INTERVJU Slobodan Samardžić: Vučiću ne verujem ni kad kaže koji je dan, Zapad lovi u mutnom kako bi spojio ukrajinski rat i Kosovo

“Tu je jedna ta crvena linija koju Vučić ističe da neće preći. Ali imate tačke 2 i 4 koje se direktno primenjuju i ne podležu aneksima, gde se kaže da će odnosi Srbije i Kosova se bazirati na principima Ujedinjenih nacija – suverenosti, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu i da Srbija neće sprečavati ulazak Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju, navodi Samardžić, referišući se na verziju sporazuma koja je, napominje, izašla u jednom albanskom mediju.

Vučić, dodaje, u domaćoj javnosti neće priznati da je priznao, što bi bila, kaže ovaj nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju, tipično Vučićeva konstrukcija.

Naš sagovornik je i predsednik Državotvornog pokreta Srbije i član predsedništva Pokreta za odbranu Kosova i Metohija, koji deluju u okviru bloka koji se protivi potpisivanju evropskog predloga, zajedno sa Zavetnicima, Dverima, Novim DSS-om i POKS-om.

*Ako Miroslav Lajčak kaže da su i jedna i druga strana „u principu prihvatile predlog“ sporazuma, mislite li da to znači da je od strane Prištine prihvaćeno formiranje Zajednice srpskih opština?

Mislim da Lajčak hoće da doprinese dobroj atmosferi, pa kaže da su obe strane spremne u načelu. Kad tako kažete znači da ima hiljadu nerešenih pitanja, a u takvim stvarima đavo se krije u detaljima.

ZSO i da je prihvaćena Srbiji ne znači ništa, jer ona ima status lokalne samouprave na nezavisnom Kosovu. Ako je to za Vučića dovoljno, to za Srbiju nije dovoljno.

On je već porekao najavu da u Brisel ne ide ako nema bar garancija za formiranje ZSO. Mislim da ne treba ići u Brisel i ne treba prihvatati dokument koji evidento zaključuje stvar sa de iure priznanjem Kosova.

*Hoće li Priština trpeti pritiske da formira ZSO ili Beograd da prihvati ZSO koja je usklađena sa kosovskim Ustavom, a ne sa Briselskim sporazumom?

ZSO je koncept Briselskog sporazuma i već se tu zasniva na Ustavu i zakonima Kosova. Što se tiče konkretne razrade toga, ona je preuzeta iz Ahtisarijevog plana.

Ustavni sud Kosova je reagovao 2016. godine i zaustavio tu procedura, a 2013. albanski parlament na Kosovu i Metohiji je taj sporazum ratifikovao kao međuanrodni sporazum i on je imao obavezu primene.

Argument Ustavnog suda je bio da je to etnička zajednica, a u Ustavu Kosova koji je napisan po Ahtisarijevom planu, Zajednica opština nije definisana ni etnički ni neetnički. Ustavni sud je dao jednu političku zabranu jer nema logike iz Ustava da se to ne sprovede.

Vučić je predao albanskom Kosovu sedam nadležnosti kojima je Srbija do tada upravljala, albanska strana je samo jednu stvar trebalo da uradi – formiranje ZSO. Svoje obaveze odmah je izvršio, a to se ne radi čak i da je Briselski sporazum fer – a nije. To je uradio da bi se dodvorio Briselu.

To je primer jedne hazarderske politike koju je vodio Vučić. Svesno je umanjivao manevarski prostor i sad ne dobija ni tu beznačajnu stvar, kakva je ZSO.

Rasprava o ZSO će izgleda biti samo deo novog pregovaračkog okvira, a ne nešto što prethodi tom okviru.

*Na ove Vaše reči o priznanju neko iz režima bi Vam odgovorio „pa lepo vam je svima Vučić rekao na sednici Skupštine deset puta – nema priznanja i stolice u UN“. Zašto ne verujete Vučiću?

Pa zato što je do sada vodio takvu politiku, zato što kod njega postoji razlika između reči i dela. Mnogo štošta je on govorio, počev od te ZSO, pa sve do poslednje prevare oko barikada, kada je Srbima rekao da se povuku, jer imaju garancije Srbije za KM tablice. Predstavnici Srba su mu rekli da im nema života ako barikade povuku, a on ih je prevario obećanjima.

Sutradan je albanska policija tamo napravila prepreke, kontrolisala sve i uzimala svakome KM tablice.

Kako može imati crvene linije ako potpiše dokument koji ima one dve tačke?

Građani Srbije u većini jesu slabi, ali nisu glupi. Prepametni su da bi ih čovek koji jedno priča a drugo radi, preveo žedne preko vode.

Pristalica sam zamrznutog konflikta. Imamo u vidu kiparski model. To je bio težak slučaj građanskog rata, a preko pedeset godina tamo je mir, iako konflikt nije rešen.

Neće biti mira ni ako Vučić potpiše ovaj predlog. Srbi ne žive 20 godina tamo pod mirovnim uslovima, nego po nasilnim. Dve trećine ljudi se iselilo, imovina zarobljena, oni koji žive južno od Ibra, a kojih ima u većem broju, žive u aparthejdu. Izvinite, kakav je to mir? Jel to čuvamo?

Mi moramo da zamrznemo Vučićevu politiku, jer ako on misli da neće biti konflikta nakon što on potpiše, on se vara.

*Vodi li nas zamrznuti konflikt do oružanog sukoba?

Kfor i Euleks  će se povući nakon potpisivanja priznanja, članice EU koje nisu priznale Kosovo će to učiniti, jer je to Srbija učinila. Imate čitav niz lančanih reakcija ako bismo mi potpisali. To je onda tek neobrani bostan, narodski rečeno.

Zamrznutim konfliktom mir je jako lomljiv, ali imate način da se obratite Kforu i nekim službama Unmika i Euleksa, i imate mehanizam izveštavanja koji ide u Ujedinjene nacije dvaput godišnje.

Biće posledica i sa potpisivanjem i sa nepotpisivanjem. Samo što su posledice ovog prvoga daleko veće i lošije. Nema dobrog rešenja. Mi smo za taj lomljivi mir, a ne otvoreni konflikt.

Srbija kada je DOS došao na vlast nije imala nikakvu podršku nikoga u svetu za kosovsku politiku, zato smo popuštali, ali smo držali front. Već od 2004. smo imali određenu podršku Rusije i Kine i nekih zemalja EU. Mi smo bili u goroj situaciji nego što je Vučić bio. On je imao vrlo aktivnu podršku i Kine i Rusije. Nakon ukrajinskog rata to se malo promenilo, ali suštinski nije.

Ovo je sada lov Zapada u mutnom da se povežu ukrajinski slučaj i Kosovo. Izvinite, oni nemaju nikakve veze, ali imaju veze u smislu te nasilne akcije da se Srbija sada stavi pred ultimatum i da zavede sankcije Rusiji. Znate, zavesti sankcije Rusiji bila bi proizvoljna stvar kao i zabraniti Dostojevskog. Sve što im se ne sviđa će ići đuture. To je vrlo realan scenario.

Kada me pitate šta je izlaz, teško Vam mogu reći tu bajku. Ali, prvi korak je Vučiću ne dati priliku da to uraditi, treba ga dovesti do toga da oseti strah da to učini. Za to je neophodno omasoviti opoziciju snagu otpora. Kosovo nije ideološko, stranačko pitanje.

*Ali Vučić kaže da nam se bliže gora vremena, eskalacija rata u Ukrajini. Uvažavate li taj argument?

Ja Vučiću ništa ne verujem. On je toliko prevarantskih izjava dao i vodi nesolidnu i proizvoljnu politiku. Kad bi rekao koji je danas dan, prvo bih pogledao kalendar da proverim. Ne verujem mu ni to.

Ne možete verovati takvom vladaocu koji je hiljadu puta prekršio reč, a kada ga uhvatite u tome, on kaže ‘Jesam, pa šta?‘.

Pitanje potpisivanja pokazalo je da nemate opozicioni front protiv ove diktatorske vladavine. Diktatura Vučićeva je tu da bi se predalo Kosovo, jedna demokratksa vlast to ne bi učinila, a to se pokazalo od 2000. do 2012. godine.

Izolacija jeste opasnost, ali ne verujem da u izolaciju kada je u pitanju EU. Zašto bi nam EU uvela sankcije, sem ako to traži Vašington, jer smo mi mala moneta za potkusurivanje u borbi koju SAD vodi protiv Rusije.

Živeo sam u periodu sankcija devedesetih, ljudi se plaše da se to loše vreme ne vrati i tim osećajem se manipuliše.

To je lov u mutnom, magla u koju su nas uveli pa ne vidite dalje od pet metara, svako može da radi šta hoće. A mi nemamo Vladu koja bi mogla da rastera maglu.

*Jesu li opravdane kritike koje sadašnji režim u vezi Kosova upućuje vlasti DSS, poput puštanja albanskih zatvorenika iz zatvora?

Nisu. Optužuju nas da ništa nismo radili tokom martovskom pogroma, a mi to nismo mogli da sprečimo, tamo su vlast bili Unmik i Kfor. Drugo, krivi smo što je Kosovo proglasilo nezavisnost? Čekajte, to kažu ljudi koji ne da su nešto sprečavali, nego su predavali.

Što se tiče puštanja Albanaca, to je bilo u vreme velikog pritiska. Nismo imali podršku nikoga sem Zapada, kojem se svidela promena vlasti, jer su mislili da imaju uticaj na zemlju i njenu vlast.

Davali su nam materijalna sredstva za oporavak i opstanak, Rusija nije učestvovala. Putin je 2001. na sastanku u Beogradu (Vojislavu) Koštunici rekao da oko Kosova ne može ništa da učini, jer je Rusija u procesu reforme i da dok ne stane na noge ne može da se bavi time.

Tri godine kasnije, na sastanku u Sočiju je već dao signal da može da pomogne, a 2007. godine nas je definitivno zaštitio pretnjom veta, jer je bio plan da Ahtisarijev plan postane nova rezolucija SB UN i zameni Rezoluciju 1244.

Spiskovi albanskih zatvorenika su pregledani, ja na tome nisam radio kao savetnik ministra, ali znam da su kolege govorile da u tom broju ima puno ljudi koji nisu okrvavili ruke. Srpska policija je hapsila bez reda i dokaza. Bilo je tu i terorista, ali je uslov Zapada bila da se puste svi. Uslov da bi nas pomogli u obnovi zemlje. Tada alternative nije bilo ni u zemlji ni van nje.

*Imate li problem sa dešavanjima na sretenjskom protestu kod Predsedništva?

Nemam problem, ali imam zamerku na organizatore. Taj protest ne treba tako praviti. Nemam problem sa onim rečima, koje svakako ne bih mogao da prihvatim. Meni je zanimljivo da se okupilo dve hiljade ljudi. Nisu ljudi došli na poziv Narodnih patrola nego na temu Kosova. O tome treba da razmišlja i Vučić i proevropska opozicija koja ga štiti.

*A imate li problem sa privođenjima Zlatanovića i Kneževića koja su nakon toga usledila?

Protiv sam privođenja i podizanja optužnica, jer razlog može biti samo da su to verbalni delikt. Recimo, Vuk Drašković je privođen nakon 9. marta, ali je pušten, jer nije bilo krivičnopravnih osnova. Verbalni delitkt je davno izbačen iz krivičnog zakona, a sada se uvodi kroz prozor.