Istraživanje Demostata: Rejting i vlasti i opozicije u padu, izrazitiji pad stranaka opozicije

Partije na vlasti su bliže za 37 odsto ispitanika, a za 21 odsto bliže su partije opozicije. Za dve petine nisu bliske ni jedne ni druge. Istraživanje Demostata pokazuje i da 40 odsto ispitanika kaže da su privrženi nekoj od partija, a 60 odsto ima negativan odnos prema političkim stranakma, rekao je Srećko Mihailović, glavni istraživač Demostata, predstavljajući na konferenciji za novinare istraživanje ovog istraživačko-izdavačkog centra.

Istraživanje, sprovedeno na 1.200 ispitanika tokom septembra, pokazalo da je nepoverenje u partije vlasti 42 odsto, a nepoverenje u opozicione – 66 odsto.

„Njihovo ponašanje u predizbornom i izbornom procesu u decembru prošle godine i maju ove godine imaju donekle opravdanja za ovako nizak stepen poverenja“, rekao je Mihailović.

Prema njegovim rečima, poverenje u opoziciju ima šest odsto ispitanika, dok 24 odsto ima delom poverenje, delom nepoverenje.

„Ovih šest odsto su još manji postotak od onoga što su ove partije ostvarile na izborima“, dodao je Mihailović.

Tokom istraživanja ispitanici nisu pitani za konkretan odnos prema parijama jer opozicionih partija ima dosta više i brojevi pristalica su veoma mali, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, kada pitate ljude za partije između izbornih ciklusa manji broj ljudi potvrđuje dobar odbos prema stranakama, a povećava se broj uoči izbora i posle.

Kako kaže, pasivno je 52 odsto ispitanika, 26 odsto je nezaintersovano, a pet odsto sebe smatra aktivnim u politici, pokazuje istraživanje.

Mihailović je naveo da je prethodno istraživanje pkazalo da nepuna trećina ispitanika podržava proteste što je naišlo, kako primećuje, na reakciju političke javnosti jer jednim ato izgled amalo a drugima mnogo.

– Nismo tražili odgovor na pitanje da li ste za rudarenje ili ne, nego smo pitali za proteste što ej viši nivo. Ovo je dobar nalaz kad as evidi da nepuna trećina građana ima pozitivan odnos prema građanima – objasnio je on.

Prema njegovim rečima, svaki od medija i komentatora uzima ono što im odgovara i gura pod tepih ono što mu ne valja.

– Svi se ponašaju prema rezulatatima istraživanja kao prema švedskom stolu. Retko ko uzima istraživanje u celini. Ako ima pitanja koja odgovaraju svima a neće svi da priznaju, to je onda set pitanja o zadovoljstvu životom. To vlasti odgovara, ali ne odgovaraju ljudima iz opozicije. Vlast prelazi ćutke prema napoverenju građana prema nezadovoljstvu i nepoverenjem u aktere politike – naveo je on osvrćući se na reakcije na prethodno istraživanje.

Kada je reč o odnosu građana prema ključnim problemima, na pitanje za koga biste pre glasali, za partiju koja će više učiniti za rešavanje pitanja KiM ili za partiju koja će više učiniti na poboljšanju standarda, 44 odsto građana kaže za partiju koja će više učiniti za poboljšanje standarda a da na KiM sve ostane isto, a 36 odsto odgovara za onu koja će više učiniti na rešavanju problema KiM.

Prema Mihailovićev rečima, odnos prema KiM je od sudbinskog pitanja do stvari koja se mora rešavati, s tim što sudbinski aspekt opada.