Istraživanje: Mladi nezadovoljni, ali slabo zainteresovani za politiku

Umesto toga, usredsređena je na svoj privatni život, zaključak je studije o položaju mladih u Srbiji i drugim zemljama regiona.

Interpretacija podataka je objavljena u studiji Fondacije Fridrih Ebert, Mladi u Srbiji 2018/2019. koja je deo regionalnog istraživanja obavljenog u 10 zemalja.

Studija se odnosi na mlade u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji.

Podatke za Srbiju predstavio je istzraživački tim Demostata a celo sitraživanje dostupno ej na adresi https://demostat.rs/sr/vesti/istrazivanja/studija-o-omladini-srbije-mladi-u-srbiji-2018-2019/713.

Istraživanje je pokazalo da su mladi zabrinuti za budućnost i finansijska pitanja, ali su ujedno i odlučni da, svako za sebe, pronađu put ka boljem životu, a mnogi od njih taj put vide u iseljenju u inostranstvo.

Mladi smatraju da vlada treba da smanji nezaposlenost, iskoreni korupciju i garantuje socijalnu zaštitu i ljudska prava. Pretvaranje ove „liste želja“ u jasno definisan politički program je politički zadatak pod okriljem socijalne države i socijaldemokratije, na koje su mladi ljudi veoma prijemčivi, navedeno je u zaključcima studije.

Takva politika je, ocenjuje se u studiji, više tematske nego ideološke prirode, a značajan procenat mladih pripada nekoj vrsti političkih „realista“. Iskorenjivanje korupcije, pitanje Kosova i evropskih integracija glavne su teme koje iziskuju „velike rezove“ i teške odluke, ali mladi su se na neki način tu pozicionirali.

Prihvatanje evropskog identiteta, pozitivno mišljenje o stanju demokratskih vrednosti u Evropskoj uniji i pozitivni efekti procesa pristupanja EU ukazuju na to da bi jasno artikulisana predstava o Evropi pronašla potencijalno pogodno tle među mladim ljudima, kaže s eu zaključcima.

Iznad svega je potrebna konzistentnija i sveobuhvatnija sistemska zaštita i promocija demokratskih vrednosti u društvu. To bi dovelo do većih političkih i ekonomskih postignuća samog sistema, a time i do većeg zadovoljstva mladih institucijama i stanjem demokratije, zaključak je ovog istraživanja.

Premda postoje mnoge razlike među mladima prema sociodemografskim varijablama kao što su pol, društveno-ekonomski položaj i mesto stanovanja, one su manje izražene od sličnosti koje među njima postoje. Čini se da masovni mediji i internet uspevaju da u velikoj meri ujedine njihove životne vrednosti i mišljenja, kaže se u zaključcima.