Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILANBerlinski proces se vraća iz mrtvih na velika vrata. Potpisivanjem tri sporazuma o međusobnom priznavanju ličnih dokumenata, fakultetskih diploma i kvalifikacija doktora, zubara i arhitekata dobar je korak ka uspostavljanju zajedničkog tržišta zapadnobalkanske šestorke što je jedan od ciljeva procesa kancelarke Angele Merkel, započetog davne 2014. godine – kaže za Danas direktor Instituta za evropske poslove.
Komentarišući trenutno odvijajući sastanak lidera Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, ove godine, u Berlinu, sagovornik Danasa kaže da dokaz da nemački kancelar Olaf Šolc nastavlja zainteresovanost Nemačke za region pokazuje niz njegovih poseta regionu na samom početku mandata sugerišući da se u spoljnoj politici, zemlje osnivačice Europske unije, ništa nije promenilo.
– Koliko su vrata velika zavisiće primena potpisanih sporazuma jer, ako nas je nešto istorija naučila o švrljanju potpisa naših političara na međunarodne ugovore, politički lideri ih često ignorišu. U međunarodnim krugovima se vidi ministarka Berbok kao uspešna diplomata koja je izdejstvovala dogovor. Tako govorilo i baronesi Ešton tokom potpisivanja Briselskog sporazuma, a skoro deset godina kasnije njen izdejstvovani Prvi okvirni sporazum između Beograda i Prištine, teško da se primenjuje – kaže sagovornik Danasa.
Dogovor će, napominje, svakako omogućiti lakšu cirkulaciju obrazovanog i kvalifikovanog kadra, ali je i uvod u slobodno kretanje građana Kosova u svim delovima Zapadnog Balkana.
– Ovo su ideje i Otvorenog Balkana pa se s razlogom postavlja pitanje da li su procesi paralelni, komplementarni ili sukobljeni. Berlinski proces ima notu inkluzivnosti i svih šest ekonomija učestvuje u dogovorima, s druge strane ideja Vučića i Rame uspela je da pridobije, za sada, samo Severnu Makedoniju. Ukoliko se ispostave dogovori uspešnim, a samim tim i sprovođenim na terenu, možemo očekivati dalju inicijativu Nemačke koja ima jasne stavove, ustavne reforme u BiH, međusobno priznanje Beograda i Prištine i kredibilnije reforme u Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji, članicama NATO na putu ka EU – napominje Naim Leo Beširi.
Prema njegivom rečima, jasan stav Nemačke je i razlog zašto u medijima koje kontroliše vladajuća većina nema preterane radosti za postignutim rešenjima.
– Priznavanje lične karte Kosova, s oznakama kosovske republike značajnija je priča od gašenja tablica MUP-a Srbije s oznakama kosovskih gradova i protivljenju Beograda zameni tablica. Značajnija je priča u profesionalnim i slobodnim medijima, ali ne i onim koji imaju nacionalnu frekvenciju. Vučić i dalje kontroliše nametnuti narativ o svim društveno važnim pitanjima i dok se ne profesionalizuje i ne oslobodi, za početak RTS, nema mnogo od ustavom zagarantovanog prava građanima na pravo i istinito izveštavanje. Cenzura ionako ušla na mala vrata, naveliko se sprovodi – zaklkjučuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
