INTERVJU Vuk Jeremić: Ako Kosovo uđe u UN, za ujedinjenje sa Albanijom neće biti ni glasanja ni veta

Ne računajući manjinske i liste grupa građana, kao i pojedine opštine, Narodna stranka je praktično jedina koja na izbore 17. decembra za Beograd, Vojvodinu i Narodnu skupštinu nastupa samostalno, van udruživanja u neku koaliciju, a Jeremić, nekadašnji ministar spoljnih poslova i nekadašnji predsednik GS UN, upravo u tome vidi preimućstvo za birače.

* Šta bi po Vama bio uspeh Narodne stranke na izborima 17. decembra?

– S naše strane, mi ćemo biti zadovoljni samo ukoliko se steknu okolnosti za odbacivanje “francusko-nemačkog” plana za nezavisnost Kosova i Metohije, kao i za zakonsku zabranu iskopavanja litijuma i otpočinjanje promene sistema u Srbiji. Mi smo ozbiljni ljudi kojima je nacionalni interes iznad partijskog i zato smo jedini siguran izbor po sva ta tri pitanja. Naše stavove u vezi sa ovim deli većina naroda, a mi na ovim izborima učestvujemo u koaliciji s narodom – jedini nastupamo sami, bez koalicionih opterećenja, sa jasnim programom i jasnim očekivanjima. Jedino je Narodna stranka uvek govorila isto i pre i posle izbora. Tako će biti i ovaj put, i nakon 17. decembra ćemo biti glas naroda u Narodnoj skupštini koji će sprečiti komadanje i dalje poniranje naše države.

*Da li procenjujete da će izbori i proglašenje rezultata proći mirno?

– Nisam siguran da će tako biti, pogotovo ako rezultati budu takvi da se ne dopadnu aktuelnim vlastima. Ako bude neophodno braniti izbornu volju građana, Narodna stranka će, kao i uvek do sada, stajati u prvom redu odbrane.

* Kako gledate na aktivizam jednog broja javnih ličnosti kroz seriju tribina i potpisivanja Proglasa, poziva da se na izbore izađe?

– Podržavam svaku inicijativu koja podstiče građane da iskoriste svoje biračko pravo, visoka izlaznost nam je neophodna da bismo došli u priliku da posle izbora započnemo promenu sistema. Izuzetno poštujem neke od inicijatora “Proglasa” i verujem im da imaju dobre namere, iako se u određenim medijima taj njihov aktivizam ne naročito diskretno plasira kao podrška prozapadnoj opoziciji, a oni se od toga ne ograđuju. Iskreno, ne bih se složio sa nekim od zaključaka “Proglasa”, poput toga da se Srbija nalazi “pred ćorsokakom izolacije”. Nikakva izolacija ne preti Srbiji, naprotiv. Kao što u slučaju neuvođenja sankcija Rusiji nisu iz Srbije povučene investicije niti su nam uvedene vize, to se neće desiti ni u slučaju odbacivanja “francusko-nemačkog” ultimatuma. Oni koji su za to da Srbija bezrezervno i bespogovorno nastavi iluziju da ide ka članstvu u EU, iako je sasvim sigurno da od toga nema ništa, kako za Srbiju tako ni za ostale zemlje Zapadnog Balkana, i koji misle da je prihvatljivo da Srbija zarad nastavka tog pretvaranja defakto prizna nezavisnost “Kosova”, ne treba da svoj glas daju rezervnim evropskim igračima, tj. prozapadnoj opoziciji. Bolje im je da glasaju za prvi tim EU na ovim izborima, a to su nesumnjivo stranke aktuelne vlasti. U suprotnom ne bismo u nedeljama pred izbore imali srdačne posete Ursule fon der Lajen, Đorđe Meloni i drugih visokih evropskih zvaničnika.
Narodna stranka se u kampanji ne krije iza vanstranačkih javnih ličnosti, izlazimo pred narod sa ozbiljnim programom i ozbiljnim ljudima. Ja sam nosilac naše republičke liste, a naši potpredsednici Siniša Kovačević i Vladimir Gajić su nosioci naše pokrajinske, odnosno beogradske liste.

* Kako ocenjujete dosadašnji tok kampanje, odnosno ponašanje i režimskih i opozicionih kandidata?

– Negativna kampanja koju vode režimski kandidati i mediji je postala sastavni deo svih izbora u Srbiji poslednjih 10 godina, ali ovaj put se spustila ispod svake granice dostojanstva. Ono što, ipak, mene iznenađuje jeste ponašanje pojedinih prozapadnih opozicionih kandidata, koji u svojim izjavama navode stavove dijametralno suprotne od stavova ključnih predstavnika njihove koalicije, pre svega u odnosu na “francusko-nemački” plan. Iskreno sumnjam u sposobnost nekih od članova te koalicije da nakon izbora spreče nove odlaske na kanabe kod Vučića ili preletanje na stranu naših političkih protivnika. Zbog toga još jednom naglašavam da je Narodna stranka jedini siguran izbor, jer sve ono što govorimo danas, govorićemo i posle 17. decembra.

Što se tiče kolega s desne strane opozicionog spektra, moram priznati da imam simpatije za njihove izjave o neophodnosti odbacivanja “francusko-nemačkog” plana i proterivanja Rio Tinta iz Srbije, ali da bi se to i sprovelo u delo potrebno je malo više od dobrih namera. Da bi se birači koji su nacionalno opredeljeni odlučili kome je od stranaka desnice najbolje dati glas, neka postave sebi tri jednostavna pitanja. Pod jedan, ko je u zalaganju za odbacivanje kosovskog ultimatuma i zabranu iskopavanja litijuma najiskreniji? Po meni, onaj ko se najviše zalagao da dođe do ujedinjenja desnice, jer bismo tako predstavljali najveću pretnju po režim. Zavetnici i Novi DSS, nažalost, nipošto nisu hteli jedni sa drugima, tako da do ujedinjenja nije došlo. Pod dva, za koga verujete da bi imao najviše diplomatske odlučnosti i stručnosti da oba ova koraka sprovede u delo bez negativnih posledica po narod i državu? I pod tri, za koga možete biti sigurni da nakon izbora neće paktirati sa režimom, odnosno ko nema nikakvu istoriju saradnje sa strankama vlasti? Odgovor na sva ta tri pitanja je – Narodna stranka.

* Šta su Vaše crvene linije za postizbornu saradnju sa drugima iz opozicije? Da li se te linije razlikuju za Beograd, za Republiku i za Vojvodinu?

Narodna stranka će sasvim sigurno biti deo sledećeg saziva državnog, kao i pokrajinskog i beogradskog parlamenta. Naše crvene linije su vrlo precizno definisane. Prva je odnos prema Kosovu i Metohiji, što podrazumeva odbacivanje “francusko-nemačkog” plana. Druga, eksplicitna zabrana kopanja litijuma, što će zahtevati visok nivo političke odlučnosti i diplomatske stručnosti. Treće, promena sistema vrednosti i upravljanja. U Beogradu to konkretno znači da naša prestonica neće više moći da se vodi onako kako ju je vodio Aleksandar Šapić, ali ni kao što ju je vodio onaj koji je Šapića napravio. Glas za Narodnu stranku je glas za suštinsku promenu sistema, naši koalicioni partneri mogu biti samo oni koji dele ove stavove.

* Kao iskusni i vrsni diplomata da li procenjujete da će se posle 17. decembra geopolitički položaj Srbije dramatično promeniti?

– Zavisi od rezultata izbora. Ako na njima prevagu odnese vlast, sa ili bez postizbornog paktiranja sa delom prozapadne opozicije, biće sproveden u delo “francusko-nemački” plan koji podrazumeva da “Kosovo” postane član međunarodnih organizacija, uključujući i UN. To bi vodilo ka stvaranju “Velike Albanije”, jer sve što bi dve punopravne države članice UN koje su odlučile da se ujedine (konkretno Albanija i “Kosovo”) trebalo da urade je da pošalju zajedničko pismo Generalnom sekretaru UN u kojem bi ga obavestile o toj svojoj odluci. Oko članstva u UN te nove države, ne bi bilo nikakve rasprave, glasanja, ili mogućnosti nečije upotrebe veta. Imajući u vidu brojnost albanske nacionalne manjine u susednim zemljama, ovakvim presedanom stvorena jedinstvena albanska država bi nesumnjivo gajila dalje teritorijalne pretenzije, prouzrokujući nestabilnost, a vrlo verovatno i sukobe u regionu. Istorija nas uči da se u takve sukobe po pravilu uključuju i svetske sile.

Narodna stranka se zalaže za to da Srbija bude vojno i politička neutralna u odnosu na rivalitete i sukobe velikih sila u 21. veku. To bi značilo da neuvođenje sankcija bilo kome na svetu (osim kada takvu odluku donese Savet bezbednosti UN) postane zvanična državna politika. Zalažemo se i za redefinisanje odnosa Srbije i EU i to kroz promenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. I Srbiji i Evropi je u interesu da se očuvaju naše ekonomske i društvene veze, što je moguće ispregovarati. To bi omogućilo slobodan protok ljudi, robe i usluga u okviru Evropskog ekonomskog prostora.

* U vreme Vašeg mandata kao predsednika Generalne Skupštine UN Palestina je dobila status posmatrača. Može li taj status biti dodeljen Kosovu?

– Status posmatrača određenom entitetu dodeljuje Generalna skupština UN i ova odluka nije podložna vetu Saveta bezbednosti. Imajući to u vidu, mi moramo zadržati većinsku podršku zemalja sveta kako bismo to sprečili.