Istraživanje Danasa i ProPozitiva: DS na ivici cenzusa, na vrhu usamljeni Vučić

Busola je bila neophodna opozicijskim partijama, ali oni nisu imali kapacitete za usmeravanje partijskog broda u željenom pravcu. Niti su imali snage i volje za objedinjavanje rasute snage pa da nateraju Vučića na referendumske izbore. Vučić nije prikrivao bojazan od te mogućnosti, makar ona bila samo teorijske prirode.  

Aleksandar Vučić i njegovi naprednjaci, prema našoj proceni, osvojiće 51 posto glasova, tj. apsolutnu većinu glasova na parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine. To je više glasova nego što će pripasti svim ostalim partijama i koalicijama. Prvo od deset „zlatnih“ kampanjerskih pravila glasi: „Glasa se za čoveka, a ne za partiju“. Tako tvrdi Žak Segela, čovek koji ima iskustva u pravljenju pobednika. Da navedemo i poslednje, deseto pravilo: „Glasa se za pobednika, a ne za luzera“. Sve to piše u izbornoj vrtoglavici, koju je u nas objavio Clio, 2009. godine. „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce“, što reče Dositej Obradović.

Istraživanje predizbornog mnjenja koje je za potrebe dnevnog lista Danas od 11-17. aprila sprovela istraživačka agencija ProPozitiv pokazuje da je u ovom trenutku 53 posto punoletnih građana opredeljeno kome daje glas na izborima 24. aprila, odnosno da su 47 posto građana apstinenti, neodlučni, ili prosto ne žele da odgovore na pitanje za koga bi glasali.

Projekcija anketnih rezultata na birače koji izlaze na izbore daje sliku strukture glasova kakva je prikazana na grafikonu. Vidimo da za apsolutnim pobednicima (50,6 posto) slede socijalisti (11,4 posto) i radikali (8,2 posto). Tu je potom grupa od četiri stranke, odnosno koalicije koja su malo iznad ili malo ispod cenzusa a koje imaju šanse da pređu izborni prag. Doduše, svaka od te četiri stranke može da ostane ispod cenzusa. Ova izborna klackalica čini ove izbore do kraja neizvesnim. Na toj klackalici su „Savez za bolju Srbiju“, „Dveri – DSS“, „Dosta je bilo“ i „Za pravednu Srbiju“.

Činjenica je da je Vučić usamljen na vrhu. Odozgo se valjda bolje vidi, ne znam da li će Srbija zaista biti bolje viđena. Apsolutna većina punoletnih građana Srbije ili ako hoćete – polovina birača kojima je stalo do uticaja na izbor vladara, misli da će biti viđeni njihovi problemi i njihova muka. Oni su svoju nada u boljitak vezali za Vučića. Naravno, javiće se odmah oni koji će pobedniku „gledati u zube“ pa reći kako to nije volja većine biračkog tela, već samo većina onih koji su izašli na izbore, a da se u stvari radi tek o volji četvrtine građana. Šta ćete, takva su pravila. Trebalo je Srbiji više od sto godina da se odmakne od one skupštine iz 1882. kada se u skupštini Srbije našlo i nekoliko poslanika sa samo dva „osvojena“ glasa (čuvena „dvoglasačka skupština“). Iako se s druge strane nismo baš puno odmakli od izbornih krađa (poslednja decenija prošlog veka) i postizbornog mućkanja (2002).

Ne treba prevideti ni činjenicu da bi Vučić imao vlast i kad bi osvojio „samo“ 30 posto glasova. Doduše, raspodela „plena“ bila bi nešto drukčija. Sistem partokratije ima rešenje za svaku priliku. Ko drži ključ za raspodelu funkcija i sinekura, ima ključ za svaku bravu. Prisetite se samo Miloševića i njegovog lakog nalaženja partnera u vladavini našim „jahanim narodom“ (Domanović, Danga, a tu je i Pekić „Simeoni su, budući Srbi, jahani“, Zlatno runo III).

Vučić i naprednjaci će ponoviti izborni uspeh iz 2014. godine (48 posto glasova) i verovatno osvojiti dva-tri postotka više (precenili bi PUPS ako bi te „dodatne“ glasove pripisali penzionerskoj stranci, pre je to rezultat korišćenja do zloupotrebe državne vlasti u partijske svrhe). Kao i 2014. i ove 2016. najverovatnije će biti nadmašen Miloševićev uspeh na prvim višestranačkim izborima 1990. godine (46 posto). No, uspeh Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je na decembarskim izborima 2000. godine osvojila 64 posto glasova, ostaje nenadmašen.

Nešto je veća nepoznanica obim prelivanja svetosti sa Vučićevog oreola na njegove ljude na pokrajinskim i lokalnim izborima (ta ideja o „prelivanju svetosti“. Svetlosni zraci sa Vučićevog nimbusa osvetliće mnoge od onih naprednjaka na lokalu koji bi ostali ispod crte da su izbori personalizovani. Vučić ih posvećuje i oni će u velikom broju proći kao pobednici. Izvesno je, međutim, da se među tim „kadrovima“ i fluktuirajućom svitom (od jednog do drugog pobednika) Vučić može da traži „mangupe iz svojih redova“ i aktere svog izbornog kraha tamo oko 2024. godine. Partokratija se lakše buši iznutra nego spolja. U međuvremenu, opozicijske partije mogu da promene svoje partijske slave i da pređu na slavljenje Lazareve subote. Možda pomogne, pa da vaskrsnu ko Lazar. Pa ako se zdesi pomoć, „El-azar“.

Trendovi

Direktor istraživačke agencije ProPozitiv, koja je za Danas uradila istraživanje, mr Saša Jovančević

„Naša politička sfera je prepuna intuitivnih i nagađajućih uvida i interpretacija, pa se tako, po automatizmu, i polje istraživanja javnog mnjenja i predikcije izbornih rezultata sagledava u sličnom maniru, kao „moć ili nemoć“ nekog istraživača ili istraživačke agencije da „pogodi“ izborne rezultate. Tako se istraživači, ako stvarno „pogode“, više doživljavaju kao „vidovnjaci“, a retko kao neko ko je na osnovu primene naučne metodologije došao do objektivne predikcije izborne orijentacije građana. Verovatno je relativizaciji objektivnosti istraživanja doprinela i činjenica da su se pojedine istraživačke agencije prethodnih izbornih godina stavljale u službu stranačkog spinovanja kako bi glasači bili „ohrabreni“ ili „obeshrabreni“ da glasaju ovako ili onako. Međutim, ako je reč o naučnometodološki ispravno postavljenim istraživanjima, na osnovu reprezentativnog uzorka se u celokupnoj populaciji ocenjuje određena pojava, u ovom slučaju izborna orijentacija. Metodološki je neosnovano smatrati da je na osnovu uzorka moguća 100 odsto tačna predikcija bilo koje fluktuirajuće pojave u populaciji. Statistička teorija nema rešenje da predvidi pojavu sa 100 odsto tačnosti, i jedino je moguće na osnovu incidence pojave u uzorku sa nekom verovatnoćom izračunati u kom intervalu se ta pojava pojavljuje u opštoj populaciji .

Dakle, kad je reč o predizbornoj prognozi Pro Pozitiva, istraživanje je urađeno u pretposlednjoj nedelji pred izbore 24. aprila, telefonskom anketom na reprezentativnom uzorku 1.200 građana, i sa verovatnoćom od 90 odsto rejtinzi stranaka za navedeni period se kreću u rasponima, od kojih je tabeli srednja vrednost.“

Rejtinzi stranaka se kreću u sledećim rasponima

Sa 90% verovatnoće rejting stranaka kreće se u navedenim intervalima