Zoran Lutovac, lider Demokratske stranke, u intervjuu za Danas kaže da je licemerno da oni koji su iskorenili sram govore šta je sramota, kritikujući opoziciju da želi da ukine suverenitete Srbije.
Navodi da Rezolucija koju je EP donela ima veliki značaj, jer pokazuje spremnost EU da prekine s praksom podrške stabilokratiji i da je to razlog što Vučićev režim danima nastoji da relativizuje rezoluciju.
Lutovac tvrdi i da nema raskola u koaliciji Srbija protiv nasilja, kao i da nema ničeg spornog što su dva potpredsednika DS Miodrag Gavrilović i Branislav Jovančičević glasali protiv njegovog izveštaja.
Licemerno je da oni koji su iskorenili sram, govore o tome šta je sramota
Usvojena je rezolucija EP velikom većinom glasova, šta će to značiti za Srbiju i da li će vlast dozvoliti nezavisnu istragu. Može li to da dovede do novih izbora, bar u Beogradu?
Rezolucija koja je doneta ima veliki značaj jer pokazuje spremnost EU da prekine sa praksom podrške stabilokratiji i pokazuje nedvosmislenu podršku demokratskim procesima u Srbiji, čiji su osnov slobodni i pošteni izbori. Dakle, rezolucija ima ne samo kratkoročni značaj zbog toga što predstavlja neprihvatanje aktuelne izborne krađe, nego potencijalno i dugoročni značaj zato što može biti prekretnica u procesu uspostavljanja uslova za slobodne i poštene izbore u budućnosti.
Očigledno je da autokratski režim Aleksandra Vučića zbog toga danima pokušava svom snagom da relativizije ovu rezoluciju. Za opoziciju i sve demokratske snage u Srbiji ovo je ohrabrenje za borbu koja nam predstoji na putu stvaranja uređene države i društva pravde.
Da li će Vučić dozvoliti nezavisnu istragu i da li će doći do novih izbora zavisiće, pre svega, od toga da li ćemo mi kao društvo biti spremni da istrajemo u tom zahtevu, da li ćemo biti uporni i solidarni. A potom i od toga koliko će biti jak pritisak EU da se dokazana izborna krađa poništi raspišu izbori pod demokratskim uslovima na svim nivoima.
Niko neće od Ane Brnabić tražiti bilo šta, jer se zna da ona ne odlučuje o bilo čemu, pa ni o sopstvenoj ostavci
Predstavnici vlasti već sada tvrde da je to najsramnija stranica opozicije u istoriji i da ona radi protiv sosptvenog naroda i da traži da se Srbiji uvedu sankcije i ukine suverenitet?
Licemerno je da oni koji su iskorenili sram, govore o tome šta je sramota. Sve je potpuno izvrnuto. Nije sramota kada tražiš zaštitu od krađe, nego kada kradeš. Sramota je kada prekrajaš izbornu volju, kada varaš na izborima, kada ne dozvoljavaš da građani budu informisani, kada ih ucenjuješ i pritiskaš, a ne kada tražiš da se to ne radi i da se kazne oni koji to rade.
Odlazeća premijerka, Ana Brnabić tvrdi da bi odmah dala ostavku kada bi joj neko zatražio međunarodnu istragu, jer istragu mogu da vode samo naše institucije, kako kaže?
Niko neće njoj tražiti bilo šta, jer se zna da ona ne odlučuje o bilo čemu, pa ni o sopstvenoj ostavci. Njenu izjavu bi trebalo staviti u kontekst panične kampanje protiv rezolucije i pokretanja istrage. Očigledno je da ne bi bilo teško utvrditi sistemsku prevaru na izborima, a to znači i njenu i krivičnu odgovornost njenih saučesnika u izbornoj krađi.
Jedna od preporuka je i da se otvore mediji za opoziciju. Za vlast je to možda i jedna od najbolnijih tema. Može li se konačno desiti tako nešto?
Svaki korak u pravcu slobodnih i poštenih izbora smanjuje šansu Vučiću i njegovim satelitima da izbegne poraz, zato će učiniti sve da drži pod kontrolom ogromnu većinu medija, da institucije drži zarobljenim i da održava i usavršava mehanizme kojima ucenjuje i pritiska birače. On to neće učiniti ako nema upornosti i sinhronizovanog delovanja političkih aktera, akademske zajednice, sindikata, udruženja, NVO, radnika, poljoprivrednika, mladih, pripadnika svih generacija i svih društvenih slojeva.
Vaša koleginica Ksenija Marković tražila je da se ne zamrzavaju prepristupni fondovi za Srbiju. Zbog čega?
Mi tražimo da EU merama pritiska na Vučića ne kažnjava građane Srbije, nego njegov kriminalizovani režim.
Ukoliko, dođe do zamrzavanja pretpristupnih fondova koliko to može biti kontraproduktivno za sam položaj opozicije u Srbiji i za buduće izbore?
Ne može biti korisno za opoziciju ništa što nije dobro za građane. Reformisana DS tako razume i vodi politiku.
Da li je za vas iznenađenje glasanje Bilčika. On tvrdi da ne želi da bude deo ove igre i da su ga srpski političari napadali i pretili mu smrću?
Nije iznenađenje kada Bilčik relativizuje Vučićevu izbornu krađu, pa ni kada glasa protiv rezolucije kojom se krađa osuđuje. Bio bih iznenađen da je glasao za rezoluciju.
DS nastupa usaglašeno sa koalicionim partnerima iz Srbije protiv nasilja
Nekako je primetno, bar na osnovu fotografija, da predstavnici DS i Zajedno nisu otputovali na sednicu EP sa ostatkom opozicije. Ima li tu nekih neslaganja?
Otputovali su zajedno sa ostalima, istim avionom, a potom istim autobusom. Učestvovali u diskusiji na istom panelu i govorili usklađeno o izbornoj krađi na izborima. Dakle, nema neslaganja. Dakle, predstavnici Demokratske stranke su nastupali usaglašeno sa koalicionim partnerima iz Srbije protiv nasilja. Usvajanje rezolucije EP pokazuje da njihov put i napori koje smo kao koalicija ulagali kako izborna krađa ne bi prošla nezapaženo – nisu bili uzalud.
Niste prisustvovali ni konstitutivnoj sednici parlamenta i zaklinjanju u skupštinskom holu sa ostalima. Zbog čega?
Smatrali smo da ne bi trebalo učestvovati na sednici na kojoj se konstituiše saziv parlamenta u trenutku kada osporavamo rezultate izbora i kada vodimo borbu da se ponište pokradeni izbori. Tražili smo da se sednica ne zakazuje pre rezolucije EP i to su ignorisali. Najmanje što smo mogli da uradimo jeste da ne učestvujemo u konstituisanju. Predsedništvo stranke je bilo jednoglasno u toj principijelnoj odluci.
Tabloidi su već iskoristili to da kažu da je nastao raskol u koaliciji Srbija protiv nasilja? Ima li u tome istine i da li Srbija protiv nasilja ostaje jedinstvena i nadalje?
Tabloidi, kao i uvek, iskazuju želju Aleksandra Vučića, a ne činjenice. Srbija protiv nasilja ostaje jedinstvena po svim najvažnijim strateškim pitanjima. Ciljevi su nam zajednički, a možemo se po nekada razlikovati u tome kako vidimo sredstva i mehanizme kojima efikasnije ispunjavamo te ciljeve.
Demokratska stranka je čvrsto na braniku opstanka koalicije. Već godinama unazad zagovaramo zajedništvo opozicije, a koaliciju Srbija protiv nasilja smatramo i našim uspehom i doprinosom zajedničkoj borbi protiv mafijaškog režima. Kada bi se o opstanku koalicije pitala samo Demokratska stranka, naša koalicija bi mogla samo da se proširi, nikako razjedini, a trajala bi dok se ne pobedi režim, izađemo iz pretpolitičkog društva, pa tek onda pred građane izađemo kao ideološke i programski različite opcije. Verujem da će upravo tako i biti.
Smatrate li da je opozicija postigla cilj zakletvom u skupštinskom holu i da je vlast time uzdrmana, ili će im to poslužiti za još jedan manevar napada na opozicju?
Čin zakletve u holu je bio simbolički otklon od zvaničnog protokola i direktno obraćanje građanima. Ne mislim da je vlast time uzdrmana. Njima je važno bilo da opozicija bude prisutna bez obzira šta će na samoj sednici uraditi.
Vlast je uzdrmana time što je uhvaćena u krađi. Rezolucija EP i panična reakcija režima to potvrđuju. Opozicija će od ove vlasti biti napadana šta god učinila. Ali, to ne treba da nas brine. Bitno je da jasno manifestujemo nepristajanje na izbornu krađu, insistiramo na istrazi, a potom i na tehničkoj vladi ili barem nekom Izvršnom telu koja će pripremiti, organizovati i sprovesti izbore bez krađe.
Očekujete li da će atmosfera u parlamentu biti bolja nego u prošlom sazivu i kakvu ulogu je vlast namenila Nestorovićevom „Mi glas iz Srbije“
Ništa ja ne očekujem od ove vlasti, nego od nas. Radimo na tome da vlast pod našim pritiskom, pritiskom celog društva i evropskih institucija poništi pokradene izbore na svim nivoima. Na osnovu konstitutivne sednice se moglo zaključiti kakva bi atmosfera bila kada se izbori ne bi poništili. „Mi glas iz Srbije“ ima sporednu ulogu u režimskoj tragikomediji.
Moj cilj nije da ostanem predsednik po svaku cenu
Nedavno se pojavila informacija da je na sednici GP pokušana vaša smena kroz glasanje o izvešaju i da su protiv tog izveštaja bila dva vaša potpredsednika Miodrag Gavrilović i Branislav Jovančićević. Ima li u tome istine?
Na svakoj sednici Glavnog odbora glasa se o izveštaju predsednika i neizglasavanje podrške izveštaju znači uskraćivanje poverenja predsedniku, faktički znači smenu. Istina je da su dva pomenuta potpredsednika, uz još nekoliko članova GO bili protiv usvajanja izveštaja. I u tome nema ništa sporno, niti čudno, jer su to normalne pojave u demokratskoj organizaciji kakva je Demokratska stranka.
Kada su izbori u DS i da li ćete se kandidovati ponovo za predsednika?
Stranački izbori će se održati najkasnije šest meseci posle održavanja lokalnih izbora. Kao što sam već rekao, mi se borimo svom snagom da se održe i ponovljeni pokradeni izbori. Moram da vas podsetim da je ovaj tim rukovođenje strankom preuzeo u najtežem trenutku, posle najlošijeg izbornog rezultata u njenoj istoriji. Stranka je bila potpuno diskreditovana, a vodili su je politički kompromitovani ljudi od kojih su mnogi danas na strani režima.
Delovalo je da nema previše smisla i da su gotovo nikakvi izgledi da takva stranka povrati trunku kredibiliteta. Znao sam da prihvatanje mandata predsednika u takvim okolnostima podrazumeva veliku privatnu žrtvu, ali sam bio i ostao ubeđen da bez oporavka Demokratske stranke nema ni oporavka srpskog društva. Zbog tog uverenja sam se prihvatio tako nezahvalnog i krajnje odgovornog posla. Verujem da smo u velikoj meri povratili ugled stranke, da smo se u solidnoj meri revitalizovali i što je najbitnije, okrenuli Demokratsku stranku isključivo javnom interesu.
Pred nama je veliki stranački posao, pre svega u organizacionom smislu, jer smo odlučili da napravimo potpuno funkcionalnu organizaciju koja će biti prvi izbor svih građana koji su za normalan život. To je cilj koji sam sebi postavio, a ne da ponovo budem predsednik.
Moja uloga u pozitivnim procesima koji su pred nama biće definisana pre svega time šta je u najboljem interesu Demokratske stranke koja će vratiti normalan život u Srbiju
Kao mogući vaš protivkandidat spominje se Miodrag Gavrilović. Kako to komentarišete?
Svaki član Demokratske stranke može da se kandiduje, to nije ekskluzivno pravo bilo kog funkcionera. Moj cilj nije da ostanem predsednik po svaku cenu, već da ojačamo stranku kako bi ona postala prvi izbor građana koji su za normalan zivot i kao takva garant demokratizacije našeg društva.
Za to je neophodno da na svakoj poziciji imamo odgovarajuće kadrove koji su okrenuti isključivo javnom interesu. Siguran sam da ćemo mi, demokrate, izabrati odgovarajuće ljude na odgovorne funkcije. Protivkandidate ću komentarisati isključivo na stranačkim forumima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.