IPSOS: Raste podrška EU u Srbiji, ali Rusija i Kina su popularnije

Navodi da su kao glavni problemi prepoznati pitanje KiM, korupcija i protesti, dok je primetan ekonomski optimizam. Litijum je privukao pažnju, smatra Bogosavljević, i naglašava da većina građana veruje da Srbija ide u dobrom pravcu, a da je podrška predsedniku zemlje Aleksandru Vučiću na visokom nivou.

Konsultant IPSOS-a Srđan Bogosavljević ukazuje da bi u slučaju da se trenutno održi referendum o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, rezultati pokazali da bi 46 odsto građana glasalo „za“, dok bi njih 30 procenata bilo protiv.

„Ova razlika jedna je od najvećih u poslednjih nekoliko godina, što pokazuje rast podrške EU. Međutim, građani često navode da Evropsku uniju ne doživljavaju kao ekstremno relevantnu“, rekao je Bogosavljević u emisiji OKO na RTS.

Smatra da većina onih koji bi glasali za pridruživanje EU to čini iz pragmatičnih razloga, poput boljih prilika za buduće generacije, dok ličnu korist mnogi ne vide.

„Proevropsko raspoloženje često zavisi od konkretnih događaja i načina na koji Evropa tretira Srbiju“, ističe Bogosavljević.

Kao primer, navodi trenutke kada su evropski lideri pokazivali podršku Srbiji – tokom migrantske krize ili poplava – što je značajno povećavalo pozitivne stavove o EU.

S druge strane, percepcija o Rusiji i Kini je znatno povoljnija.

Pozitivan stav prema ovim zemljama ima veliki broj građana, a odnos prema njima se često povezuje sa emotivnim vezama i konkretnim potezima.

„Dolazak ruskog predsednika Putina ili kineska pomoć tokom pandemije, poput donacija vakcina, izazvali su značajne skokove u popularnosti ovih zemalja“, objašnjava Bogosavljević.

Navodi da pristalice vlasti, pre svega Srpske napradne stranke (SNS), često favorizuju Kinu zbog ekonomske saradnje i infrastrukturnih projekata, dok su Socijalistička partija Srbije (SPS) i nacionalne stranke bliže Rusiji.

„Ova podela odražava pragmatičnost, ali i snažan emotivni odnos prema tradicionalnim saveznicima“, ukazuje Bogosavljević.

Bogosavljević navodi da istraživanja ukazuju na promenu prioriteta među građanima kada su u pitanju najveći društveni problemi.

„Dok je nezaposlenost nekada bila dominantna briga, sada je gotovo nestala sa liste“, sumira konsultant IPSOS-a.

Međutim, Kosovo i Metohija i dalje je među glavnim temama, dok je sustižu korupcija i protesti.

„Protesti su u novembru ove godine dospeli među tri najveća problema, sa 10 odsto građana koji ih vide kao ključni izazov. Ovi stavovi zavise i od političke opredeljenosti – proopozicioni glasači ističu korupciju, dok provladini glasači kritikuju proteste“, kaže Bogosavljvić.