Istraživanja koja se finansiraju iz javnih izvora moraju biti transparentna

Naveo je da je u planu i donošenje kodeksa ponašanja istraživača sa podrazumevajućim sankcijama. Ideju Gavrilovića za sada su podržali Vladimir Pejić iz Faktor plusa i Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik Nove srpske političke misli.

Povod za pokretanje ove inicijative bio je sukob na relaciji Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde – agencija za istraživanje javnog mnjenja IPSOS.

Dragan Đilas je, naime, pre tri dana optužio IPSOS da lažira i kreira podatke iz istraživanja za račun Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, da bi juče tim svojim optužbama dodao i niz novih podataka iz, kako je naveo, „lažiranih podataka IPSOS-a“, ali i tvrdnju da je je prvi čovek koga Vučić pozove ujutru kad se probudi zapravo Marko Uljarević, direktor IPSOS-a.

Negirajući sve te optužbe, IPSOS je najavio zaštitu svoje reputacije na sudu, uz navode da Đilas zapravo unižava njihov rejting i sugeriše građanima da ne veruju istraživanjima javnog mnjenja.

Ne želeći da se stavlja u ulogu sudije, Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja kaže da je Srbiji potrebno strukovno udruženje koje će da bude brana urušavanju integriteta istraživačke profesije.

„Već dugi niz godina ukazujem da se ovde ne poštuju međunarodni standardi u oblasti istraživanja javnog mnjenja, odnosno da se u prikazu istraživanja javnog mnjenja ne prikazuju sve informacije o istraživanjima. Iz tog razloga sam postao član WAPOR-a, Svetske asocijacije za istraživanja javnog mnjenja. Namera mi je da u saradnji sa tom organizacijom utičem da se ovde uspostavi stukovno udruženje i lokalni kodeks istraživača javnog mnjenja čiji sam draft već uradio“, objašnjava Gavrilović za Danas.

On napominje da bez strukovnog udruženja i kodeksa nema ni profesije. Dok se ne uspostavi mehanizam profesionalne samoregulacije, kako kaže, imaćemo problem poverenja u rad istraživača i agencija.

„Planirano je da se određeno telo strukovnog udruženja bavi pravilima koja podrazumevaju prava i obaveze agencija u delu sprovođenja istraživanja, prikaz rezultata i sankcije za kršenje kodeksa ponašanja istraživača. Sam kodeks bi se bavio istraživačima javnog mnjenja i analitičarima medija, istraživačima otvorenih podataka, odnosno istraživačima lažnih vesti. Takođe, potrebno je da se otvori pitanje u kojoj meri ovakva medijska situacija utiče na stanje javnog mnjenja, ne samo u delu rejtinga stranaka, već i u pogledu spremnosti građana da iznesu svoj stav. Prema BIRODI istraživanjima na to je spreman svaki drugi građanin“, napominje Gavrilović i dodaje da će se zalagati da sva istraživanja javnog mnenja koja se finansiraju iz javnih izvora budu javno dostupna u smislu i instrumenta i baze sakupljenih podataka.

On kaže i da sam proces javnih nabavki za istraživanja javnog mnjenja mora biti transparentniji. Gavrilović navodi i da će svetska asocijacija za istraživanja javnog mnjenja do kraja leta uraditi analizu istraživanja zbog kojeg je, kako kaže, u Srbiji bio etiketiran, a na šta je većina kolega ćutala, izuzev Bojana Klačara i Vladimira Pejića.

U istraživanjima BIRODI-ja iz 2019. godine, koje je zasmetalo vlastima, navodi se da Srpsku naprednu stranku podržava 35 posto građana i građanki, među kojima ubedljivu većinu (58 posto) čine stariji i niže obrazovani iz najsiromašnijih delova zemlje, koji se najviše informišu preko Pinka i TV Happy.

Gavrilović kaže da je to istraživanje, koje je toliko napadano, rađeno u skladu sa zahtevima struke. On dodaje da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću čak poslao istraživanje, ali da povratni odgovor nije dobio iz Predsedništva.

Da li će Gavrilovićev predlog o osnivanju strukovnog udruženja dobiti verifikaciju istraživača za sada nije poznato, jer se ne zna ni tačan broj istraživača.

Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik Nove srpske političke misli, koja obavlja povremena istraživanja, kaže da se u javnosti pojavljuje pet-šest agencija, ali da ih zapravo ima mnogo više. Koliko, niko tačno ne zna.

„Podražavam inicijativu Gavrilovića za osnivanje strukovnog udruženja istraživača, iako ne postoji čarobni štapić koji bi odmah rešio stanje u našoj branši. Sve se može obesmisliti, ali je potrebno da postoje neki kriterijumi i neka elementarna pravila unutar struke. Nešto poput udruženja novinara, iako ni novinarska struka nije imuna na razne vrste zloupotreba, ali postoji savet za štampu, novinarski kodeks. U tom smislu podržavam ideju o osnivanju cehovskog udruženja, što ne znači da ćemo svi imati iste istraživačke rezultate, ali će to biti korak u pravcu normalnosti“, navodi Vukadinović i dodaje da će biti korisno da se istraživači javnog mnjenja makar jednom u tri meseca pogledaju u oči.

Vladimir Pejić iz Faktor plusa, takođe, smatra da je potrebno formirati strukovno udruženje agencija za istraživanje javnog mnjenja, pre svega zbog zaštite struke, ali i javnog interesa zbog svega što se dešava. Na pitanje kako komentariše prozivke Dragana Đilasa i na račun istraživanja Faktor plusa, Pejić kaže da su političari zainteresovana strana, ali da njegova agencija ne želi da reaguje na te optužbe.

„Neki reaguju da bi amortizovali rezultate, neko da bi generalno diskreditovao istraživanja, ima različitih motiva i ja u sve to ne bih ulazio i ne bih da se ponašam kao politička stranka. Mi smo privatna agencija koja radi istraživanja dugo godina. Ljudi mogu da veruju našim istraživanjima, ali i ne moraju. Rezultati su iza nas“, kaže Pejić, dodajući da nema razloga da sa bilo kim ulazi u polemiku.

Istraživači javnog mnjenja kažu i da treba razlikovati greške koje su normalne i koje se dešavaju pri istraživanju, od tendencija i namera u objavljivanju rezultata i kreiranju javnog mnjenja. Jedan od sagovornika u izjavi za Danas rekao je da u slučaju IPSOS-a postoji jasan motiv i jasna tendencija da se objavljenim istraživanjima ne vrši deskripcija javnog menjanja, već jedna konstrukcija tog istog javnog mnjenja u cilju demotivisanja potencijalnih opozicionih glasača. I to u kritičnim trenucima kada se formiraju koalicije, ili kada treba odlučiti da li da se ide na izbore ili ne.