INTERVJU Zdravko Ponoš o izborima i daljim koracima za Danas: Američki ambasador je izgleda odlučio da pripomogne….

* Koji je javni interes u tome to što prestavnici stranaka koje su delimično bojkotovale izbore sada imaju, kako ste rekli, čist obraz i nisu prevarili građane? Da li to znači da oni koji su izašli nemaju čist obraz i da su prevarili građane, odnosno da su oni građani koji su sada izašli na izbore prevareni?

– Živimo u zemlji u kojoj vlast nameće vrednosni obrazac nepoštovanje sebe i drugih, podaništvo. Još gore od toga je uveravanje drugih da ne treba da veruju onome što su videli, čuli, svedočili, nego naknadnoj interpetacija i naknadnoj pameti onoga koga kao nisu najbolje čuli ili razumeli. Jedan penzionisani političar ostao je zapamćen po rečenici “ma šta te briga šta sam rekao, slušaj šta ti govorim”. Primilo se to. A kažu da nije zdravo stavljati šminku na prljavo lice. Držanje reči je izraz samopoštovanja, ali i poštovanja onoga kome je ta reč data. Ako to nazovete tradicionalnom vrednošću, neka bude tako. To nikada nije izašlo iz mode. I neće. Ne opterećujem se mišljenjem onih koji ne drže do toga. Ne mislim na građane koji se osećaju prevarenim što su izašli na takve izbore pa su sad ljuti i na sebe i na ceo svet. Razumljivo je to. Šteta je što će to odvesti deo opozicionog glasačkog tela u apstinenciju.

* Da li su i pojedinci iz Proglasa koji su tik pred izbore pozivali na glasanje, prevarili građane? Partije koje nisu izašle na glasanje u Beogradu, su, između ostalog, svoju odluku u vezi neizlaska upravo zasnivali na dogovoru sa Proglasom?

– Mi smo imali dogovor sa Proglasom, a ne sa pojedincima. Stavovi pojedinaca obavezuju samo te pojedince. Možda ni njih. Uostalom taj papir i nije potpisivao Proglas, on ga je formalno predložio. Potpisale su ga stranke koje su činile dve koalicije sa decembarskih izbora, SPN i NADA. Stranke su se obavezale da će nastaviti zajedničku borbu i da neće ići na izbore pod neizmenjenim okolnostima. Proglas nije bio učesnik na izborima.

* Koji su vaši dalji najkonkretniji koraci i plan u borbi za izborne uslove?

– Toj borbi napravljena je poprilična šteta jer je obustavljena u momentu kada je bila uspešna i vodila nas ka mnogo boljim uslovima pre kraja ove godine. Druga šteta je prihvatanje neprihvatljivih normi u praksi, npr. dogovaranje šta od zakona ne mora da se poštuje. I treće, borbu za izborne uslove nije lako nametnuti kao važnu političku temu neposredno po ponovljenim izborima na kojima opozicija nije ostvarila željeni rezultat nakon što je prihvatila da ide na izbore pod neregularnim uslovima.

Moramo da se vratimo tamo gde smo stali. A stali smo oko formulisanja zakonskih predloga kojima se omogućava mnogo viši nivo integriteta izbornog procesa i onemogućava da se stranačkim nadglasavanjem proglašava da je pravno u redu nešto što je i laicima očigledno da je nezakonito. Verujem da će to biti posao koji će okupiti opoziciju koja je imala različite stavove oko izlaska na ponovljene beogradske izbore.

* Kako stranački odbor u Nišu pomaže kolegama iz opozicije u borbi za izborni rezultat?

– SRCE nije učestvovalo na izborima u Nišu, ali su se naši aktivisti tokom izbornog dana bavili raskrinkavanjem izbornih mahinacija od strane režimske koalicije, na čemu im se zahvalila opozicija koja je učestvovala na tim izborima. Spremni su da daju doprinos borbi za odbranu izbornih rezultata u Nišu, a kako će ta borba biti vođena zavisi prvenstveno od onih aktera koji su učestvovali na izorima.

* Da li ste već pozvali partije iz koalicje Biram borbu na razgovore ako kažete da bi borba za izborne uslove trebalo da bude „tačka saradnje“ opozicije? Na osnovu izjava obe strane delu javnosti deluje da dalja saradnja nije moguća.

– Ta saradnja je i potrebna i moguća. Međutim, trenutno su stranke koje su učestvovale na tzv. beogradskim izborima zakupljene rešavanjem izborne krađe na tim izborima. Vidim da i među njima ima razlika šta sa tim da se radi. Sad imamo i novi momenat. Američki ambasador je je izgleda odlučio da pripomogne kvalifikacijom da su junski izbori bili ispravniji od decembarskih. Imao sam utisak da je njegovo ohrabrivanje da se ide na izbore bio primljeno sa razumevanjem od strane onih koji su na njih izašli. Videćemo da li će i sada da uvaže njegov stav.

* Šta ste konkretno spremni da uradite ili da se odreknete kako bi se došlo do te tačke saradnje?

– Poštovanjem potpisanog dogovora i neučešćem na unapred pokradenim izborima odrekli smo se se mandata i gradskoj i opštinskim skupštinama koje bi izvesno osvojili da smo na njima učestvovali. Paradoksalno je da sad ja odgovaram na pitanje čega smo spremni da se odreknemo kako bi obnovili saradnju sa onima koji se hvale brojem osvojenih mandata na tim izborima, tvrdeći usput da su ponovo pokradeni.

* Kako komentarišete odluku Kreni-promeni da uslovno napusti Skupštinu grada Beograda i skupštinu Novog Beograda, ali ne i skupštinu Niša?

– To je njihova stvar. Ne volim da meni daju netražene savete, pa ih ni ja ne dajem drugima. Mogu samo da podsetim na stav koji sam javno izneo 18. decembra, dan po održanim izborima. Tada sam rekao da opozicija posle takve krađe ne treba ni da ulazi u gradsku skupštinu Beograda. Taj stav nije naišao na odobravanje onog dela koalicije Srbija protiv nasilja koji je sada izašao na ponovljene izbore u Beogradu. Zanimljivo je to.

* Mislite li da je dovoljno samo prisustvo u Skupštini Srbije za jačanje i širenje stavova vaše stranke?

– Nije. Da je tako, ne bih sa zadovoljstvom prihvatio ovaj intervju za Danas. Ne bismo obilazili Srbiju i formirali odbore. Nastavićemo to da radimo i u toku ovog meseca. To zavisi od nas. A to kada će biti skupštinskog zasedanja zavisi od Vučićevih mena.

Zloupotrebio je deklaraciju GS UN o Srebrenici za potrebe izborne kampanje za lokalne izbore. To mu nije bilo odgovarajuće vreme da dozvoli skupštinske debate. Sad još jednom da se čvrsto zagrli sa Dodikom i da to nazove srpsko-srpskim saborom. Važno je da se taj zagrljaj sa Dodikom obavi što pre, dok ovaj još uvek gledaocima Pinka miriše na Putina. Kad se slikom tog svesrpskog zagrljaja prekriju zgrade generalštaba, onda one mogu lagano da se predaju Kušneru pa možda i da se dozvoli neka skupštinska debata kad krenu letnji odmori.