Istraživanje: Šta misle građani Britanije i 16 zemalja EU o tome ko je odgovoran za rat u Ukrajini

U nedavnoj anketi koju je sproveo Evropski univerzitetski institut (EUI) u saradnji sa jednom međunarodnom grupom za istraživanje podataka i analitiku, a koja je upriličena povodom ovogodišnje konferencije ,,Stanje Unije’’, održanoj u Firenci, istraživanje je pokazalo da ogromna većina građana zemalja Evropske unije odgovornost za situaciju u Ukrajini pripisuje Ruskoj Federaciji.

Rezultat ovog istraživanja bazira se na reprezentativnim uzorcima koji obuhvataju Veliku Britaniju i čak 16 zemalja Evropske unije.

Kada su u pitanju rezultati istraživanja posebno je interesantno to da su odgovori vrlo polarizovani sa stanovišta geolokacije. Naime, u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, Poljskoj i Holandiji više od 70 odsto ljudi smatra Rusiju prvenstveno odgovornom za aktuelnu ukrajinsku krizu. Međutim, u Bugarskoj i Grčkoj većina anketiranih veruje da je ili NATO odgovoran ili da su i NATO i Rusija podjednako odgovorni. Većina anketiranih iz Slovačke i Mađarske takođe nije mišljenja da je rat mahom odgovornost Rusije.

U Bugarskoj i Grčkoj većina ljudi situaciju u Ukrajini vidi više kao krivicu NATO-a, ili podjednako krivicu NATO-a i Rusije.

Jedno od postavljenih pitanja unutar ankete ticalo se direktnog pitanja o odnosima Evropske unije sa Rusijom. Anketirani građani iz Bugarske, Grčke, Slovačke i Mađarske daju prednost diplomatiji i trgovini sa Rusijom naspram ulaganja u odbranu. Sa druge strane, većina građana iz drugih anketiranih zemalja smatraju da evropske zemlje treba da ulažu u odbranu, umesto da se fokusiraju na trgovinu i diplomatiju sa Rusijom.

Kada je u pitanju odnos prema Rusiji, dok u Evropi generalno dominira stav da se više ulaže u odbranu i bezbednost, većina anketiranih u Bugarskoj i Grčkoj preferiraju diplomatiju i trgovinu sa Rusijom u odnosu na ulaganje u odbranu.

Navedeni nalazi nedvosmisleno ukazuju na to da je evropska javnost mnogo više podeljena nego što bi se moglo verovati sadašnjem diskursu o jedinstvenim evropskim odgovorima na rat u Ukrajini.

Anketa je takođe postavila pitanje u kojoj meri i kako Evropljani u anketiranim zemljama podržavaju ili se protive brojnim inicijativama usmerenim na rešavanje ruske invazije na Ukrajinu. Ogromna podrška je zabeležena za slanje humanitarne pomoći Ukrajini (84 odsto), omogućavanje izbeglicama iz Ukrajine da uđu u evropske zemlje (80 odsto) i na njihova tržišta rada (71 odsto).

No, čini se da je Evropljanima najteže da podrže slanje trupa da se pridruže ratu zajedno sa Ukrajinom u operaciji NATO-a (u proseku samo 31 odsto anketiranih podržava ovo). Slično, samo manjina Evropljana je spremna da prihvati veće troškove za energente izazvane sankcijama uvedenih Rusiji (iako ove sankcije i dalje podržava 42 odsto anketiranih).

Širom Evropske unije postoji velika podrška za slanje humanitarne pomoći Ukrajini, pomoć izbeglicama i slanje vojne pomoći

Ubrzano članstvo Ukrajine u Evropsku uniju dobija neto podršku (od 30 odsto do 49 odsto), dok većina anketiranih takođe podržava slanje oružja i vojne opreme u Ukrajinu (58 odsto). Međutim, različitost u stavovima u zavisnosti od zemlje anketiranih posebno se očitava kod mere slanja vojne opreme u Ukrajinu. Ovde ponovo vidimo da su ljudi u Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Slovačkoj uglavnom veoma skeptični u pogledu slanja oružja ili vojne opreme i takođe se oštro protive slanju bilo kakvih trupa u Ukrajinu, iako je tamošnje političko rukovodstvo delimično poslalo oružje.

Šta ove zemlje izdvaja od ostalih evropskih uključenih u ovu studiju? Neke od ovih zemalja su poznate po snažnim istorijskim vezama sa Rusijom, delom zbog verskih veza, delom zbog afiniteta između njihovih levih ili komunističkih partija i Rusije.

Postoji i skepticizam prema Zapadu i NATO-u, ako ne i otvoreni antiamerikanizam. Štaviše, mađarski premijer Orban je obično podržavao Rusiju, a Mađarska do sada nije pristala ni na kakve sankcije za naftu ili gas protiv Rusije. Ipak, javnost u ovim zemljama nastavlja da protestvuje protiv rata i zahteva više akcije od svojih vlada, što znači da se rat pojavljuje kao polarizovano pitanje u nekim evropskim društvima.

Izvor: Demostat