INTERVJU Zdravko Ponoš: Mirnoća protesta zavisi od režima koji jedini ima kapacitet da ih kontaminira nasilnim incidentima 1foto: TV N1, Printskrin

„Protest ovog petka svakako je najmasovniji u Srbiji od 5. oktobra, ali verovatno i jedan od najmirnijih masovnih protesta ikad igde u svetu. Svi koji smo bili deo tog veličanstvenog protesta imamo razlog da budemo ponosni. Ali i zabrinuti. I masovnost i mirnoća narednih protesta imaju svoje limite. Njihova masovnost zavisiće od poteza onih koji su uzeli odgovornost da vode proteste, a mirnoća protesta zavisi od režima koji jedini ima kapacitet da ih kontaminira nasilnim incidentima“, kaže u razgovoru za Danas Zdravko Ponoš, lider pokreta SRCE.

Šta je pokrenulo tolike ljudi da izađu na ulice?

Ovi protesti nisu klasični politički protesti u organizaciji opozicije. Ovo je masovan narodni bunt prouzrokovan bolnim suočavanjem sa posledicama Vučićeve desetogodišnje vladavine. Tragedija koja nas je zadesila trgnula je neke iz uljuljkanosti u svojim mikro svetovima, neke iz žablje poluskuvanosti, neke iz zanesenosti nekim vajdicama iz odnosa sa režimom, neke iz obamrlosti u beznađu da ništa ne može da se učini i da treba samo da se naviknu. Na masovnu pogibiju dece niko normalan ne može da se ne pokrene. I društvo se pokrenulo.

Može li se ta tenzija održati do ispunjenja zahteva, smene ministra policije Bratislava Gašića, direktora BIA, Aleksandra Vulina, oduzimanja dozvole Pinku i Hepiju?

Opozicija je pokušala da artikuliše političke zahteve i da kanališe tu ogromnu energiju koja je preplavila naše ulice. Ti zahtevi su dobro formulisani na samom početku. Vlast nije primereno reagovala, umesto da ispuni zahteve i otvori dijalog, krenuli su sa uvredama i kontramitinzima.

Što se tiče vođenja protesta, videćemo. Upravljanje očekivanjima nije lak posao, pogotovu kada se radi o ovako masovnom protestu. Ne radi se o očekivanjima samo onih ljudi koji su izašli na ulice, nego još većeg broja onih koji su ostali kod kuće, koji pažljivo osluškuju i nadaju se promenama koje bi podržali, ali da se to nekako završi bez njih. Uostalom, za upravljanje očekivanjima treba osluškivati ne samo energiju onih koji se bune nego i onih protiv koga se bune.

Čulo se da građani traže i ostavku predsednika Aleksandra Vučića. Da li je vreme za proširenje zahteva?

Mislim da je došlo vreme da se podignu zahtevi jer vlast nije primereno reagovala na postojeće, a narod je na to reagovao omasovljenjem protesta. Znamo i ko je odgovoran za ovo prvo i sad je vreme da se zahtev protesta za odgovornost usmeri ka njemu. Zrelo je za podizanje letvice. Nije sve u masovnosti i trajanju, vreme je i za bogatiji sadržaj.

Ne želim da komentarišem samu tehnologiju vođenja protesta. Time se bave isključivo stranke proevropske parlamentarne opozicije, a Srbija Centar nije u parlamentu.

Verujete li i da će Vučić nešto od traženih zahteva ispuniti ili kako neki tvrde od njega više ništa ne zavisi?

Što se tiče odgovovornosti vlasti, ona je ogromna. Vlast je inače najzaslužnija što se protest uopšte dešava. Svojim neprimerenim ponašanjem nastavili su i da daju novu energiju i da time amortizuju neka od posrtanja u organizaciji protesta.

Mislim da ne stoji lakonska tvrdnja koja može da se čuje da ništa više ne zavisi od Vučića jer je narod masovno izašao na ulice. Itekako zavisi. Tačno je da ništa više u Srbiji nije isto, ali od njega zavisi da li će ova stvar mirno na zelenu granu. Za početak bi veliki pomak bio kada bi prestao da vređa i napada sve nas koji smo i ovog petka bili na beogradskim ulicama.

Od njega zavisi i dokle misli da ponižava one koje je saterao kao u tor na svoj skup u Pančevu i koje pritiska da mu dođu na poklonjenje u Beograd 26.05. Konačno, mnogo zavisi da li će Vučić odlučivati na bazi pameti i osećaja odgovornosti za javni i nacionalni interes ili ophrvan sujetom, strahovima i ličnim interesima. I za njega i za nas bi bilo bolje da se urazumi. On ima moć da na našim ulicama prestanu protesti. Narodni – tako što će ispuniti zahteve, režimski – tako što će ga otkazati.

Može li ta sinoćna odlučnost građana na beogradskim ulicama da demotiviše neke ucenjene Vučićeve pristalice da u većem broju odustanu od kontamitinga 26. maja?

Za početak mudro bi mu bilo da otkaže taj kontramiting. Taj kotramiting je puka demonstracija nasilja režima nad svojim građanima i nad institucijama. Njegovim održavanjem rizikuje da dodatno motiviše narod koji je ustao protiv nasilja, a i da ogoli ubrzano osipanje podrške koju je uživao. Neodgovorno je i nemoralno, a i ćorava su to posla da se 26. maja zaustavi Srbija da bi se Vučiću podgrejalo omlitavelo samopouzdanje.

Vučić tvrdi da opoziciji nudi izbore, a ona hoće vlast da uzme na ulici?

Što se tiče zahteva narodnog protesta, oni su minimalni, s obzirom na stanje u društvu. Vučić je pokušao da opoziciji tutne lizalicu u vidu najave nekih vanrednih izbora kako bi se pomerio fokus protesta. Ne traži narod na ulicama vanredne izbore nego odgovornost režima. Ne trebaju ni pravoj opoziciji farsični izbori u postojećim okolnostima i uslovima, a koji bi bili u funkciji premošćavanja krize za režim. Režim bi da se nekako došlepa da letnjih odmora pa će na jesen da odvuče pažnju nekom veštačkom krizom kojoj može da glumi rešavanje. Naravno da nam trebaju izbori na svim nivoima, ali i uslovi za njih i polaganje odgovornosti perjanica i oslonaca ove vlasti za stanje u društvu.

 


Koliko međunarodni faktori mogu da utiču na rasplet krize kod nas?

Za rasplet duboke krize u koju je zemlja zapala nije bez značaja ni međunarodni uticaj. Mislim da je vreme da rekalibrišu svoje pozicije svi oni koji su do sada igrali na Vučićevu stabilokratiju i njegov vazalni odnos. Što im je završio do sada, to je to. Ne treba da cede suvu drenovinu. Vučićev režim jeste naša nevolja i nacionalna sramota, ali došlo vreme i da njih pripitkuju u njihovim parlamentima i njihovim medijima što s njim tikve sade.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari