Iskustvo beogradskog studenta sa zaposlenjima: Ugovor imao samo na jednom poslu, ostalo radio „na crno“

Prema rezultatima koje je KOMS dobio, 35 odsto mladih ima sklopljen ugovor sa svojim poslodavcima o radu na neodređeno vreme, ali je zabrinjavajuće veliki broj mladih, njih 19 odsto, koji rade bez ugovora, tj. rade „na crno“, navode iz KOMS-a.

Ovim povodom KOMS je razgovarao sa Aleksandrom, dvadesetrogodišnjim studentom beogradskog Fakulteta političkih nauka, koji trenutno u odsustvu ispitnih rokova pomaže i radi u porodičnoj firmi. Do sada je radio sezonski posao u fabrici u vojvođanskom selu, kao i u kurirskoj službi.

– U fabrici u kojoj sam radio skoro celo leto, odnosno dva i po meseca, imao sam sklopljen ugovor. U ostalim slučajevima nisam imao potpisan ugovor, navodi Aleksandar upitan da li je imao sklopljen ugovor na poslovima koje je radio.

Na pitanje da li smatra da je važno da kada mladi rade, imaju sklopljen ugovor sa poslodavcem, odgovara da bi mladi trebalo da budu pod ugovorom jer se tako štite njihova prava koja, kako navodi, vrlo često mogu biti izložena zloupotrebi od strane poslodavca. Tu misli na loš status u firmi, kašnjenje isplate i slično.

– Time se štite kako prava mladih tako i kompanija kada je u pitanju maksimizacija njihove koristi, napominje ovaj student.

Dodaje i da smatra da mladi u Srbiji u velikoj meri nisu zaštićeni ugovorima, da se potcenjuju i od starta postavljaju u podređeni položaj iako su u mnogim slučajevima „mladi sposobniji za nešto više“.

KOMS je o ovoj temi takođe razgovarao sa mladom aktivistkinjom Emom, koja je navodi da je visok stepen prekarnosti radnih odnosa trend koji se „brižno neguje decenijama unazad“.

– Problem je što sve te mlade ljude koji su angažovani na ugovorima o delu, privremenim i povremenim poslovima, dopunskom radu ili bez ugovora naš Zakon o radu uopšte ne štiti. Zapravo Zakon o radu paradoksalno uopšte ne preponaje radnike i radnice, već „zaposlene“. Dodatno, u tu kategoriju ’zaposlenih’ Zakon ne ubraja gore navedene kategorije, već kaže da ti radnici „rade van radnog odnosa“ (još jedna paradoksalna konstrukcija) i samim tim im ne garantuje radna prava poput prava na plaćen prekovremni rad, sindikalno organizovanje, plaćeno bolovanje, godišnji odmor… Ova nesigurnost kojoj su mladi izloženi dalje se preliva u sve ostale sfere njihovih života, jer je egzistencijalna sloboda je preduslov svake druge slobode, kaže Ema.

Koliku platu mladi smatraju dovoljnom za pristojan život?

Za potrebe Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2022. godinu KOMS je pitao mlade koliku zaradu smatraju dovoljnom za pristojan život.

– Podaci koje smo dobili svedoče o tome da najviše mladih, njih 41 odsto, smatra da je plata 80.000 – 100.000 dinara dovoljna za pristojan život. Odmah potom, 34 odsto mladih misli da je za pristojan životpotrebna plata u iznosu 100.000 – 150.000 dinara. Kada ove podatke uporedimo sa time da je prosečna plata za april 2022. u Srbiji, iznosila 73.012 dinara, a tek 11.6 odsto mladih smatra da je prosečna plata dovoljna za pristojan život u našoj državi, navode iz ove organizacije

Mlada aktivistkinja kaže da je situacija još ozbiljnija ako se u obzir uzme da najveći broj građana Srbije ni ne doseže do te prosečne plate.

– Zapravo situacija je još ozbiljnija ako umemo u obzir da najveći deo građana Srbije uopšte ni ne doseže do te prosečne plate. Po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, medijalna zarada za april 2022. godine iznosila je 55.267 dinara, što znači da 50 odsto zaposlenih u Srbiji prima platu do i ispod ovog iznosa. Dodatni problem nastaje kada uzmemo u obzir podatke iz prvog pitanja – veliki procenat mladih koji rade bez bilo kakvog ugovora. To znači da im se ne uplaćuju doprinosi za penzijsko osiguranje i jedno od većih društvnih pitanja u skoroj budućnosti će biti od čega će živeti svi ti ljudi kada više ne budu radno sposobni, objašnjava Ema.

Da li su mladi bili na nekoj praksi i da li im je bila plaćena?

Kao još jedno važno pitanje koje je KOMS postavio mladima tiče se programa praksi. Mlade su pitali da li su nekada bili na nekom programu praksi, na šta je skoro polovina mladih, njih 56 odsto, reklo da su prošli kroz neki program praksi. Pitali su i da li im je praksa bila plaćena – i dobili odgovor da za 74 odsto mladih praksa nije bila plaćena. Za 18 odsto mladih praksa je bila plaćena više od 15.000 dinara, a manje od 15.000 dinara dobilo je 8 odsto mladih.

– Imajući u vidu podatak da za tri četvrtine mladih praksa nije bila plaćena, pitali smo naše sagovornike da prokomentarišu dobijene podatke, zaključak je KOMS-a.

– Smatram da mladi nisu krivi što je društvo ovakvo, ali su krivi ako ovakvo ostane. Mislim da je klopka u koju smo svi zajedno upali ta da je političko delovanje okarakterisano kao neka nedostojna stranačka igra, a zapravo je političko sve – od toga koliko košta hleb u prodavnici, preko tako da li ćete ikada sebi moći da kupite stan, do toga kakav ugovor imate i da li od njega možete da živite. Ovo nije problem jedne vlasti, već celog sistema, kaže KOMS-ova sagovornica.

Aleksandar je naglašava značaj programa praksi za buduće iskustvo mladih na tržištu rada.

– Mislim da je jako loše što tri četvrtine mladih nije dobilo naknadu kada su bili na praksi, jer to povlači loše iskustvo za mlade, što kasnije može dosta da utiče na njihov budući odabir posla i motivaciju za radom u toj branši. Iako se stiče dosta iskustva, smatram da bi određena novčana sredstva morala biti isplaćena svakoj mladoj osobi na praksi, smatra Aleksandar.

Iz KOMS-a poručuju da dobijeni podaci su pokazatelj trenutnog stanja i položaja mladih u društvu, za koji se KOMS kontinuirano zalaže i zagovara za njegovo poboljšanje – poput obezbeđivanja boljih uslova za mlade na tržištu rada, bilo da se radi o njihovom prvom poslu ili prvoj praksi, ili o promeni trenutnog posla.

– Stav KOMS-a je da zaposleni mladi moraju imati ugovore sa poslodavcima, a mladi na praksama moraju primati naknadu za svoj rad, poručuju.