Istraživanje Demostata: Šta građani misle o otvaranju rudnika litijuma?

Mihailović je naveo da nije postavljeno direktno pitanje ispitanicima da li su za ili protiv otvaranja rudnika.

Prema njegovim rečima, zanimljivo je tumačenje velikog postotka onih koji najviše veruju stručnjacima od kojih se može čuti da imaju različita mišljenja od podrške do protivljenja otvaranju rudnika.

Zato se, kaže, postavlja pitanje kojim stručnjacima građani veruju.

Političko ili stručno pitanje

Kada je reč o odnosu građana prema protestima protiv rudnika litijuma i malih hidroelektrana, odgovor „preteruje se sa protestima“ bira 67 odsto ili dva od troje ispitanika koji su se izjasnili kao bliži vlasti.  Taj isti odgovor bira samo pet od onih koji su rekli da su bliži partijama opozicije.

– Ovo pokazuje da je pitanje litijuma političko pitanje pre svega. To potvrđuje i odgovor u kojem ispitanici kažu da su protesti opravdani, ali da ne učestvuju u njima. To biraju oni koji su bliže partijama opozicije, a samo pet odsto bližih vlasti bira taj odgovor – naveo je Mihailović.

On zaključuje da je očito da je pitanje iskopavanja litijuma postalo političko, a ne stručno i da je vlast i nastojala da to pitanje učini političkim.

Zoran Panović, programski direktor Demostata, je naveo da se situacija može porediti sa 2017. godinom kada je predsednik Srbije inicirao takozvani unutrašnji dijalog o KiM koji nije dao rezultate, ali da sada ne postoji zvanični dijalog o litijumu, te da Skupština Srbije kompenzuje odsustvo mesta gde se protivnici i zagovornici litijuma mogu susresti.

Prema njegovim rečima, ovo se može porediti i sa situacijom sa kovid virusom kada su građani najviše verovali struci oko vakcinacije.

– I danas veruju najviše struci oko litijuma, ali tada najveći broj struke i vlast su bili za vakcinaciju. Sada je oko litijuma podeljeno i imamo apsolutnu političku borbu. Glavni problem Srbije je to što oni koji su zadovoljni svojim životom ne povezuju svoj životni status sa geopolitičkim orijentacijama zemlje – kazao je Panović.

Zadovoljstvo životom

Kada je reč o životnom zadovoljstvu, istraživanje je pokazalo da je ogromna većina stanovnika zadovoljna svojim životom, 66 odsto, nezadovoljnih je 11 odsto.

Sara Kalember, iz Demostata, navodi da su najčešća osećanja nada i optimizam.

– Ljudi su najviše zadovoljni radnim mestom ili ako su penzioneri bivšim radnim mestom,  međuljudskim odnosima na radnom mestu, stambenim uslovima i opštim kvalitetom života. Političko stanje ima najveći uticaj na nezadovoljstvo – navela je Kalember.

Prema njenim rečima, 88 odsto ispitanika je primetilo da cene rastu, a da plate to ne prate.

– Postoji izraženi osećaj ekonomske nesigurnosti među građanima – zaključila je ona.

Mihailović dodaje da je istraživano nezadovoljstvo ljudi radom vlasti u deset oblasti i kaže da je na prvom mestu nezadovoljtsvo borbom protiv korupcije i kriminala sa dve trećine ispitanika koji su to izdvojili.

– Na drugom mestu su pravosuđe i sudovi sa 53 odsto. Treće je školstvo i obrazovanje 53 odsto, pa zdravstvo. Demokratijom je nezadovoljno 44 odsto, zaštitom životne sredine 42 odsto, a na pretposlednjem mestu je stanje privrede i javne usluge – naveo je on.

Kako je zaključio, ova lista nezadovoljstva pokazuje da vlast bilo na republičkom ili opštinskom nivou proizvodi znatno više nezadovoljtsva od zadovoljstva.

– Prosečne vrednosti za deset oblasti govore da je gotovo polovina, 46 odsto, ispitanika nezadovoljna, 25 odsto je zadovoljna a 29 odsto su mešavina odgovora zadovoljstva i nezadovoljstva – kazao je on.

Poverenje u političke institucije

Mihailović kaže da se govori samo o nepoverenju u političke institucije jer one dominiraju.

– Najveće nepoverenje je u partije političke opozicije. Čak 69 odsto građana je nezadovoljno. Isti postotak je i u slučaju nevladinih organizacije, a nešto manji u sindikate. Ove tri oblasti političkog rada ili nerada zauzimaju vrh liste nezadovoljstva. Najmanje nepoverenja je u policiju 28 odsto, u vladu 40 odsto, u predsednika 36 odsto, u političke partije na vlasti 43 odsto – naveo je on.

Prema njegovim rečima, najveće poverenje je u predsednika Srbije sa 49 odsto, a nema poverenja 36 odsto.

Demokratija i autokratija

Mihailović je na početku konferencije za novinare rekao da ovaj narod bez vođe ne zna ni šta će ni kuda će. Ne može bez cara i gospodara i bez nekog kome će da veruje.

– Čujemo i da opozicija traži vođu. Mora da je narod slep kad traži da ga neko vodi. Istraživali smo te narodne priče i da li je i danas tako i da li je narod zaluđen vođom – kazao je on.

Prema njegovim rečima, osnovna tema istraživanja je zadovoljstvo životom, nezadovostvo vlašću i nepoverenje u institucije.

– To je bila hipoteza sa kojom smo ušli u istraživanje – naveo je Mihailović.

On kaže da je narod ključni fakor svih promena u našoj zemlji. Na pitanje da li je za Srbiju dobro ili loše da postoji tip vladavine u kojoj je sva vlast u rukama jakog vođe koji zna sa norodom. Od deset ispitanika, kaže, četvoro je reklo da je to dobro, petoro da nije dobro, a jedan nije znao šta da odgovori.

Na pitanje o potrebi Srbije za poštenim izborima i podeli vlasti u državi, od deset ispitanika, osmoro je reklo da je demokratija dobra, jedan da je loša i jedan da ne zna šta da odgovori, opisao je Mihailović.

Prema njegovim rečima, 44 odsto ispitanika je reklo da je demokratija dobra, a autokratija loša.

– Za autokratiju se izjasnilo osam ispitanika, koji kažu da je autokratija dobra a demokratija loša. Pristajanje uz demokratiju je za pet do šest puta veća nego dobra ocena autokratije – naveo je on.

Mihailović zaključuje da polovini naroda nije jasno šta je demokratija a šta autokratija i šta je dobro za ovu zemlju.