INTERVJU Tamara Milenković Kerković: Verujem da će biti bar toliko pameti da se Dragani Sotirovski ne dozvoli povratak u politički život

** Ostavku Boška Obradovića niko nije tražio

*Zbog čega ste onda napustili Dveri i to dva dana pred stranačke izbore?

Moj ulazak u politiku bio je motivisan idejom da se građani, kada dođu teška vremena moraju žrtvovati za opšte dobro i da je naša obaveza da sprečimo nastupajuće zlo. Smatrala sam da je u odsudnim vremenima za jedno društvo i narod nemoralno ćutati i da je obaveza svih građana, a posebno najobrazovanijih, da i političkim angažmanom budu brana lošim odlukama vlasti.

A već tada je bilo jasno da se teške okolnosti, u kojima sada već jasno živimo, očito, spremaju. Bilo je jasno da je sledeće na redu rasprodaja prirodnih resursa Srbije, što je trenutno aktuelna faza. Zbog toga sam tražila da se u program Dveri unesu elementi konzervativne ekološke politike. Danas se pokazuje koliko je ta politika potrebna , mada je bilo mnogo nerazumevanja na temu zbog čega se jedna nacionalna stranka uopšte bavi očuvanjem životne okoline, bez razumevanja činjenice da „konzervativno „ znači „ono što čuva“, a da „patriotizam počinje ispred kućnog praga“.

*Da li ste za svoje ideje imali razumevanje u stranci kojoj ste pripadali ?

Kvalitetne ideje, brojni predlozi novih zakona i ogroman trud čitave poslaničke grupi Dveri čiji sam deo bila u pretposlednjem sazivu Narodne skupštine, za šta sam dobila priznanje najaktivnijeg narodnog poslanika Juga Srbije, na žalost, nisu bile praćene adekvatnim razvojem infrastrukture Dveri.

Svoj potpredsednički i poslanički status u stranci nisam uspela da iskoristim tako da utičem na kvalitet rada Izvršnog odbora. Ni najavljeni izbori decembra 2023.god. nisu značajno unapredili infrastrukturu koja je „krvotok“ svake stranke. Smatrala sam da menadžment stranke mora da bude čvrst, sa jasnim nadležnostima, finansije održive a njihovo stanje transparentno, da rad i kompetencije treba da budu osnov za napredovanja, a da se za neuspeh u vođenju infrastrukture, nikako ne može nagrađivati poslaničkim ili potpredsedničkim mestom u stranci.

Vođenje stranke pokazuje način na koji bi ste vodili državu i tu ne sme biti puno kompromisa.

*Kolika je bila krivica predsednika stranke Boška Obradovića?

Sigurna sam da su nas ti kompromisi, loš menadžment, nedovoljan rad dela funkcionera i konformizam, uz sve ostale nepovoljne okolnosti iz okruženja, poput snažnog pritiska vlasti na ideju nacionalnog okupljanja , koštali parlamentarnog statusa.

Nakon izbornog debakla decembra 2023.god smatrala sam da je neophodna analiza razloga neuspeha i potpuni reset stranačkog menadžmenta. Umesto toga, dobili smo šokantnu, za mene i danas potpuno neobjašnjivu, ostavku Boška Obradovića, koju, koliko ja znam, niko u Pokretu nije tražio, a većina članstva odbijala i da je prihvati.

Odmah nakon te ostavke, istog dana ostavku na sve funkcije dala sam i ja.

*Da ste sačekali izbornu skupštinu Dveri možda bi nesporazumi bili prevaziđeni izborom novog rukovodstva?

Devet meseci od tih ostavki, nakon velike borbe na lokalnim izborima u Nišu, gde su članovi Dveri značajno doprineli uspešnoj kampanji koalicije „Biramo Niš“i nakon ukradene pobede opozicije, nisam uspela da se uverim da će izbor novog rukovodstva na čelu sa Ivanom Kostićem uspeti da prevaziđe probleme u kojima su Dveri bile i pre decembra 2023.god.

Razlike u konceptima ni u jednom trenutku nisu se prenele na lični nivo, sa Boškom Obradovićem sam imala komunikaciju sve vreme, i ona postoji i dalje.

Borbu za ideje koje smo zastupali u Dverima nastaviću da sprovodim u odborničkom radu u niškoj gradskoj Skupštini.

**Nesrećna koalicija sa Zavetnicima nije razlog gubitka parlamentarnog statusa Dveri

Čija je reč bila poslednja kada je doneta odluka o nesrećnoj koaliciji sa Zavetnicima?

Donošenje odluka je bilo demokratsko, na organima stranke, u Predsedništvu, Političkom savetu i Glavnom odboru. Tako je bilo i za krupne odluke, od predizborne koalicije sa strankom „Zavetnici“, poput odluke o ulasku u Savez za Srbiju, kao što je demokratskom većinom odbora doneta i odluka bojkotu izbora 2020.god, i mnoge druge.

Nasuprot preovladavajućem mišljenju da je „nesrećna“ koalicija sa „Zavetnicima“ razlog gubitka parlamentarnog statusa Dveri i debakla na decembarskim izborima, to nije tačno. Ta je koalicija samo završni čin jednog dužeg višemesečnog neuspelog procesa ukrupnjavanja nacionalno opredeljenih stranaka, koji je bio neophodan da bi se suprotstavili politici sve totalitarnije vlasti.

*Ko je kriv što nije došlo do ukrupnjavanja nacionalnih stranaka?

To ukrupnjavanje je mesecima bilo dogovarano i dugo se činilo realnim, bez obzira na uslove nekih od partnera, koje samo Dveri nisu postavljale. Na sastanku predstavnika svih ovih stranaka, organizatori su nesmotreno dozvolili da se dogovori postižu i izvan svih prisutnih učesnika, što je onemogućilo svaranje velike koalicije nacionalnih stranaka , koja bi bila konkurentna SNS-u.

Zbog čega su Zavetnici i Novi DSS odustali od te ideje, ja ne mogu da sudim. Nakon propasti tih pregovora, o kojima je sada sve poznato, a što su najskuplje platile Dveri i Narodna stranka , Dveri nisu imale veliki manevarski prostor osim da dva dana pred skupljanje potpisa uđu u koaliciju sa Zavetnicima. Šta se posle dešavalo , dobro je poznato.

Niko se u stranci zbog te koalicije nije „ljutio“ na Boška Obradovića, odgovorni smo bili svi, najviše jer smo dozvolili da nakon godinu i po dana parlamentarnog statusa infrastruktura Dveri bude takva da nam samostalno istupanje, a ni druga koalicija nije bila moguća.

Može li Ivan Kostić da vrati popularnost kod birača ukoliko bude bio izabran za predsednika?

Ja se iskreno nadam da će Dveri uspeti da opstanu, pre svega jer su nosilac najplemenitijih ideja državne suverenosti, očuvanja porodičnih vrednosti, duhovnosti i kulture nacije, zasnovanih na svetosavskim tradicijima, izraženim u Nomokanonu, pravnom aktu koji je savremenik Magna karte , a koji je bio najmoderniji srednjevekovni zakonodavni akt koji je stvorio srpski svetitelj, prosvetitelj i državnik. Ne bi bilo dobro da Dveri budu stranka koja živi od cenzusa do cenzusa.

**Poziv ministarke Stamenkvski na demografsku obnovu deluje neuverljivo i demagoški

*Milica Đurđević Stamenkovski danas je ministarka koja poziva građane na demografsku obnovu?

Stav da je porodica u srži svih nacionalnih interesa je dvodecenijska ideja Dveri. Vlast već dugo živi na preuzimanju ideja koje su Dveri nosile prethodnih 20 godina. Bojim se da sada, nakon 12 godina vlasti SNS-a i nakon što je Srbija doživela masovnu ekonomsku emigraciju najfertilnijeg i najobrazovanijeg dela stanovništva, pozivanje građana na demografsku obnovu jeste samo populizam.

*Zbog čega?

Ne možete tražiti demografsku obnovu u zemlji u kojoj su pregaženi moral i pristojnost, gde nasilje eksplodira čak i kod dece, gde „elita“ promoviše skaradnost kao vrlinu, gde medijski mogul, koga su negovale sve vlasti od Miloševića do danas, javno provocira naciju scenama sličnim onim u Kjubrikovom filmu „Širom zatvorenih očiju“, gde se neguje prevrtljivost političkih nomenklatura, gde je vladajuća partokratska elita isključivo motivisana sopstvenim dobrom i zgrtanjem para.

Gde se za obrazovanje, nauku, kulturu i zdravstvo izdvaja tek nekoliko procenata BDP-a, a umesto obnove porodilišta u Srbiji koja su u sramnom stanju i umesto dostojanstvenog tretmana trudnica i porodilja, milijarde evra sipaju u nacionalni i druge stadione.

*Ali od 1. novembra povećava se roditeljski dodatak?

Povećanje davanja za porodicu i novorođenu decu jeste potrebno ali može biti samo deo jedne mnogo kompleksnije porodične, ekonomske i fiskalne politike.

Ali neprimereno je pozivati na demografsku obnovu u zemlji čija će vlast pozajmljene milijarde evra da uloži u najkuplji „Ekspo vašarište“ na svetu, dok je inflacija najveća u Evropi. Istovremeno je 800 hiljada ljudi apsolutno siromašno i raspolaže sa manje od 12.000 dinara mesečno. U poslednje dve godine siromaštvo se udvostručilo,a dve trećine mladih živi kod roditelja. Zato ovi pozivi deluju neuverljivo i demagoški.

**Ne učlanjujem se u NPS, Aleksića

*Odbornički mandat dobili ste na listi NPS, Miroslava Aleksića. da li će to biti vaša nova stranka u koju ćete se učlaniti?

Ni u jednom trenutku nije postojala ni ideja, pa i razgovor o učlanjenju u bilo koju drugu stranku ni mene ni bilo kog drugog iz Dveri, ni pre a ni nakon lokalnih izbora. To za mene nije opcija ni sada , nakon mog izlaska iz Srpskog pokreta Dveri.

Udruženja građana „Nišlije da se pitaju“ smatra da vlast treba da bude servis građana, a ne ličnih interesa. A urbanističko nasilje i otimanje javnih zelenih površina i istorijskog jezgra od Nišlija mora biti zaustavljeno.

*Kako gledate na ideju dr Dragan Milića o formiranju pokreta – PODES-a?

Zasićenje građana politikom i razočarenje u prevrtljivost i koristoljubivost političara očito je poverenje građana prebacilo na lokalne pokrete i grupe građana , od kojih je Grupa građana dr Dragana Milića, u tome uspela izuzetno i ostvarila neočekivano dobar rezultat u Nišu. Verujem da će velikim poverenjem koje stekao među građanima Niša a sada već i Srbije, ova grupa uspeti da poveže lokalne pokrete i grupa građana a posebno da će istrajati u teškom poslu stvaranja čvrste infrastrukture i lokalnih odbora, koji su neophodni za izlazak na republičke izbore. To će svakako biti od velike koristi za opoziciono delovanje.

*Niška opozicija se, ipak osipa, da li su na pomolu nova preletanja u vladajuću većinu?

Ne slažem se sa konstatacijom o osipanju niške opozicije. To se do sada nije desilo. Aktuelni izlasci pojednih odbornika iz grupe dr Milića, kao i odbornika iz odborničke grupe Biramo Niš su, pretpostavljam, stvar strategije nastupa na skupštinskim sednicama, ili želje za samostalnijim iznošenjem stavova i inicijativa.

Očekujem da će ubuduće sve odborničke grupe pokazati mnogo veću aktivnost i uzajamnu podršku predlozima odbornika koji budu nesumnjivo opozicioni. Kao što očekujem da će i konstituisana vlast biti mnogo senzitivnija na predloge i stavove opozicije, što se, čini mi se već dešava, jer je u Nišu već očita aktivnost različita od bahatog modusa vladavine prethodne gradonačelnice.

**O zloupotrebama Sotirovski mora da raspravlja niška skupština

*Ta „bahata gradonačelnica“, kako je nazivate, vraća se na RTS, bez ikakvih posledica što je loše vodila grad?

Dragana Sotirovski je partijski već kažnjena time što nije bila ni na izbornoj listi SNS-a , čime je SNS priznao da je način na koji je vodila Niš bio katastrofalan i devastirajući ne samo za Niš, već i za rejting SNS-a. To je žena koja načinom na koji je vršila poverenu vlast prešla Rubikon i smatram da je njen stvarni povratak u novinarstvo nemoguć. Ovaj je „povratak“ u RTS samo privremena sinekura. Kolege kažu da ona i ne dolazi na posao.

Verujem da će biti bar toliko pameti da joj se ne dozvoli nikakav povratak u politički život. Od rešenosti da se utvrde činjenice u glasinama da se enormno i neosnovano obogatila tokom vršenja gradonačelničke funkcije zavisiće sudbina i sadašnje i buduće vlasti u Nišu.

Moji saborci i ja smo joj tokom 4 godine dodeljivali satiričnu „nagradu“ Gran pri beščašća na kraju svake godine tokom kojih je bila na čelu izvršne vlasti. O delu tih zloupotreba govori i 313 stranica Izveštaja Državne revizorske institucije o završnom računu niškog budžeta u samo jednoj od 4 godine njene funkcije na mestu gradonačelnice Niša.

O tome će se ipak morati da raspravlja na sednicama niške Skupštine.

* Profesor ste na niškom univerzitetu. Ovih dana se u parlamentu mnogo govorilo o položaju prosvetnih radnika.

Položaj prosvetnih radnika, kako njihov ponižavajući materijalni položaj tako i sveukupni degradiran društveni status, posledica je kompleksnih dejstava kolonijalnog sistema koji je učinio sve da se degradira srpsko obrazovanje.

I visoko obrazovanje je takođe teško stradalo, najpre kroz odustajanje države od monopola u obrazovanju državnih službenika, lekara i drugih za državu važnih profesija, do „bolonjizacije“, nekažnjene trgovine diplomama, pa do plagijarizma koji je posebno kod doktorskih studija eksplodirao i u samom državnom vrhu.

I pored snižavanja kvaliteta znanja i obrazovanja od osnovnih škola do doktorskih studija, reformama koje su pravdane evropskim integracijama, jako je malo prosvetnih i naučnih radnika koji su se ovim promenama usprotivili. Sada , kada su i njihov i materijalni status i dostojanstvo profesije vitalno ugroženi, otpor će biti veći.

Bez povratka znanja i discipline u škole, i kvalitetnog studiranja na fakultetima, obrazovanje kao stub društva neće moći da se uspravi. Verovatno je i simbolično da je sadašnja ministarka obrazovanja bila na čelu nekadašnjeg Ministarstva za obnovu demografije.

Možda država i može bez obrazovanja, ali neće moći još dugo.