno sa poslanicima SDA Sandžaka bili gost i Aljbina Kurtija, da li je bilo nekih konkretnih zahteva ?

Ništa posebno. I do sada smo imali prilike da se nekoliko puta sretnemo sa premijerom Kurtijem. I njemu smo izneli stav na neophodnost da simetrija i odgovarajući tretman nacionalnih manjina mora biti ključni elemenat budućeg sporazuma Kosova i Srbije.

Da li očekujete da će naposletku doći do međusobnog priznanja Srbije i Kosova?

Normalizacija odnosa Kosova i Srbije je ključna za stabilnost ne samo odnosa dva naroda već i celokupnog Zapadnog Balkana. Sasvim je jasno da Evropska Unija i SAD neće dozvoliti novi konflikt niti novo žarište na evropskom tlu. Zato sporazum o normalizaciji i evropska perspektiva nemaju alternativu. Zato verujem da, bez obzira na sadašnju retoriku, interesi jedne i druge strane, interesi regiona preovladati i da će se pre svega odnosi normalizovati, kao preduslov za poptpuno međusobno priznanje.

U Beogradu je u kancelariji oficira za vezu Prištine  obeležen Dan nezavinosti Kosova, po prvi put, bez negativnih reakcija vlasti. Šta to znači, da li je to spuštanje lopte pred nastavak briselskog dijaloga ? Zapravo, kao i mnogi drugi, i ja sam bio pozvan kao gost, te ne znam detalj kako je sve to orgaizovano. U svakom slučaju, kao i druge zvanice ja sam prisustvovao organizaciji koju je priredila Kancelarija za vezu Kosova u Beogradu, koja tamo deluje na osnovu ranije potpisanih briselskih sporazuma.

Za razliku od predstavnika vlasti obeležavanje dana nezavisnosti Kosova naišlo je na žestoke kritike vaših kolega poslanika, sa desnice. Ocenjeno je da je skup trebalo zabraniti, a čula su se i poređenja da Kipar ne bi tako nešto dozvolio na svojoj teritoriji?

Mislim da sam u jednom intervjuu upravo za vaš list, pre par godina, rekao da je problem demokratizacije Srbije jeste jednaka odgovornost opozicije kao i vlasti. Nažalost, kada su Kosovo i Albanci u pitanju, ta desna opozicija nastupa radikalnije u odnosu na reformisane radikale. Tabloidno novinarstvo, obskurnih desničarskih portala, takođe prednjači u albanofobiji.

Oni imaju neku svoju zamišljenu istinu, daleko od životne realnosti, koja je absurdna, i zahtevaju od ljudi da je slepo poštuju. Takva zamišljena istina ne pomaže demokratizaciji Srbije niti njenoj evropskoj perspektivi. Takva opozicija, koja Srbiju zamišlja priključeno istočnim carstvima, zapravo više od svih šteti samoj Srbiji. Ono što uporno pokušavam da ukažem i na sednicama narodne Skupštine jeste da Srbija mora biti sposobna da novim vrednostima, izgradi drugačije veze sa Kosovom.

Letos dok su trajale konsultacije oko formiranja vlade Srbije, čini se, da ste bili raspoloženi da budete deo bar neke vlasti na lokalu. Kako su sve majine dobile neki deo kolača vlasti, osim vas?

Ravnopravna, ravnomerna i bezuslovna integracija nije pitanje raspoloženja. Ono je pitanje poštovanja ljudskih i manjinskih prava, ustavnih načela i tri sporazuma koja imamo sa zvaničnim Beogradom.

Mi, već 22 godine zahtevamo da budemo ravnomerno i ravnopravno integrisani. Smatramo da integracija treba da krene „odozdo“, od državnih institucija i javnih ustanova koja deluju na teritoriji opština u kojima Albanci čine većinu ili deo stanovništva. Bilo bi neprirodno da taj proces krene „odozgo“ da dobijemo mesto jednog ili dvoje državnih sekretara, a da nema nijednog zamenika tužioca u Bujanovcu, da ima samo dvoje od 12 sudija pri Osnovnom sudu, ili da nema nijedan Albanac u Zdravstvenom centru (bolnici) u Vranju od preko 500 zaposlenih.
To su anomalije sistema jedne zemlje koja pretenduje da bude deo Evropske unije, geografsko-političkog entiteta, koji razlike smatra bogatstvom ne manom.