INTERVJU Slaviša Ristić: Posle svake Vučićeve misije na KiM sve manje Srba i Srbije

Poslanička grupa Ujedinjeni je na prvoj sednici parlamenta Srbije kada se raspravljalo o pitanju Kosova i Metohije, a na kojoj je bio prisutan i predsednik Republike Srbije, upravo insistirala na formiranju mešovitog skupštinskog tela sastavljenog od svih parlamentarnih stranaka, kao i predstavnika najznačajnijih nacionalnih institucija – SANU, SPC… – koje bi se bavilo pitanjem KiM. Smatramo da se podrška SPC podrazumeva u odbrani vitalnih srpskih interesa, ali stiče se utisak da je ona na liniji državnog vrha, tako da je za sada njena uloga dosta anemična, kaže za Danas Slaviša Ristić, predsednik Pokreta Srba sa KiM Otadžbina i poslanik u Skupštini Srbije.

 Šta se krije iza upravo završene epizode sa barikadama? „Otadžbina“ je javno upozorila da nijedan srpski zahtev nije ispunjen i da je ceo predsednikov scenario „spasavanja mira“ farsa. Nebojša Jović iz Pokreta za odbranu KiM čak tvrdi da Srbi nisu želeli da se povuku sa barikada i da su predsedniku Vučiću dali ultimatum da se povuče iz pregovora, u protivnom posle Božića dolaze pred Predsedništvo Srbije.

– Najkraće rečeno to je još jedna Vučićeva obmana sopstvenog naroda, kao i uzalud potrošena energija naroda. Vučiću nije prvi put da se pojavi kao spasilac mira na prostoru KiM. Nažalost, posle svake njegove spasilačke misije Srba i Srbije na KiM je sve manje i manje.

O tvrdnjama da Srbi nisu želeli da se povuku sa barikada ne mogu da svedočim, ali evidentno je da je izostala reakcija Kriznog štaba, čija je moralna obaveza bila da se posle tog „sudbonosnog“ sastanka u Raški obrati svojim građanima i kaže svoj stav o tom pitanju.

Da li napetosti, provokacije i incidenti na severu Pokrajine imaju veze sa francusko-nemačkim predlogom rešenja za KiM, o čijim detaljima Vučić tvrdi da mora ćuti i javnosti?

– Predsednik Aleksandar Vučić je dolaskom na vlast verovatno preuzeo određene obaveze, odnosno dao sasvim sigurno obećanja zapadnim mentorima o zauzimanju „konstruktivnog“ stava u pogledu rešavanja kosovskometohijskog pitanja. Evidentno je da mu vreme curi i da je sve što se dešava u poslednje vreme stavljeno upravo u tu funkciju. Njegov stav o francusko-nemačkom predlogu se menja gotovo na dnevnom nivou – jednog dana kaže da papir sa tim predlogom nije želeo ni da uzme u ruke, a već sutradan kaže da će o tome razgovarati.

Bilo bi normalno da predsednik o sadržini tog dokumenta – predloga – upozna pre svega Narodnu skupštinu, a i čitavu javnost.

Otadžbina je nedavno iznela detalje o izgradnji sedam vojnopolicijskih baza u opštinama Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, koju je Priština počela avgusta 2022. Da li su i baze deo „aranžmana“ za povlačenje barikada – da li će se obustaviti njihova izgradnja?

– O kakvom se „aranžmanu“ radi kada su uklonjene barikade javnost nije upoznata. Situacija sa terena je sasvim drugačija, naime specijalne policijske snage se nakon uklanjanja barikada još više utvrđuju. Samo na magistralnom putu Zubin Potok – administrativni prelaz Brnjak, ima nekoliko novih punktova specijalne kosovske policije, što dovodi do dodatne uznemirenosti građana.

Kakva je uloga zvaničnog Beograda i Srpske liste u izgradnji tih baza na severu KiM?

– Najblaže rečeno zagonetna. Naime te baze nisu „sletele“ na lokacijama na kojima su izgrađene. Više od pola godine teče realizacija tog projekta, od izgradnje putne infrastrukture pa do same izgradnje baza i stacioniranja specijalnih policijskih snaga. Za sve to vreme izostala je reakcija kako Beograda tako i Srpske liste, čiji je predsednik ujedno bio i ministar u tzv. Vladi Kosova koja je i donela odluku o izgradnji istih.

Beograd i Srpska lista umesto da munjevito reaguju konkretnim potezima, tek nakon pritiska javnosti počeli su dosta smušeno da se oglašavaju i da osuđuju te poteze Prištine.

Zbog čega barikade nisu bile skupštinska tema, a nije zasedao ni Odbor za KiM?

– Nažalost stalna praksa ove vlasti jeste da najvažniju državnu i nacionalnu temu ne stavlja pred narodne poslanike. Nju je privatizovao predsednik Srbije i o svemu sam odlučuje. Što se tiče Odbora za KiM, to je pre svega pitanje za predsednika Odbora. Smatram da je Odbor trebalo da bude u stalnom zasedanju s obzirom da se radilo o veoma bitnom i osetljivom pitanju. Nažalost reakcija predsednika Odbora Milovana Drecuna apsolutno je sterilna kada se radi o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju. Odbor se u vreme njegovog predsedavanja uglavnom bavi usvajanjem Izveštaja Kancelarije za KiM.

Licemerje i insistiranje

Da li je povratak 1.000 srpskih vojnika i policajaca na KiM realno moguć i održiv posle 23 godine protektorata UN tokom kog je jednostrano proglašena i na Zapadu podržana kosovska nezavisnost, stvorene kosovske bezbednosne službe, a Briselskim sporazumima ukinute institucije Srbije na terenu?

– Rezolucija 1244 SB UN jedini je relevantni međunarodni dokument koji reguliše stanje na Kosovu i Metohiji, tako da mogućnost i održivost povratka srpskih vojnika i policajaca na prostor KiM nije upitna, s obzirom da je tom rezolucijom predviđen njihov povratak. Drugo je pitanje licemerstva dela međunarodne zajednice koja ovo pitanje blago rečeno ignoriše. Srbija mora permanentno da insistira na poštovanju Rezolucije SB 1244, pa samim tim i na povratku srpskih vojnih i policijskih snaga, bez obzira na okolnosti koje ste naveli u pitanju.

Režimski „drilovi“

Zbog čega je Otadžbina prećutala slučaj nezakonitog zadržavanja Rade Trajković na administrativnom prelazu Merdare?

– Otadžbina je jasno i nedvosmisleno ukazivala na pogubnost Briselskog sporazuma, pa samim tim i učešća Srba u tzv. kosovskim institucijama. Ulazak Rade Trajković i Nenada Rašića u vladu tzv. Kosova je takođe pogrešan potez, ali sigurno ne opravdavamo nezakonito zadržavanje Rade Trajković na administrativnom prelazu Merdare. Na kraju krajeva i sami smo prolazili kroz slične „drilove“ aktuelnog režima.