Ispipavanje pulsa ili plod tajnog lobiranja

Krajem novembra ili početkom decembra u nekoj od evropskih zemalja mogla bi da se održi konferencija o Kosovu i Metohiji slična Dejtonskoj – odvojeno su najavili tokom proteklog vikenda Volfgang Išinger, predstavnik EU u posredničkoj trojci Kontakt grupe za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije, u intervjuu jednom beogradskom visokotiražnom dnevniku, i prištinski mediji koji je pozivaju na neimenovane zapadne diplomatske izvore. Uslov za sazivanje „kosovskog Dejtona“ je, kako je Išinger izjavio posle sastanka sa stalnim ambasadorima „dvadeset sedmorice“ pri EU prošlog petka u Briselu, da do sredine ili kraja novembra bude „dovoljno raspoloživog pregovaračkog materijala“.

IŠINGER: Ahtisarijev plan nije van igre

Brisel, Vašington – Ahtisarijev plan nikada nije bio van igre. Nije bilo nijedne odluke, ni u Savetu bezbednosti UN, ni na nekom drugom mestu, koja bi sklonila Ahtisarijev plan s pregovaračkog stola. S moje tačke gledišta, s kojom se možda ne bi složio moj ruski kolega u „trojci“, Ahtisarijev paket je jedan od najboljih putokaza da idemo napred, ako ne i najbolji. Mi ćemo nastaviti da slušamo strane u pregovorima, šta imaju da kažu o Ahtisarijevom planu i njegovoj implementaciji – kaže Volfgang Išinger.

Iako je s poslednje sednice Kontakt grupe „procurelo“ da su SAD pristale da se uzdrže od izjava koje mogu da utiču na pregovarački proces, Rozmari Dikarlo, zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, izjavila je tokom vikenda za Glas Amerike na albanskom da, ako se do 10. decembra ne postigne sporazum o statusu Pokrajine, za SAD Ahtisarijev plan ostaje najbolje rešenje. SAD su, tvrdi Dikarlo, „odlučne u stavu da se status kvo ne može nastaviti i da se proces mora finalizovati“.

Iako pojedini beogradski analitičari tvrde da je najnovijim Išingerovim predlogom „Beograd dobio ono za šta je tajno, ispod žita, lobirao“, članovi državnog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Marko Jakšić i Goran Bogdanović izjavili su za Danas da beogradski tim nikada dosad, ni u diplomatskim razgovorima, niti na direktnim pregovorima u Beču i Njujorku, nije izneo takvu ideju. U krugovima bliskim srpskom državnom vrhu, kako je našem listi nezvanično rečeno, „Išingerova najava moguće konferencije o KIM je iznenađujući potez i neka vrsta pritiska na Beograd“. U Beogradu ocenjuju da se „najnovijim izjavama Išinger prvi put od početka nove faze pregovora približio posredničkom ponašanju Martija Ahtisarija i Albera Roana, praveći istu grešku“.

Riker sutra pred Savetom bezbednosti

– Portparol Unmika Aleksandar Ivanko potvrdio je juče za naš list da bi Joakim Riker, šef Civilne misije UN, trebalo da sutra odnese redovni tromesečni izveštaj o radu Misije pred Savetom bezbednosti UN. Ivanko kaže da je reč zatvorenom sastanku, kojem neće prisustvovati predstavnici Beograda i Prištine, kao i da su u Rikerovom izveštaju sadržane ocene koje je izneo i Ban Ki Mun, generalni sekretar UN. Prema ranijim najavama Ban Ki Munov izveštaj, u kojem se između ostalog ističe da je sveukupna bezbednosna situacija na KIM „na površini mirna“, mada postoji potencijal za nasilje, mahom zbog izraženog nezadovoljstva kosovskih Albanaca odugovlačenjem procesa određivanja statusa Pokrajine, trebalo bi da bude predstavljen sutra uporedo s Rikerovim izveštajem.

– Mi, kao „trojka“, ne isključujemo da imamo sastanak u konferencijskom stilu, ali ne mislim da će to biti s Kontakt grupom. Verovatnije je da će ta konferenciji biti s „trojkom“ i stranama u pregovorima. Sigurno je da ta konferencija neće biti u Dejtonu, jer mi smatramo da je Kosovo evropski problem, ali to će imati smisla samo ako do sredine ili kraja novembra imamo dovoljno raspoloživog pregovaračkog materijala – rekao je Išinger u intervjuu „Večernjim novostima“.
On je potvrdio da je posrednička trojka „u Njujorku ohrabrena da proširi svoj mandat i ulogu posrednika kako bi pomogla stranama da nađu rešenje“, ali je naglasio da „trojka neće osloboditi srpski i albanski pregovarački tim od njihove osnovne odgovornosti – da stignu do sporazuma i naprave predlog“. Prema Išingerovim rečima, „trojka“ će izneti svoje predloge „ako pregovaračke strane to budu tražile“. On je više puta ponovio da je mandat „trojke“ da vodi pregovore o statusu.
– Mogu da zamislim da druga pitanja budu uključena samo u svrhu postizanja važnog rešenja za status. Naša centralna tema je status. Srpska delegacija je posebno insistirala na tome, baš kao i Albanci. Oni su se složili s nama da razgovori treba da budu usredsređeni samo na status, a ne na pitanja povratka izbeglica ili zaštite manjina – ističe Išinger.
On takođe tvrdi da je „kroz prihvatanje poslednjih dokumenata Kontakt grupe i Rusija odlučila da se pridruži onima koji žele da reše pitanje Kosova sad i da se više ne odlaže“, tako da je „10. decembar kao rok veoma važan u operativnom smislu za proces koji vodi „trojka“.
Pozivajući se na evropske diplomatske izvore prištinski dnevnik na albanskom jeziku Koha ditore piše da bi konferencija o KIM „na prvi pogled ličila na ‘Dejton’, ali ne bi bila iste prirode“. Koha navodi da bi konferencija bila održana pre 10. decembra – krajem novembra ili početkom decembra, posle direktnih sastanaka Prištine i Beograda tokom ovog i narednog meseca, kao i da bi u jednoj od evropskih zemlja trajala nekoliko dana“.
Posrednička trojka će, procenjuju izvori lista, „ne samo izveštavati generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o toku pregovora između strana, nego i izaći i sa svojim predlozima“. U tekstu se ističe i da „ni u kom slučaju ne postoji ideja da se predlaže paket različit od Ahtisarijevog, ali da će ako tokom pregovora vidi elemente koje treba predlagati ‘trojka’ možda to i učiniti“.
Upitan da komentariše to što baš Volfgang Išinger prvi u javnost iznosi predloge koje je Kontakt grupa u startu kosovskih pregovora odbacila kao neprihvatljive – podelu i konferenciju o KIM tipa Dejton – Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, kaže da je predstavnik EU u „trojci“ „samo učinio javnim preloge za koje Beograd tajno lobira“. Janjić takođe smatra da je najnoviji Išingerov predlog „ispipavanje pulsa Moskve i Beograda da li su spremni da idu konferenciju“, ali i da „podstakne Beograd da traži rešenja za tehnička pitanja“.
– Oba kabineta – i predsednika i premijera Srbije – rade na istom poslu. Tadićevi su ceo svet obišli s pričom o dva entiteta koja, da se ne lažemo, jeste podela KIM, dok Koštuničini to lukavije rade „ispod žita“ i praktičnim potezima na terenu. Ista stvar je i s konferencijom. Beograd je dobio ono što je tražio. Ne postoji druga formula kojom bi se zadovoljio zahtev Beograda za direktnim razgovorima o statusu KIM. Sazivanje konferencije je najgora varijanta jer se time pregovarački proces ubrzava i s budućeg prelazi na rešavanje konačnog statusa KIM. Bilo bi bolje da je Beograd pristao da se najpre razgovara o tehničkim pitanjima, a da zajedno s Rusijom traži najbolje rešenje za kompromis – smatra Janjić.
On kaže da su najavljeni rokovi za konferenciju o KIM nerealni. Prema Janjićevim procenama „održavanje konferencije biće predloženo posle 10. decembra kao novi metod nastavka pregovora“ i ne treba je očekivati pre maja 2008. godine.
– U ovom trenutku za nas je najbolji metod da se učini sve da dođe do kompromisnog rešenja u direktnim pregovorima Beograda i Prištine, jer je samo takvo rešenje održivo i može da bude garant stabilnosti ne samo Srbije, nego i celog Zapadnog Balkana. Nije dobro da se u ovoj fazi pregovora, kad se sve čini da do kompromisa dođe, prejudicira se održavanje konferencije i pokreću druge inicijative – izjavio je za Danas Goran Bogdanović. On kaže da ne može da komentariše tvrdnje da je Beograd tajno tražio podelu i konferenciju o KIM, jer „o tome ništa ne zna“.
Marko Jakšić napominje da, iako je na poslednjim pregovorima u Njujorku, atmosfera bila nešto otvorenija i opuštenija, „nema nekog značajnog približavanja u stavovima Beograda i Prištine da bi se stekli uslovi za održavanje konferencije“. Jakšić ističe da je „to nova ideja o kojoj odluku treba da donese državni vrh – predsednik i premijer Srbije“.
U krugovima bliskim državnom vrhu nezvanično tvrde da „konferencija o KIM nikada nije bila karta Beograda“ i da dosad „nijedan od kabineta nije za to lobirao“. Izvori Danasa ocenjuju da Išinger „ponavlja Ahtisarijevu grešku olako tumačeći stavove Rusije“ i da, imajući u vidu ruske poteze tokom bečkih pregovora, „poslednje saopštenje Kontakt grupe ne znači da je Rusija promenila svoje stavove o rešavanju kosovskog pitanja“.
Veton Suroi, predsednik ORA, ne isključuje mogućnost organizovanja konferencije o Kosovu. On je za prištinske medije juče izjavio da je “ i ranije bilo reči o mogućnosti organizovanja takve konferencije“. Priština će, kaže Suroi, „učestvovati u pregovaračkom procesu i nije toliko važno da li će to biti konferencija ili sastanci“, ali neće „dobro dočekati bilo kakav pokušaj stvaranja novih modela od strane međunarodnih posrednika“. On od kosovskih institucija traži da do kraja godine pripreme Kosovo za nezavisnost.