„Nema kamena spoticanja u proevropskoj opoziciji oko broja izbornih kolona, a nema ni raspisanih izbora. Traži se najbolji format, formula koja donosi najveći broj glasova. Recept koji donosi ozdravljenje društva“, kaže u razgovoru za Danas Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke.
Lutovac tako odgovara na naše pitanje zašto se kasni sa dogovorom unutar proevropske opozicje i da li je podela mandata glavni kamen spoticanja.
Da li ste vi za jednu ili dve izborne kolone?
Mi u DS-u smatramo da je potrebno što šire ukrupnjavanje, okupljanje koje podrazumeva udruživanje ne samo političkih partija, nego i udruženja, sindikata, pokreta, inicijativa, akademske zajednice, javnih ličnosti, pojedinaca. Svih onih koji nisu i ne žele da budu u političkim strankama, ali žele suštinske promene u Srbiji.
Gordana Matković ili Ivan Vujačić kandidati DS za premijera
Ko bi po vama bio najbolji kandidat za premijera, ukoliko dođe do dogovora da idete u jednoj koloni?
To još uvek nije tema, ali ovako na prvu rekao bih Gordana Matković ili Ivan Vujačić. Jake su i ostvarene ličnosti, imaju bogato profesionalno i političko iskustvo, javni interes im je iznad stranačkog ili ličnog interesa. Verujem da će i drugi imati dobre predloge.
Čini se da se svi slažu u proevrospkoj opoziciji da je dobro da se na lokalu izađe u jednoj kloni? Da li je tu bar postignut dogovor?
Demokratska stranka ima principijelan stav da se uvažavaju lokalni odbori i da ne moraju nužno da prate ono što je centralni format. Naravno, što je širi format veće su šanse da se smeni loša vlast. Na drugoj strani, ako neki partneri imaju kompromitovane kadrove, ili preletače sa lošom reputacijom i time odbijaju građane, bolje je izbegavati takve dogovore.
Da li je bilo razgovora o tome da neke vanparlamentarne stranke, poput SDS Borisa Tadića ili Nove stranke učestvuju na vašim listama?
Bilo je razgovora sa mnogim vanparlamentarnim strankama, predstavnicima nacionalnih manjina, udruženjima i pokretima, uglednim pojedincima… Potrebno nam je što šire okupljanje.
Na mesto gradonačelnika Beograda, sudeći po dosadašnjim izjavama , pretednuju i Zeleno levi front i Zajedno, ali i SSP. Čijeg kandidata biste vi podržali. Verujem da je o tome bilo reči na sastancima opozicije?
To još uvek nije bila tema. Demokratska stranka takođe ima svoje kandidate, ali će kao i do sada podržati onog koji, osim što ima respektabilne ljudske i profesionalne kvalitete, može da okupi širok politički spektar i kvalietan tim saradnika..
Obraćamo se svima koji hoće bolji život, pravdu i uređenu državu, pa i glasačima SNS
Dragan Đilas kaže da je važno da glasačima treba predstaviti program kako Srbija treba da izgleda nakon pada ove vlasti. Ne čini li vam se da ste sa tim predstavljanjem programa malo zakasnili?
Mi u DS-u o tome kako Srbija treba da izgleda govorimo sve vreme, a ne samo uoči izbora. Imamo razrađene programe po oblastima koje su sačinili stručnjaci različitih profila, članovi stranke i nezavisni stručnjaci. Obilazimo gradove, varošice, sela i razgovaramo sa građanima i aktivistima.Veoma je važno uspostaviti naposredan, lični kontakt sa ljudima, jer se tako najbolje spoznaju problemi sa kojima se oni suočavaju. Ovo nije vreme za velike reči, nego za velika dela. Građani bi trebalo da biraju one koji umeju da rešavaju probleme, a ne one koje koji će da ih zabave ili šarmiraju.
Da biste pobedili na izborima morali biste da zahvatite Vučićevo biračko telo. Čini se da se opozicija uopšte ne obraća tim naprednjačkim glasačima, ili to čini uz pretnje revanšizmom?
Kada kažemo da ćemo izgraditi uređenu državu, društvo pravde i odgovornost u društvu, onda se obraćamo i njihovim biračima. Kada kažemo da ćemo vratiti pokradene penzije, da ćemo povećati davanja siromašnima, samohranim majkama, da ćemo povećati subvencije poljoprivrednicima, plate lekarima i medicinskim radnicima, da će plate prosvetnih radnika biti iznad, a ne ispod republičkog proseka, da će radnici biti zaštićeni, a mali privrednici dobijati podsticaj od države – onda se mi obraćamo i njihovim biračima. Obraćamo se svima koji hoće bolji život, pravdu i uređenu državu.
Očekuje li opozicija pomoć Evropske unije na prestojećim izborima i smatrate li da je za njih podrška Vučiću završena priča?
Ne treba opoziciji nikakva pomoć od bilo koga sa strane. Dovoljno je da ne podržavaju nedemokratsko ponašanje Aleksandra Vučića. U Srbiji nema vladavine prava, slobode medija, niti slobodnih i poštenih izbora. To piše i u izveštajima EU, zato i nema napretka u evropskim integracijama. Očekujemo da se na stabilnost računa kroz razvoj ekonomije, demokratije i sloboda, a ne kroz autokratsku vladavinu jednog čoveka.
Nama je uređena država potrebna zbog nas samih, a ne zbog bilo koga sa strane. Samo u uređenoj državi građani žive od svog rada, a ne od toga što su bliski nekome na vlasti. Ljudi više ne mogu da trpe siromaštvo, enormnu nejednakost i nepravdu. Svi koji kažu da tako mora, ne govore istinu. Umesto lopova državu da vode pošteni ljudi, umesto neznalica oni koji znaju da rade svoj posao i sve će se promeniti.
Ne očekujete pomoć EU, ali ste im pisali. Pismo opozicije EU u delu medija okatakterisano je kao izdajničko, uz konstatciju da ni jedna opozicija na svetu za svoju državu nikada nije tražila sankcije?
Kad imate medijski monopol onda belo predstavljate crnim, a crno belim. Sramotno je izvrtanje činjenica u Vučićevim medijima. Upravo je suština pisma da se ne uvode sankcije Srbiji. Vučić sve vreme poistovećuje državu sa sobom: “Država to sam ja” – odzvanja kao eho iza svakog njegovog javnog nastupa.
Sramotno je da se mediji koji su puki instrument u rukama Vučića uopšte usuđuju da koriste termin izdajnik u njegovom prisustvu.
Grupacija koja je sada na vlasti upravljaće ćelijama u kojima će boraviti kad izgubi izbore
Koliko su događaji u Banjskoj promenili odnos EU I SAD prema Vučiću? Da li su Vučićeva kola zaista krenula nizbrdo kako tvrde neki iz opozicije?
To ćemo tek videti. Zavisi kakve će odnose imati sa svojim koalicionim partnerom Aljbinom Kurtijem.
Verujete li da će Milanu Radojičiću zaista biti suđeno ?
Građani u Srbiji odavno nemaju poverenje u pravosuđe. Evropski zvaničnici su hvalili ustavne reforme u oblasti pravosuđa, verovatno su stoga njihova očekivanja mnogo optimističnija.
Dopire li do Vučićevih birača ozbiljnost onoga šzo se dogodilo u Banjskoj, ali i slučaj pukovnika Nenada Vučkovića koji govori o povezanosti mafije i države?
A kako da dopre sve to do njih kada su televizije sa nacionalnom frekvencijom pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića, a isto tako i najtiražniji tabloidi i dnevni listovi? Mi u DS-u smo prvi stvari nazvali pravim imenom, zato smo i bili marginalizovani.
Prostor je dobijala “konstruktivna opozicija” koja je SNS tretirala kao pravu političku stranku, a ne kao političko krilo organizovanog kriminala. Aleksandar Vučić je tretiran kao legitimni predsednik, a ne kao neko koje izabran na neregularnim izborima i kao neko ko ne vlada u skladu sa Ustavom i javnim interesom. Međutim, sve je više onih koji su na svojoj koži osetili pipke mafije i na najteži moguć način spoznali bolnu istinu.
Grupacija na vlasti, kako tvrdi opozicija enormno se obogatila. Može li opozicija, čak i da pobedi na izborima, da se izbori sa tim da će oni i dalje, novcem koji poseduju, upravljati državom?
Nisu se oni legalno obogatili pa da mogu na tako nešto da računaju. Sav taj opljačkani novac mora biti vraćen građanima, a oni će da upravljaju ćelijama u kojima će boraviti.
Ana Brnabić uobičajeno priča koještarije
Izlazite na izbore, a da ništa oko izbornih uslova nije promenjeno, mada premjerka tvrdi da je ispunjeno 76 odsto od onoga što su opozicija i OEBS tražili?
Ana Brnabić uobičajeno priča koještarije. Ova vlast neće promeniti izborne uslove zato što to traži opozicija, OEBS ili Evropska unija. To će se desiti tek ako građani budu tražili svoja prava na ulicama, ako izvrše pritisak.
Dok ne dobijemo izborne uslove za slobodne i poštene izbore, ne preostaje nam ništa drugo nego da vodimo zajedničku kampanju na ulicama, kampanju koju neće moći da ignorišu ni mediji ni naši sugrađani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.