Svaki drugi građanin podržava proteste „Srbija protiv nasilja“, ali za koga će glasati na izborima?

Od rezultata istraživanja da veliki deo „naprednjaka“ podržava protest Srbija protiv nasilja do aktuelnog, koji je sprovela i objavila Crta (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) da skoro polovina građana Srbije, njih 47 odsto, smatra da država sistemski traži rešenja za sprečavanje nasilja posle majskih masovnih ubistava, dok 40 odsto smatra da država pokušava da sa sebe skine odgovornost.

Tako se izvukao zaključak da svaki drugi građanin podržava protest „Srbija protiv nasilja“

Pa, ko čini to nasilje?

Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost “Koraci”, kaže za Danas da nije ključno ono što građani prepoznaju kao problem, ono što podržavaju ili ne podržavaju već ono kako se ponašaju.

– Razlika imeđu verbalnog i ponašajnog je ogromna. U uzrocima te razlike čuče odgovori kako motivisati građane da se bore za promene i daju svoj doprinos – smatra on.

Na primer, kaže dalje, u pomenutom istraživanju Crte veliki broj građana kao problem uočava socijalno raslojavanje i nasilje nad ženama.

– Pa, ko čini to nasilje? Ko je odgovoran za socijalno raslojavanje? Na intuitivnom nivou, građani prepoznaju ključne društvene probleme, međutim dok god vlast podstiče i nagrađuje nasilje, praktično ga promoviše kao jedini način života, uz odsustvo društvene i političke alternative, građani će slediti dominantni diskurs bez obzira na neslaganje sa istim. To ne znači da imamo loše građane, već smo društvo bez alternative u kojem njegovi članovi čuvaju minimum zagarantovane egzistencije bez obzira na svest o problemima i sopstvenom nezavidnom položaju – kaže naš sagovornik.

Čak i oni koji su za vladajuću partiju, žele da se spuste tenzije

Prema rečima Nikole Jovanovića, direktora Centra za lokalnu samoupravu, nalaz Crte ne iznenađuje, jer, kako ističe, siguran je da veliki deo građana veruje da u društvu postoji visok stepen nasilja, agresivnosti i prostote.

– I prema nalazima CLS, preko polovine građana smatra da kladionice treba kompletno zabraniti, ukinuti rijaliti programe i upristojiti medije – i ove društvene pojave građani vide kao svojevrsno nasilje. Građani Srbiji žele da se spuste tenzije, normalizuje i javna i svakodnevna komunikacija, čak i oni kojji su za vladajuću partiju. Opozicija je dobro uradila što je pozvala građane na proteste protiv nasilja, ali je zahteve trebalo drugačije formulisati i drugačije voditi proteste. Sad smo tu gde smo, i dalje bez sistemskih rešenja, bez jakih predloga i ideja, a na samo dva meseca od izbora – zaključuje Nikola Jovanović.

Da protesti nisu bili zloupotrebljeni u dnevno-političke svrhe, nema dileme da bi podrška bila viša

Sagovornica Danasa je i Milica Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica stranke Zavetnici, partije koja nije pozivala građane na proteste, odnosno bila deo tehničke organizacije. Ni u vreme kada je ulice izlazilo više desetina hiljada garađanki i građana.

– Da protesti u jednoj meri nisu bili zloupotrebljeni u dnevno-političke svrhe, nema dileme da bi podrška bila i procentualno viša, jer se većina građana, bez obzira na stranačku i političku pripadnost, slaže sa tim da je hitno potrebno preduzeti mere protiv eskalacije nasilja u društvu – kaže za Danas Milica Đurđević Stamenkovski,

Predsednica stranke Zavetnici kaže da tragedija koja se desila i potpuna erozija sistema vrednosti, mobilisali su i onaj deo društva koji ranije nije učestvovao u sličnim događajima.

– Stranke prozapadne opozicije vezale su se za ovogodišnje proteste, dok građani koji su učestvovali na ovim protestima nisu usko vezali svoje opredeljenje za ove stranke. I to potvrđuju velike oscilacije i promene u broju prisutnih tokom minulih meseci. Opadanje masovnosti ne predstavlja i opadanje volje građana da se nešto promeni, ali očigledno je vlast pronašla način da privremeno kanališe dalji tok okupljanja. Mislim da sama očekivanja građana formulisana na brojnim skupovima sada treba da dobiju novu formu i da svoj izraz pronađu na izborima, odnosno u rezultatima izbora – zaključuje ona.

Građani Srbije svoju zemlju smatraju zonom nasilja

Novinar Nedim Sejdinović kaže da „dva paralelna, netom objavljena istraživanja, ovo Crtino i ono koje je sproveo Aleksa Vajzner sa Univerziteta za mir UN, nedvosmisleno su kompatibilni“.

– Prvo kazuje da građani Srbije smatraju svoju zemlju zonom nasilja, a drugo da je njihov stav, odnosno strah – opravdan, odnosno da su veće šanse da u Srbiji neko strada u masovnom pokolju nego u Turskoj ili Francuskoj od terorizma. Dakle, mi smo sami sebi postali teroristi, a nekako je to logično i očekivano. Dugo se već govorilo da će se bezumlje koje je devedesetih poharalo prostore bivše Jugoslavije i koje nikada ne samo da nije pobeđeno nego ni suštinski dovedeno u pitanje – na kraju vratiti kući. I ono je počelo da se vraća punim kapacitetom po dolasku bivših radikala na vlast – objašnjava Sejdinović.

Mislim da bi procenat Crtinih ispitanika koji doživljavaju svoju zemlju – zemljom masilja bio i mnogo veći, napominje – da nije onih građana koji su toliko kontaminirani režimskom propagandom da su postali papagaji i zastupnici vlasti čak i ako od toga ne maju koristi, već samo štete.

– Oni će odbiti, i to ispitivači javnog mnjenja odavno znaju, da kritikuju vlast u bilo kom kontekstu. A sa pravom smatraju da bi priznanje nasilja bila kritika Vučića i ekipe njegovih društvenih asasina, jer je naprednjačka vlast temeljito Srbiju pretvorila u zverinjak u kojem vlada jedino i samo zakon jačeg, bezobzirnijeg i pohlepnijeg. I to u mnogo većoj meri nego devedesetih, naravno kada je reč o unutrašnjim prilikama. Društvo je sistematski uništeno, a to je vučićevcima bilo lako učiniti jer je padu bilo sklono – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, jasno je i da ogromna protestna energija koja se u maju i junu razlila gradovima Srbije nije nestala nego se samo povukla i čeka novi, pravi trenutak.

– Ne trebaju nam nikakva istraživanja da bismo videli da nezadovoljstvo građana raste, i da je kod mnogih od njih savladan i strah da o tome progovore. Paralelno sa tim traje i rastakanje kriminalno-političke strukture SNS-a, što je takođ vidljivo. No, sve ovo ne mora da bude znak za optimizam, možda naprotiv. Možda nas baš čekaju najgori trenuci – zaključuje Sejdinović.