INTERVJU Žarko Trebješanin: Ko u nedelju ne izađe da glasa, svoj glas prepušta vlasti koja nije ni nula nego ogroman minus

Jedan od naših najuglednijih psihologa i univerzitetskih profesora, Žarko Trebješanin, među prvima je potpisao ProGlas, političku opozicionu inicijativu grupe građana, smatrajući da je sada važno pokazati da svaka vlast može i mora biti smenjiva.

– Verujem da će se promena dogoditi i u Srbiji koja gleda u Beograd. Za građane Srbije Beograd je svetionik, i s razlogom ga tako gledaju, a mi zaista davno nismo imali tako lošu vlast kao što je ova. Mi, dakle, imamo priliku da na izborima biramo između jedne strahovito loše vlasti, štetočinske, i neke buduće vlasti koja možda ne uliva baš svima mnogo poverenja, ali će, siguran sam, biti bolja od postojeće, što, naravno, nije teško – smatra Trebješanin.

ProGlas poziva građane da 17. decembra izađu na izbore u što većem broju, ne favorizuje nijednu opozicionu izbornu listu, ali se zalaže za promenu društveno-političkog sistema i SNS vlasti da bi Srbija postala „drugačija država“. ProGlas je do sada potpisalo više od sto osamdeset hiljada građana, ali kako animirati dosta veliki broj onih koji su i dalje neopredeljeni?

– Naravno da sam s velikim zadovoljstvom odmah potpisao inicijativu iza koje su stali ljudu koji imaju kredibilitet i svoju profesiju, a nemaju ambiciju da nešto „ušićare“ ili da se bave nekim poslom koji će njima sada doneti bilo kakve privilegije. Svaka čast što su kreatori ProGlasa nastavili da idu po Srbiji, jer je to najbolji način da ljudima pokažu da politika ne mora da znači da je nešto gadno, prljavo, čega čovek treba da se stidi. Ja negde razumem one koji se plaše, jer ova vlast opstaje i zastrašivanjem i ucenama ljudi, kao i one koji su nezadovoljni vlašću. Shvataju da su porušene institucije, da Srbijom haraju kriminal i korupcija, da kao država živimo godine svakojakih poraza, ali nemaju mnogo poverenja u opoziciju. Delimično s razlogom, a najvećim delom zbog besumučne medijske propagande i manipulacije koju vlast danonoćno sprovodi protiv opozicije. Naravno, jako mnogo znači kad se u javnosti pojave ljudi koji promovišu ProGlas, oni nisu stranački organizovanii i nisu opredeljeni, dobro razmišljaju i umeju da artikulišu zašto su protiv ove vlasti i koliko je Srbija danas razorena država i društvo. To su ličnosti koje imaju ugled i zaista zaslužuju poštovanje. Njihova inicijativa je nešto novo što je jako potrebno našem društvu, pošto nema institucija jer su uništene, a ljudima je neophodan neko kome veruju. Uprkos strašnoj ofanzivi vlasti sa svih medijskih frontova protiv ProGlasa, on se pojavio u pravi čas, čak je i mene iznenadio, nisam verovao da će se ljudi tom brzinom potpisivati.

Svih ovih godina mnogo je onih koji apstiniraju, pod izgovorom da od njihovog glasa na izborima ništa ne zavisi, ili da se oni „ne bave“ politikom, jer su svi jednako loši, i vlast i opozicija. Kako njima objasniti da je svaki glas odlučujući i da nisu svi isti?

– Oni koji ne izađu na izbore oni će u suštini svoj glas, svoju akciju, prepustiti ovima koji već vladaju, a njihove domete smo videli. Misilim da ProGlas upravo pokušava da objasni situaciju u kojoj se nalazimo – zatečeni smo u istorijskom trenutku koji ne možemo da promenimo, ali imamo vlast koja po svim mogućim parametrima ne zaslužuje da vlada, vlast koja je u rekordnom roku uspela da da upropasti strahovito mnogo. Naravno, nije mali period ovih deset -dvanaest godina, ali to je toliko uništenje za koje su, čini mi se, bili potrebni vekovi. Mi prosto treba da sagledamo realnost – sada biramo između jedne strahovito loše vlasti koja preti da sve uništava i dalje, vlasti koja nije ni nula, nego je ogroman minus, i hajde da na ovim izborima dođemo do nečega što možda nije najbolje, ali je makar malo pozitivno. To je već veliki napredak.

Ono što se ipak čini najstrašnijim i sa posledicama koje se najteže eliminišu, jeste krajnje prostaštvo, primitivizam i ogromna količina nasilja u javnom prostoru, čitav spektar sveopšteg nasilja koje je kao obrazac komunikacije i ponašanja u društvu ustoličila ova vlast –  jezik mržnje, neprijateljstva, netolerancije prema svima koji ne prihvataju da budu podanici „svevišnjeg“. Kako je moguće da normalnim ljudima kojih nije malo u Srbiji, to nasilje i prostota ne smetaju preterano, pa ni to što je ova vlast legitimisala sve ono što je najpokvarenije u društvu i u čoveku?

– Ako ni zbog čega drugog, makar „samo“ zbog te prostote i nasilja, svaki normalan građanin ove zemlje koji drži do elementarnog vaspitanja morao bi 17. decembra da izađe na izbore i glasa protiv ovakve vlasti. Ozbiljne štete su učinjene svuda, i privredi i poljoprivredi, ali kad uništite duhovni ambijent jednog društva, moralnu vertikalu, kulturu, obrazovanje, to je zaista neštio što se najteže obnavlja. Ulaganje u obrazovanje pre svega, jeste najbolja investicija, ali ova vlast to ne shvata ili neće da shvati. Nedavni rezultati PISA testiranja koji pokazuju da se đaci iz Srbije nalaze ispod OECD proseka u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti, da je svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen, odnosno, ne ume ono što je naučio u školi da primeni u svakodnevnom životu, prošli su neopaženo od ove vlasti. A rezultati naših đaka su za oko 50 poena niži od proseka zemalja OECD i država Evropske unije, što znači da im je potrebno godinu do godinu i po dana dodatnog školovanja da bi tu raziliku nadomestili. Obrazovanje bi moralo jako, jako brzo da se oporavi, inače nemamo budućnost. A kultura je duhovnost, temelj na kojem stojimo, ako ga nemamo, onda nemamo ni društvo koje stoji na kulturi. Ovde je uništen sistem vrednosti, to je ono što se takođe ne može tako lako obnoviti. Ne možete baš lako ni da ga uništite, a ovoj vlasti je to pošlo „za rukom“ u ogromnoj meri i za prilično kratko vreme. Napravljen je potpuno naopak sistem, i ako u društvu nemate ono što su zaista suštinske ljudske vrednosti – ako se ne vrednuju istina, dobrota, empatija, solidarnost…, vi onda nemate ono što je temelj koji povezuje ljude.

Svedoci smo da je inače ogroman pritisak na nezavisne medije sada još agresivniji, da vlast pojačano ucenjuju i zastrašuje ljude u državnim firmama i svim institucijama i sferama koje su pod njenom šapom. Da li to govori o strahu vlasti da ne izgubi tron ili o nečemu drugom?

– Dosta se govori o tome da su ljudi ucenjeni i zastrašeni, naravno, ima i toga, ali mislim da ljudi ne shvataju dovoljno suštinu – strah od vlasti nije ono što je presudno, straha je mnogo više bilo u vreme Miloševića, pogotovu Mirjane Marković. Naravno,i ovi sada imaju batinaše, ali vladaju, pre svega, manipulaijom pomoću medija i, naravno, pomoću novca. A to je naš novac kojim kupuju ljude, korumpiraju, tako da je ovde mnogo bitnija korupcija- nagrađivanje ljudi za lojalnost nego zastrašuvanje golom silom. Ali, nažalost, ova vlast aposlutno ima strahovit uticaj, ili, rekao bih imala je, jer ipak mislim da se i to se kruni i da opada. Ne možete više baš tako da vladate! Kad god se pretera u nečemu to onda dovodi do onog efekta klatna koje ide do kraja, pa onda mora da se vraća nazad. Vučić se pojavljuje svaki dan na nekoliko televizija, ali, da li će ljudi to više moći da gledaju kad njegovi nastupi dosade i njegovima, a kako ne bi onima koji nisu posebno opredeljeni za ovu vlast. I da se vratim na na ono što je bitno – nezavisni mediji imaju ograničeni uticaj, ali ljudi prepričavaju jedni drugima šta su gledali ili čitali. Ako ništa drugo, i dalje imamo obaveštavanje od usta do usta.

Ni pred ove izbore nije izostala korupcija, samo što je bila još „bogatija“ – penzioneri su dobili po dvadeset hiljada dinara, srednjoškolci po deset. Da li je ovako nešto ikada viđeno u još nekoj demokratskoj zemlji u Evropi, jesu li naši građani uopšte svesni da je to korupcija njihovim sopstvenim parama, i koliko će na izborima ovo podmićivanje zaista doneti glasove Vučićevoj vlasti?

– Naravno da svuda ima korupcije, ali je ona u drugim zemljama incident, skandal koji ima svoj brzi i efikasan epilog. Kod nas, nažalost, korupcija je metastazirala, ona je pravilo, nešto gotovo normalno, kao “običajno pravo”, ljudi se zbog toga ne čude, nemaju svest da je to nešto zakonski i moralno nedopustivo. A, ono što je najgore, ona ostaje nekažnjena. Ako je reč o glasovima birača, zna se kome je Vučićevo podmićivanje upućeno, to je najsiromašniji sloj građana, često i najnepismeniji, koji jedva preživljava, i na njiega ovaj novac svakako ima određeni uticaj. Srednjoškolci su tinejdžeri, oni takođe ne razmišljaju suštinski zašto dobijaju novac pred izbore, neki od njih se tome smeju, a njihov stav na izborima zavisi od političkog opredeljenja njihovih roditelja. Mislim da nije toliko bitno koliko će glasova Vučić da pokupi korupcijom koja je pred izbore već postala tradicionalna, ono što je ovde glavni problem jeste odakle su te pare koje on deli, kako je ovlašćen za to. Ili, kako se u Srbiji nezakonito koristi baza podataka, kao što je direktor PIO fonda nezakonito ustupio Vučiću kućne adrese milion i šesto hiljada penzionera kojima se on obratio pismima, obećavajući im kule i gradove posle 17.decembra.

Kako objašnjavate javni „nastup“ predsednice Saveta REM Olivere Zekić, fotomontažu na kojoj je u nacističkoj uniformi koja je pripadala jedinici SS – Schutzstaffel, odnosno, takozvanom “Jurišnom odredu“ Rajha – da li je to samo još jedna demonstracija bahatosti ove vlasti i njenih kadrova?

– Ona je izjavila da je tom objavom htela da provocira, ali se to ne može nazvati ironijom i provokacijom u smislu obesmišljavanja njenog prikazivanja u karikaturi. Kada, recimo, Čaplin glumi Hitlera, on ga ne glorifikuje, već ga prikazuje kao smešnog i pomahnitalog. U ovoj njenoj fotomontaži sa nacističkom uniformom, koja joj odlično stoji, rekli bi cinici, svojim oholim držanjem, simbolima i oznakama, ona zaista promoviše nacizam i provocira ne samo Jevreje, žrtve Holokausta i sve druge žrtve, već zgražava i užasava sve protivnike totalirizma i sve normalne, pristojne ljude. Njeno dosadašnje sarkstično, bestidno i despotsko verbalno demonstriranje moći kao predsednice Saveta REM u savršenom je skladu sa ovom uniformom i medijskom vizuelnom provokacijom u stilu “Eto, nacista sam – pa šta?” Umesto da se izvini i odmah da neopozivu ostavku, Olivera Zekić nadmeno nastavlja da se ponaša bahato, smeje se u lice javnosti i izaziva je: “Šta mi možete!”, ili je to „želja za provokacijom“, kako je ona izjavila?

Koliko su ljudi u Srbiji svesni da vlast juriša na neistomišljenike i opoziciju najkriminalnijim sredstvima, kao što je nedavni montirani skandal zbog kojeg se opozicioni političar i kandidat za odbornika u Skupštini Beograda, liste Srbija protiv nasilja, Đorđe Miketić, povukao iz kampanje za predstojeće izbore?

– To je zaista nezapamćen montirani skandal, gde žrtva postaje krivac, a krivac postaje moralni čistunac i sudija. U demokratskoj zemlji ovakav skandal bi bio dovoljan da košta gubitka političkog ugleda idejnog tvorca i saučesnika u krađi Miketićevog kompjutera, i u javnom objavljivanju privatnih snimaka radi diskreditovanja političkog protivnika. Setimo se “Votergejta” i sličnih afera, ali kod nas, nažalost, sve prolazi bez posledica po vlast, pa ona lagodno nastavlja sa kriminalnim radnjama u svim sferama.