Istoričar: Desnica poput Levijatana ili Narodne patrole je opasna jer može da bude oružje u nečijim rukama

Kod desnice na vlasti postoji apsolutna identifikacija partije i države koja sve drži pod kontrolom, ukazao je on u serijalu Kvaka 23, što znači da vaninstitucionalna desnica ne može da bude izvan nadzora vlasti.

Pisarri je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem ocenio da desničarske grupe nisu samo „proizvedene“, jer ima mladih koji veruju u te ideologije, ali je predočio da su „njihove vođe sigurno u kontaktu ili podržane i kontrolisane od strane vlasti“.

U tom kontekstu, on je podsetio da su u vreme vlasti demokrata, prilikom organizovanja Prajda, huligani potpuno porušili Beograd, dok posle njene smene „odjedanput nije bilo apsolutno nikakvih problema“.

Prema viđenju Pisarrija, to je jasan dokaz da vlast ima kontrolu nad ekstremno desničarskim i nacionalističkim pokretima, da radi sa njima šta hoće i diriguje onim što ti pokreti rade.

Na opasku da sada ta ista vlast najavljuje otkazivanje Prajda upravo zbog mogućih bezbednosnih problema, on je uzvratio da apsolutno nikakav bezbednosni problem ne postoji i da „oni dobro znaju“ da nikakvih nemira neće biti.

To je propaganda zbog drugih razloga, ali „oni znaju“ da ne mogu da otkažu Prajd, tvrdi Pisarri, koji celu priču vidi kao paravan za skretanje pažnje od nekih drugih tema ili bolnih odluka u dijalogu Beograda i Prištine.

Upitan o opasnosti da u nekom trenutku vlast više neće moći da kontroliše desničarske grupe i pokrete koje je bildovala, on je odgovorio da je to moguće, jer su te grupe i pokreti snažno povezani sa ekstremnim nacionalističkim grupama iz inostranstva, pogotovo iz Rusije, ali ne samo iz Rusije.

Gradi se desničarska infrastruktura, ne samo u Srbiji, nego i Evropi i šire, ukazao je Pisarri i ilustrovao da su u takvom ambijentu i moguće ideje o potrebi „denacifikacije Balkana“, što je zapavo deo ruske propagande, ali postoji rizik da desnica to ovde prihvati.

„U tom smislu, postoji rizik da te grupe budu faktor destabilizacije u mnogim segmentima ne samo srpskog društva, nego i regiona“, upozorio je Pisarri i potvrdio da je, posle ruske invazije na Ukrajinu, desnica u Srbiji postala glasnija i vidljivija.

On to vidi kao rezultat uticaja Rusije i podseća da su i pre početka rata postojali razni kontakti srpskih nacionalista i pripadnika desničarski grupa sa srodnim ruskim organizacijama, među kojima je i Imperijalni legion, koji je na međunarodnom planu označen kao teroristička organizacija.

Upitan da li vlast rizikuje nerede u slučaju uvođenja sankcija Rusiji, Pisarri je odgovorio potvrdno i napomenuo da vidi kao realnu opasnost da se ekstremna desnica otrgne kontroli i javno reaguje protiv takve politike.

S druge strane, on je skrenuo pažnju i na to da se Zapad plaši da će Srbija postati teren za rusku ekspanziju i predstavljati pretnju interesima Evrope i Amerike, ukoliko ne uvede sankcije i ne zauzme jasan stav prema Rusiji.

Balkan za Zapad apsolutno nije prioritet. Jedini prioritet im je da naprave branu širenju ruskog uticaja, misli Pisarri, koji u tom kontekstu vidi i nastojanje Zapada da ubrza dijalog Beograda i Prištine i dođe do nekog sporazuma dve strane.

Na pitanje da li je i Zapad odgovoran za jačanje desnice i antizapadnog raspoloženja u Srbiji, podržavanjem stabilokratije, umesto demokratije, i zanemarivanjem problema u regionu, on je potvrdio da je to, nažalost, imalo ogroman uticaj na sadašnju situaciju.

Poredeći različit odnos Zapada prema Ukrajini i Srbiji, povodom problema Kosova, Pisarri je ukazao na licemerno ponašanje Evrope, ali je podsetio da države ne funkcionišu na osnovu morala i vrednosti, već sopstvenih interesa.

Ako je Evropa uradila nešto što nije uradila za Srbiju a sada radi za Ukrajinu, onda to, prema njegovim rečima, znači da je tada imala određeni interes, a da sada ima drugi interes.

Naravno da se na to iz ovdašnje perspektive gleda na drugačiji način, naravno da su se zbog toga pojavile razne frustracije i naravno da su zato mnogi prigrlili rusofiliju, umesto da nastave evropskim putem, objasnio je Pisarri.

On smatra da takav ambijent nepovoljno utiče na evropske aspiracije Srbije, ali misli da ni Evropu ne trebalo idealizovati.

U Evropskoj uniji (EU) postoje razne države, problemi i situacije koje su mnogo sličnije Srbiji, nego nekim drugim demokratskim zemljama u samoj Evropi kao što su Francuska, Italija, Španija ili Nemačka, primetio je Pisarri, aludirajući na Mađarsku.

Ukazujući da u srpskom društvu postoji „iracionalni osećaj bratstva sa Rusijom“, Pisarri je i ulogu Crkve nazvao problematičnom

Crkva jeste na neki način kolevka ekstremnog nacionalizma, što smo videli devedesetih godina, ali i posle toga. Dovoljno je da slušamo izjave povodom Prajda ili drugih sličnih manifestacija, obrazložio je on i konstatovao da desničari u Srbiji imaju utočište u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao što ga desničari u Rusiji imaju u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Upitan o ulozi medija u promociji i jačanju desnice, on je naglasio da su mediji deo propagande uvek kada postoji identifikacija partije i države i ocenio da u totalitarnim državama sve funkcioniše na isti način.

„Ne kažem da smo sada u totalitarnoj državi, ali se bojim da idemo ka tome“, rekao je Pisarri i objasnio da mediji, pogotovo tabloidi kao instrument propagande, samo ponavljaju ono što govori partija koja je identifikovana sa državom i nadzire i kontroliše sve segmente države i društva.

Pisarri nema odgovor na pitanje o perspektivi da se Srbija u dogledno vreme preobrazi u stabilno, demokratsko i tolerantno društvo, jer smatra da je uspostavljanje kulture demokratije dugotrajan proces za koji je potrebna i politička edukacija.

Prema njegovom stavu, to nije nešto što može tek tako da se desi, pogotovo u zemlji u kojoj vlast i tehnokratski centri moći gledaju sopstvene interese i ne smatraju poželjnim da društvo napreduje, jer bi to za njih predstavljalo opasnost.

Upitan gde vidi Srbiju za pet godina, Pisarri je predvideo da u tom periodu neće biti nekih velikih razlika u odnosu na sadašnju situaciju, ali je pitanje šta će biti sa Evropom i da li će se Srbija u međuvremenu prikloniti EU ili Ruskoj Federaciji.

Na pitanje na koju bi od te dve opcije uložio novac na nekoj političkoj kladionici, on je zaključio: „Uložio bih novac na Rusku Federaciju, ali bih želeo da izgubim“.