Istraživač BCBP Đorđević: Tužilaštvo nemo o aferama, nemoćno pred policijom

„Postoji sumnjičavost zbog suprotnosti između izjava visokih političkih zvaničnika i objavljenih dokumenata o ulozi Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova u kompaniji GIM. Između tvrdnji da nema nikakve veze sa njom i toga da je kao savetnik ove kompanije posetio Saudijsku Arabiju“, rekao je Đorđević za Betu.

Takođe, Đorđević ukazuje i na objavljena dokumenta da je Branko Stefanović u svojstvu specijalnog savetnika te kompanije bio član delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova kod posete fabrici oružja Bereta.

„Iza takvog aranžmana mora da postoji pravni osnov – ugovor ili sporazum. Na kraju, predmet istrage tužilaštva je najpre bio Aleksandar Obradović, a ne mogući slučaj korupcije na osnovu dokumenata koje je Obradović prosledio medijima“, rekao je Đorđević.

On je napomenuo da još nije poznato šta su Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija odgovorile na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal, iz sredine novembra, da prikupe obaveštenja o poslovanju Krušika sa privatnim trgovcima oružjem.

Prema njegovim rečima, „minimum“ bi bio da se tužilaštvo oglasi povodom slučajeva koji su od javnog značaja, ali je republički tužilac Zagorka Dolovac „skoro pa nevidljiva u medijima od kraja 2015. godine“.

Đorđević, koji je pre afere Krušik napisao tekst naslovljen sa „Zagorka, javi se“, podseća da je tada reagovao zbog ćutanja tužilaštva na navode nekadašnjeg šefa kriminalističke policije, a time drugog čoveka policije, da su ministar i narodni poslanik povezani sa organizovanim kriminalom.

Đorđević je ocenio da najviše od međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije, zavisi da li će vlasti odustati od svojih predloga amandmana na promenu Ustava za koje kritičari kažu da zadržavaju mogući uticaj politike na pravosuđe.

„Za sada su međunarodni akteri jedini koji mogu da izvrše stvarni uticaj povodom vladavine prava u Srbiji“, napomenuo je Đorđević.

Đorđević je ukazao i da tužilaštvo, s obzirom na odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ne može da natera policiju da sprovede radnju koju joj naloži i kazni odgovorne ako se to ne učini.

„Može da naredi, ali ne i da stvarno sankcioniše. Sve mere koje su tužiocima na raspolaganju da nateraju policiju da radi svoj posao su kozmetičke prirode“, rekao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, „stanje bi se eventualno promenilo kada bi tužioci više javno pričali o tome da u svakom drugom slučaju moraju da urgiraju u policiji kako bi postupila po njihovom nalogu, pri čemu policija u skoro 70 odsto slučajeva nije navela obrazloženje za nepoštovanje naloga tužioca“.

„To se pokazalo na uzorku od 200 istraga koje su analizirane“, naveo je Đorđević, navodeći da je izgleda najbolja ideja, koja nije nova, da kriminalistička policija postane deo tužilaštva.

Na pitanje koliko je realno da policija posluša tužilaštvo i sprovede zahtevanu radnju, ako se sumnja da je u aferu umešan aktuelni političar ili neko iz njenih redova, Đorđević kaže da postoji mogućnost da policija dobije dva različita naređenja povodom istog slučaja.

„Da od tužioca i svog rukovodioca dobije dva različita naređenja. Naravno da će policija poslušati šefa iz svoje ’kuće’“, ocenio je  Đorđević, govoreći o odnosu tužilaštva i policije.

Đorđević je podsetio na slučaj rušenja u delu grada, poznatom kao Savamala, kada je, kako je naveo, tužilaštvo ostavljeno da čeka policiju da mu dostavi sve tražene informacije.

„Istovremeno, najviši predstavnik gradske vlasti, za koju je predsednik države rekao da stoji iza ovog rušenja u Beogradu, unapređen je u ministra finansija“, podsetio je Đorđević.