Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović„Praznični prekid je veliko iskušenje za proteste, čija je energija upravo bila počela da se ponovo budi. Izgleda mi izvesno da do, i inače malo verovatne, međunarodne provere izborne regularnosti neće doći ako se ulični protesti ne nastave. Njima bi dobro došao neki, makar ograničen, uspeh, kakav je, recimo, skupštinska opozicija pre nekog vremena ostvarila izbacivanjem iz sale ministra Martinovića“, ocenjuje u intervjuu za Danas Vladeta Janković, narodni poslanik i univerzitetski profesor u penziji, upitan kakva je budućnost protesta za poništavanje izbora nakon praznika.
Janković smatra da je takođe potrebno više delotvornog ogorčenja u javnosti, te da „tračak nade leži u osećanju uvrede koje bi mogli da izazovu histerični i bahati nastupi predsednika.
„On (predsednik Srbije Vučić, prim. nov) nastoji da izgradi predstavu o sebi kao o mudrom državniku, ali ispod te maske stalno iznova probija đilkoš sa tribina koji nije u stanju da obuzda prostačko likovanje zbog uspešne prevare. Pre neki dan je, na primer, pokradenoj opoziciji poručio da joj je pokazao, doslovno, „kako Musa dere jarca“. Da se čovek upita – da li je to predsednik države ili neki pijačni klipan koji se skupo obukao i stavio naočare“, kaže sagovornik Danasa.
Na pitanje o štrajkovima glađu opozicionih poslanika Janković odgovora da je utiska da je to bio još jedan nedovoljno promišljen potez.
„Inače, uz iskreno poštovanje za hrabrost i dobre namere štrajkača glađu, moj utisak je da je to bio još jedan nedovoljno promišljen potez, koji je, umesto da ih zabrine, obradovao režimske zlotvore“, navodi profesor.
1. Kažete da su izborni uslovi bili toliko neravnopravni kao da je u pitanju borba Davida i Golijata, te da je apsolutno opravdan zahtev opozicije da se izbori ponište. Očekujete li da taj zahtev zaista bude ispunjen, odnosno kako vidite izlazak iz ove postizborne krize?
U dvoboju koji sam pominjao pobediće pribrani, hrabri i preduzimljivi David, ali se trenutno nad našeg opozicionog Davida nadvilo zlo koje nadrasta starozavetnu priču. Trenutak za opoziciju, koliko god da se u neravnu borbu upustila srčano i ne žaleći truda, po mom shvatanju je propušten još u junu, kada su na talasu moćnih i ogorčenih protesta ispostavljeni preterano brojni i sasvim nerealni zahtevi. Da smo tada tražili samo promene u REM-u i nezauzetu nacionalnu frekvenciju za neku od opozicionih televizija, to se, ubeđen sam, moglo dobiti. Tek koji mesec posle toga trebalo je izići sa zahtevom za izbore, energično i sa taktom pripremati javnost širom Srbije i organizovati saradnju opozicionih snaga. No, za tim prosutim mlekom više nema smisla žaliti. Sadašnji zahtevi su bez ikakve sumnje potpuno opravdani, ali sam ubeđen da neće biti uvaženi. U pogledu izlaska iz trenutne krize nisam veliki optimista. Jedino je izvesno da je, pošto režim preuzme pokradenu vlast, samo pitanje kratkog vremena kad će buknuti nova i još mnogo ozbiljnija kriza. To je sa ovakvom vlašću jednostavno neizbežno, a ishod će zavisiti manjim delom od međunarodnog otrežnjenja, a mnogo većim od toga da li smo sami naučili nešto tokom leta i jeseni 2023.
2. Upozoravali ste pre izbora da će SNS vršiti “seobu birača” i upravo je to jedan od glavnih argumenata opozicije za ponavljanje izbora. Mislite li da je opozicija spremno dočekala ove postupke vlasti?
Još od letnjih meseci dodijao sam sebi i drugima ponavljajući da se na izbore ne sme ići bez televizijske frekvencije i formiranja najviše dveju kredibilnih opozicionih kolona. Otkako je Vučić na vlasti, nije bilo poštenih izbora, tako da predvideti izbornu krađu nije bilo teško, ali njene razmere i te kako jeste, pošto su ovoga puta lopovi bili još mnogo veštiji i bezobzirniji nego ranije. Takođe, ubačeni elementi su obavili svoje, što se najbolje vidi po fatalnom slomu desnice. Onaj ko je sprečio stvaranje desnog bloka, ko god on bio, direktno je Vučiću u krilo bacio nekih pet odsto glasova, a pri tome je otvorio prostor parapolitičkoj tvorevini u liku Nestorovića. I zaista je vreme da se osvrnemo oko sebe i upitamo se – gde smo se danas našli? Zvuči neverovatno, ali je potpuno tačno da će, ako samo ushte nasmejani ravnozemljaš, biti srušeni Sajam, stari Savski most i ko zna šta još, a mi ćemo dobiti stadion od nekih milijardu evra. Dotle smo stigli samo u Beogradu, a u isto vreme, na nivou države, predsednica vlade javno kaže da ruske obaveštajne službe Vučiću potkazuju naše studente-demonstrante, dok naši udbaši Putinu cinkare njegove opozicionare. Pa se čovek pita – može li se niže pasti?
3. Šta vidite kao razlog izbornog neuspeha Narodne stranke, u čijem ste poslaničkom klubu bili u prošlom skupštinskom sazivu?
Težak izborni poraz je posledica niza udaraca koji je ta stranka pretrpela usled simultanog dejstva ljudskih slabosti i Službinih krtica. Vučiću nipošto nije odgovaralo postojanje jedne jače, prosvećene, nacionalno svesne stranke na desnici, a to je Narodna, sa svojim valjanim programom i ljudima koji su je po osnivanju činili, svakako mogla da bude.
4. Često se povlače paralele sa devedesetim godinama i tadašnjom opozicionom borbom, trenutno prvenstveno sa 1996. godinom. Jedna od paralela su i studentski protesti. Vidite li snagu o ovim današnjim studentima koji izlaze na ulicu zbog izbornih nepravilnosti i manjka li podrška profesora?
Okolnosti su bitno drugačije jer je Vučić neuporedivo veštiji manipulant od Miloševića i ne libi se da zloupotrebljava neposredni kontakt sa biračima putem abnormalno učestalih takozvanih obraćanja preko televizije. Njegova ekipa je, za razliku od Miloševićevih diletanata, izbornu krađu promišljeno organizovala mesecima unapred, pripremajući teren za upravo ovakav ishod, tako da nije čudno što je odziv na protestima manji nego devedesetih. Što se univerziteta tiče, on je u malome slika čitavog našeg društva u Vučićevom vremenu, kada su na svakom području drugorazredni došli na mesto boljih od sebe, a što je posledica istovremeno emigracije najsposobnijih, korupcije i nepotizma. To mora važiti i za studentsku populaciju, koja je, sem jednog broja hrabrih devojaka i mladića, koji zaslužuju samo divljenje, u celini gledano oćutala nepravdu. Prosto rečeno, ni studenti ni njihovi profesori nisu ono što su bili devedesetih. Ne samo što je SNS uspeo da mlade naraštaje generalno obeshrabri i zatruje nego je sistematično prodro u sve studentske organizacije i institucionalno kontroliše mnoge odluke na Univerzitetu, dok je negativna selekcija nastavnog kadra dovela do tužne pasivnosti dobrog dela profesora. Filološki fakultet, na kojem sam proveo radni vek, 1998, u jeku strahovlade Mire Marković i podivljalih radikala, a samo koji mesec pre bombardovanja, bio je u stanju da čitav, profesori i studenti listom, stupi u štrajk, vrati na katedre profesore otpuštene iz političkih razloga, a da dekana kojeg je za ruku doveo Šešelj izbaci kao kufer. Danas, međutim, profesori istog fakulteta u Savetu trpe prisustvo jednog Bokana. Toliko o „paralelama“.
5. Prošli saziv Skupštine obeležili su i Vaši govori, a naročito onaj sa konstitutivne sednice. U kojoj ulozi nadalje vidite sebe na srpskoj političkoj sceni?
Godine čine svoje, tako da se konačno povlačim iz aktivnog političkog života, ali ću, u granicama svojih snaga, ostati deo kolektivnog napora da se demokratija vrati u Srbiju. Zrelo je za smenu generacija, a ja iskreno verujem u mlade čije vreme dolazi.
6. Vozila sa RKS tablicama od 1. januara slobodno se kreću centralnom Srbijom. Koliko je oružani sukob u Banjskoj uticao na ovu odluku Beograda, zbog koje su Srbi u decembru 2022. godine izlazili na barikade?
Banjska je samo najnovija u nizu fatalnih grešaka koje Vučić godinama pravi na Kosovu. Ne treba zaboraviti da se taj teški incident ne bi ni mogao dogoditi da on nije povukao Srbe iz tamošnjih institucija i naterao policiju da razduži oružje. Pošto je onako neustrašivo saopštio, i još tri puta ponovio, da u sporu oko tablica „predaje neće biti“, dan posle izbora kukavno je podvio rep ne bi li isprosio još koju nedelju predaha.
7. Očekujete li potpisivanje sporazuma između Beograda i Prištine ove godine ili će dinamika dijaloga ostati nepromenjena?
Ne mislim da će biti nekog formalnog, najmanje javnog i svečanog, potpisivanja sporazuma, čiji su osnovi utvrđeni u Ohridu. Ne treba zaboraviti da Zapad trenutno ima mnogo prečih problema od kosovskog, pre svega u odnosima sa Rusijom, a zatim u poslednje vreme i sa užasom u pojasu Gaze. Sve to ide Vučiću na ruku, s tim što u krajnji ishod kosovskog zapleta ne treba sumnjati. Oni koji odlučuju dali su mu predah do izbora i „raduju se budućoj saradnji“, pa ćemo, kada se Skupština bude konstituisala i pošto se obrazuje vlada, videti šta to u praksi znači. Ako bih hteo da nagađam, rekao bih da će čitava procedura oko kosovske samostalnosti nastaviti da se kreće korak po korak, postepeno i ispotiha, nekim zaobilaznim sokacima (Vučićev ustupak za ustupkom, kao što su struja, pozivni broj, tablice, iseljavanje preostalih Srba), a ne glavnom ulicom, koja bi značila potpisivanje sporazuma. Kako god da se proces završi, ne vidim šta bi moglo garantovati bezbedan opstanak Srba na Kosovu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
