INTERVJU Vesna Pešić o savetu opoziciji da upute telegram Vučiću sa rečima „Potpisuj, bre, to!“

O evropskom mirovnom rešenju i očekivanju da obojica lidera, i Srbije i Kosova, daju saglasnost u Briselu, u ponedeljak, razgovarali smo sa Vesnom Pešić.

*Nakon protivljenja desnice i nacionalističkih političkih organizacija, jer bi, kažu, time Vučić zapravo stavio potpis na neformalno priznanje Kosova i neprotivljenju članstva Kosova u UN, šta pretpostavljate da rade time i šta im poručujete?

– Neformormalno priznanje nije isto što i priznanje, jer to mora da se učini određenim aktom koje donosi Ministarstvo spoljnih poslova, kako je mnoge države priznala Srbija. Neformalno priznanje podrazumeva da on zna, kao i svi mi ostali, da je Kosovo jedan entitet koji u odnosu na Srbiju ima nezavisnu državnu strukturu koju su neke države priznale, a neke nisu. To je privremeni dokument čiji je cilj da se spreče mogući sukobi, a bilo ih je već dosta. Pritom, već postoji velika svetska ratna kriza u agresiji Rusije na Ukrajinu. Dobro je što je konačni dogovor između Srbije i Kosova odložen do 2030. Ukoliko Vučić ne bi to učinio, snosili bismo svi velike ekonomske i druge nesreće i zato smatram da taj dokument treba potpisati.

*Takozvana proevropska opozicija, tumači se u delu javnosti, zapravo krije se, i ne otkriva svoju politiku u odnosu na problem, tako što se „pravda“ da nije videla francusko-nemački predlog.

– Jedan deo opozicije predstavlja ekstremnu nacionalističku desnicu, a drugi deo koji se izjašnjava da je proevropska je po glavnim pitanjima, a takvo je i ovo, ćutljiva i neartikulisana, koliko zbog toga što ne razume politiku, toliko i zbog toga što se boji da će izgubiti i to malo birača koje ima. Vađenje da nisu videli predlog je izgovor, jer je tekst predloga objavio list Danas, a i ja sam ga mnogima poslala. To je taj isti okvir o kome će raspravljati 27. februara predsednik Vučić i predsednik vlade Kosova Kurti. Predlog koji smo videli zaobilazi takozvane crvene linije obe strane, zato ne zadrži priznanje Kosova i ulazak Kosova u UN, što Vučić smatra našim “crvenim linijama”, a Kurti nije hteo da razgovara bez uzajamnog priznanja, niti da formira ZSO. On je odustao od takvih zahteva, zato taj predlog i jeste privremeni za obe strane, što znači da će se o poslednjem rešenju tek razgovarati i pregovariti. Po meni, opozicija mora biti hrabrija, treba da prihvati realnost, jer je za ulazak u EU pitanje Kosova postalo uslov svih uslova. Zato se i ne vode razgovori o našim unutrašnjim problemima Vučićeve lične autokratije koja je zgazila sve institucije i slobode, a zato, kad toga nema cveta korupcija i mi snosimo troškove njegovih nekompetentnih kadrova. Najbolji je primer je uništavanje EPS-a i prodavanje naše zemlje da po njoj svako može da kopa i vadi iz nje, za svoje interese a ne našeg naroda i zemlje.

*Koliko god bila jaka ili slaba previranja u vezi sa ovim događajem na unutrašnjem planu, od hapšenja nekih pripadnika ultra desničarskih i klero-fašističkih organizacija, zbog pretnji po opštu bezbednost, do „tihovanja“ proevropskih stranaka, verujete li navodima da je Vučić već pristao na ovaj predlog? I šta nam to govori?

– Oni nisu hapšeni zbog pretnji i napadanja ljudi u određenim kafeima kao u Novom Sadu ili na drugim mestima, zbog privodjenja Aide Ćorović i njene drugarice Jelene Jamićimović kad su bacale jaja na Mladićev mural. Bili su pretučeni i pozorišni gosti iz Hrvatske, maltretiraju se migrant. Narodnu patrolu i druge slične grupe je Vučić napravio, ali do hapšenja o kome govorite je došlo ne zbog opšte bezbednosti, nego su te grupe došle pred Predsedništvo Srbije, razvalile ogradu i htele da uđu, pa su tako zapretilo lično i Vučiću. E, tek tada su dvojica vođa takvih grupa privedeni i dobili 30 dana zatvorske kazne.

*(Ne)prijatna iznenađenja nisu moguća u ponedeljak?

– Obojica “nadležnih” su rekla da je evropski redlog prihvatljiv za raspravu, ali neki  rekle da se u ponedeljak obavezno traži potpis. To može biti i odloženo uz neke korekcije, ali mislim da će biti potpisan. Kao što sam rekla opozicija treba da podrži prihvatanje tog predloga, u ovakvoj i korigovanoj formi.

*Kakve reakcije Srba na severu Kosova, o čijim životima je trenutno ovde najviše i reč, očekujete? Kako od onih koji zastupaju politiku Aleksandra Vučića, tako i onih koji su protiv njega? Odnosno, kakve posledice po njihov život predviđete, ako dođe do saglasja o evropskom mirovnom rešenju?

– Kao prvo, Srbi na severu i na jugu Kosova, ako i tu imaju zaposlenih, treba da se vrate na posao. Imali smo policajce Srbe, sud i sve ostalo… Takođe su Srbi izlazili i na sve izbore koje raspisuje Priština i treba i sada izaći na njih. Iako Srbi imaju samo četiri posto od ukupnog stanovništva na Kosovu, oni imaju 10 zagarantovanih mesta u Skupštini plus jednog ministra.

Dakle, prvo treba vratiti te ljude u pređašnje stanje koje je dobro funkcionisalo. Nažalost izbore kontroliše Vučić preko Srpske liste, preko ljudi koji su njegovi. I svi kolektivno idu da glasaju za tu listu. Zato je ubijen Oliver Ivanović koji nije hteo da se pridruži Listi, nego da sam sa svojom strankom samostalno izađe na izbore. Srbi na Severu su, nažalost, totalno kontrolisani od strane Vučića i Srpske liste, ali i kriminalnih struktura. Oni nikada ništa nisu uradili, a da im nije izdato naređenje iz Beograda. Tako da se ne može znati šta oni hoće i šta im odgovara. Oni na Severu su očekivali da će biti pripojeni Srbiji, ali se to ije dogodilo.

*Kako ocenjujete izjavu Rade Trajković da se Vučić u Briselu zapravo ne bori za ZSO već da „njegovi ljudi implementiraju francusko-nemačko rešenje“, zahtevajući istovremeno aboliciju za Milana Radoića i njegovu ekipu od strane SAD?

– O tome detaljnije ne znam ništa, ali iz prethodnog odgovora može se zaključiti da je tako kako kaže Rada Trajković.