Ista adresa, ali ne i kesa

Koren nagomilanih problema seže do „rađanja“ nove atletske sekcije crno-belih na staroj adresi, sa takmičarima i trenerima mahom preuzetih od tzv. izvornog Partizana, čiji je tadašnji i sadašnji predsednik Dragan Životić inicirao ovakvo skidanje finansijske omče s vrata devojkama i mladićima u sprintericama.

– Zbog neažurnosti i nefunkcionisanja uprave AK Partizan u jednom trenutku smo dospeli u situaciju da nam bude blokiran račun, a kako je takvo stanje godinama trajalo, došao sam na ideju da, kao Nebojša Čović u košarkaškom klubu Crvena zvezda, formiran novi klub da bi momci, devojke i njihovi treneri mogli nesmetano da se bave svojim poslom. Partizan 1945. osnovali smo Aleksandra Gligić, Petar Gligić i ja. Dao sam im ime, grb i kancelarije, omogućio da treniraju na stadionu FK Partizan i dozvolio da preko 90 odsto takmičarskog pogona pređe tamo. Nisu mogli da postanu punopravni član Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, jer propisi JSD ne dozvoljavaju dva atletska kluba u istoj „porodici“, ali su se lepo razvijali i rasli. Nisam hteo da im se mešam u rad, pošto je „bajpas“ dao željene rezultate… – objašnjava tok događaja za Danas predsednik AK Partizan Dragan Životić, pa odmah nudi svoju verziju potonjih nesuglasica.

– Problem je nastao onda kada je njihov novi generalni sekretar Milan Pavlović hteo da zavede finansijski red u poslovanje, tako što će utvrditi tokove novca i razgraničiti uloge u korišćenju istog. Međutim, to se nije svidelo treneru Mirjani Stevanović, koja je neko vreme, zadržavanjem članarine za sebe, naplaćivala svoja potraživanja od kluba, na ime nagrade za uspehe sa Emirom Bekrićem. Ne znam da li je uzela samo tih 4.000 evra ili više… Uglavnom, okomila se prvo na Gligićevu, pa na Pavlovića, iako je ovaj u međuvremenu omogućio da se uskoro odblokira račun izvornog Partizana. Izlobirala je trenere, organizovala roditeljski sastanak koji ona pogrešno zove vanrednom Skupštinom, jer zna se kako se postaje član najvišeg klupskog tela, izdejstvovala smenu kompletnu uprave… I sprečila spajanje AK Partizan 1945. sa maticom, kako je dogovoreno 2016. godine. Samo, ja se ne mirim sa trenutnim stanjem. Kao osnivač AK Partizan 1945. uskratiću im ime i grb, izbaciti ih iz kancelarija i sa staze… Neka napravi privatni klub, ali neće moći da ga zove Partizan nego Mirjana Stevanović ili kako već hoće. A svi zavedeni treneri i atletičari biće primljeni pod okrilje AK Partizan, bez ikakvih posledica – tvrdi Životić, koji ne očekuje da se JSD Partizan umeša u ceo slučaj.

– Ko da se umeša? Pa, JSD praktično ne postoji! Da je drugačije ne bi mu 12 klubova bilo u blokadi. Bavi se samo fudbalskom sekcijom i malo košarkaškom.

Optužena Mirjana Stevanović, naravno, ima sasvim drugačiju opservaciju teškog raskola u Partizanovoj atletskoj kući, čiju je napetu atmosferu i povišene tonove na (ne)spornoj skupštinskoj sednici nadzirao određen broj policajaca.

– Prvo i osnovno, ovo nije ničija pojedinačna pobuna, nego ujedinjeni glas protiv onih što su do sada vodili AK Partizan 1945. Dugo smo čekali da sami organizuju Skupštinu, kako to nalažu interni propisi, ali kako se to nije desilo 107 ljudi je dalo potpise za sazivanje vanredne sednice prošlog vikenda. Između osalih i ja kao njen najstariji član, s više od 40 godina provedenih u Partizanu, prvo na stazi, a onda pored nje. Šta se tamo desilo? LJudi su ispričali šta im je na duši, potanko objasnili stvari koje im smetaju u radu rukovodstva, da bi posle napuštanja sale od strane prozvanih, 96 vrhunskih trenera i atletičara izglasalo promene. Tako što su ukinuti mandati nama nepoznatih ljudi. Niti smo znali ko su, ni ko ih je postavio ni šta i kako rade. I ko zna do kada bi to trajalo da nas rezultati nisu učinili najuspešnijim atletskim klubom u zemlji. Svega ovoga ne bi bilo da smo peti, šesti… ovako su nekima porasli apetiti. Mi, naša deca i njihovi roditelji nismo protiv ujedinjenja sa AK Partizanom nego protiv ljudi koji bi to da izvedu na svoj način. Pa, opet ne isključujemo neku mogućnost pomirenja. Za dobrobit atletike – priča stručnjak pod čijim je nadzorom novi sportski direktor AK Partizan 1945 Emir Bekrić istrčao medalje na prvenstvu Evrope i sveta.

Stojanovićeva se ne plaši mogućih reperkusija po „pobunjenike“.

– Partizan nije ni Životićevo ni moje ili bilo čije vlasništvo, pa da nekome nešto oduzimamo ili dajemo. Ne verujem da će nam uskratiti to što je najavio, jer su stazu na stadionu u Humskoj koristili Crvena zvezda, Novi Beograd… a, mi smo se svi već opredelili za crno-bele boje i kao Partizan postali najuspešniji kolektiv u izboru Atletskog saveza Srbije. Ukoliko se to ipak desi onda ćemo preći u neki drugi klub, tamo gde nas žele – rezonuje Stojanovićeva, čije ime nije ni u jednom novoizabranom organu upravljanja u AK Partizan 1945.

Branković: ASS priznaje izabranu upravu

– Prvo, osnivanje AK Partizan 1945, pre četiri godine, nije bilo izvan zakonskih okvira, šta više, ranije se istom rešenju za finansijske probleme pribegavalo i u nekim drugim sportovima. Drugo, ASS je obezbedio prostor za održavanje poslednje sednice Skupštine AK Partizan 1945. i imao svog pravnika na njoj, a kako nam je on preneo da je postojao potreban kvorum za glasanje mi volju trenera i atletičara smatramo legitimnom. Nevažne su nam ružne stvari koje su se desile tom prilikom, jer su deo „dekora“ većine takvih skupova, bavili smo se samo legalitetom odluka. A, kako je utvrđeno da ih je donela većina mi smo tu stavili tačku. Sve ostalo su rekla-kazala priče – kaže za Danas direktor Atletskog saveza Srbije, čiji pravilnik predviđa odgovarajuću novčanu nagradu za AK Partizan 1945, kao zvanično i formalno najuspešniji klub u srpskoj atletici.