Stefano Pavesi, odbornik italijanske stranke Lega Nord (Severna Liga) u Milanu, prilikom jedne od svojih poseta Kosovu, fotografisao se sa srpskom decom iz kosovskih enklava koju je potom objavio na svom Fejsbuk profilu, obrativši se Greti Tunberg.
Tada je napisao da njeni vršnjaci sa Kosova nemaju priliku da plove brodom i obilaze svet, da se bave problemima kakve donose klimatske promene, te da se sretnu sa predstavnicima Ujedinjenih nacija tj. sa onima čije su zemlje 1999. godine bombardovale domove srpske dece.
Na sledećoj fotografiji, ovaj mladi poslanik, nekada pripadnik militantne organizacije Lealta e Azione (Lojalnost i akcija), zajedno sa Milicom Đurđević Stamenkovski, predsednicom stranke Zavetnici i odnedavno poslanicom u srpskom parlamentu, drži na kojoj piše „Kosovo je Srbija”.
Ima još zanimljivih fotografija sa te njegove srpske turneje koja je održana leta 2019. godine.
Međutim, jedna od najzanimljivijih je nastala u kancelariji bivšeg ambasadora za Kosovo i Metohiju, sadašnjeg srpskog ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama Marka Đurića, kada se ovaj italijanski političar i po svemu sudeći humanitarac susreo sa njim.
Detalji o tom sastanku nisu poznati srpskoj javnosti, a bio je to samo jedan od susreta sa zvaničnicima Srbije, kojem je prethodio niz drugih poseta Srbiji i Kosovu koje se odvijaju godinama unazad, piše Al Jazeera Balkans.
View this post on Instagram
Od borbe za prva ugroženih do mržnje i deskriminacije
Humanitarna organizacija Una voce nel silenzio (Glas u tišini) već skoro čitavu deceniju pomaže ugrožene manjine u zemljama koje su bile ili su zahvaćene ratom.
Osim humanitarnih akcija koje su dosad organizovale za pomoć srpskim enklavama na Kosovu, ova organizacija čiji je predsednik Stefano Pavesi organizovala je slične akcije u Palestini, Siriji i Jermeniji.
Poznato je da su ovi humanitarci 2019. godine pokrenuli akciju izgradnje kulturnog prostora u Velikoj Hoči, na jugozapadu Kosova.
Trenutno je u toku prikupljanje humanitarne pomoći za „Decu Donbasa“, koja kako naglašavaju organizatori ove kampanje, doživljavaju nepravdu koju zapadni svet ignoriše.
Ako bi zanemarili prošlost ovog perspektivnog političara, njegov humanitarni rad bi bio možda bez presedana, da je isto tako human kada je u pitanju romska zajednica u Milanu protiv koje trenutno vodi oštru kampanju.
Reč je o milanskom kvartu Kuarto Oggiaro u kojem su se u državne stanove naselile romske porodice poreklom iz Rumunije i Bosne i Hercegovine, njih oko stotinu.
Ovi ljudi su se uselili ovde pošto im je prethodno srušen kamp u blizini u kojem su živeli.
Sada se Pavesi zalaže da oni budu isterani iz tih stanova, jer kako kaže kradu, trguju drogom i uznemiravaju ostalo stanovništvo.
Takođe njegove ideje kada je u pitanju LGBT zajednica vrlo su problematične.
U jednoj svojoj objavi na društvenim mrežama objašnjava kako je homoseksualnost bolest koju potvrđuje zvanična medicina.
Više puta se takođe protivio izgradnji novih džamija u Italiji, upozoravajući na opasnost od širenja islamskog terorizma.
Stefano Pavesi je već nekoliko godina u stranci Matea Salvinija, lidera Severne Lige i ministra u novoj desničarskoj vladi Georgie Meloni.
Njegova borba za prava manjina, te briga o tradiciji, veri i porodici je očigledna, ali u isto vreme ona uspešno prekriva nesmetano širenje mržnje, diskriminaciju i netoleranciju.
Svi putevi neofašista, od Beograda do Rima
Osim brige o manjinama i o prodičnim vrednostima, Pavesi je u svojoj prošlosti više puta viđen na skupovima i tribinama jedne druge organizacije, neofašističkog pokreta CasaPound, čije se temelje na protivljenju politike Evropske unije kada je reč o prihvatanju izbeglica iz islamskih zemalja, o pravu žena. na abortus i o većim pravima pripadnika LGBT zajednice.
Poznato je da je jedan od članova ovog pokreta uhapšen 2018. godine kada je pucao i ranio šestoro afričkih migranata, dok je grupa ovih militanata 2019. godine u Rimu pretukla mladića koji nosi majicu sa antifašističkim simbolima.
Iste godine, lider Srpske desnice, Miša Vacić je posetio glavni italijanski grad, kada se našao na skupu desničara “Naša Evropa” održanog 29. maja u Rimu.
Domaćin mu je tada bio Roberto Fiore, lider nekadašnje ekstremno desničarske partije Nova snaga (Forza Nuova), koji je kasnije uhapšen i člja je stranka raspuštena posle napada na sedište sindikalne organizacije CGIL 9. oktobra prošle godine.
Vacić je potom gostovao i na okupljanju članova Alijanse za mir i slobodu (Alleanza per la pace e liberta), evropske partije čiji je predsednik takođe bio Roberto Fiore i koja okuplja ultradesničarske političke stranke iz Evropske unije.
Tada se sastao i sa vođama desničarskih organizacija iz Nemačke, Bugarske, Francuske, Grčke, Španije, Poljske i drugih zemalja.
Lider Srpske desnice koja za sada nije prešla cenzus za ulazak u parlament, objavio je tom prilikom govor iz Rima, na svom Instagram profilu u kojem se vidi kako salutira podužiću desnu ruku u vis.
Međutim, Vacić je svoj gest opisao kao „rimski pozdrav“, koji je rezultirao prijateljstvom ovog srpskog desničara i lidera stranke Forca nova.
Nekoliko meseci kasnije u Beogradu, Savez za mir i slobodu u beogradskom hotelu Moskva, 26. septembra, okupio je ekstremne desničare iz cele Evrope.
Događaj koji je prošao nezapaženo u srpskoj javnosti i koji je, prema rečima Đorđa Frusionea, analitičara italijanskog instituta za međunarodnu politiku ISPI, imao za cilj da okupi desničarske Evropljane na Kosovu sledeće godine.
Međutim, do takvog skupa nije došlo, jer je Roberto Fjore uhapšen mesec dana kasnije, zbog nereda koje je izazvao u Rimu.
Fašizam trećeg milenijuma
Kada su izbori u Italiji bili sve izvesniji, jedan od lidera pokreta CasaPound Simone de Stefano napustio je ovu fašističku organizaciju i prešao u partiju Fratelli d’Italia koju vodi sadašnji premijer Đorđe Meloni.
Isto tako, članovi bivše partije Forca nova, koja više ne postoji, od tada su postali članovi desničarskih partija koje su osvojile većinu na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Italiji.
Naravno, ni tada nije izostala podrška Beograda. Samo dan uoči italijanskih izbora, 24. septembra, održan je skup u poznatom beogradskom Klubu 451, mestu gde se sastaju ultradesničarske grupe.
Ovog puta, ništa neobično, gosti su bili iz Italije. Nešto mlađi i sa svežim idejama, predstavnici Studentskog bloka (Blocco Studentesco), omladinskog ogranka CasePounda, susreli su se sa mladim snagama srpskih desničara.
Na tom skupu su govorili Serđo Filakioni, lider Studentskog bloka, i Marko Gajinović, predstavnik Kluba 451, koji se povezuje sa ekstremno desničarskim grupama Zentropa Srbija i Nacionalnim srpskim frontom.
Nije poznato da je Miša Vacić prisustvovao ovom skupu, koji je bio zatvoren za javnost. Međutim, verovatno nije zato što se zna da je u to vreme bio posmatrač na nelegalnom referendumu u proruskim oblastima Ukrajine.
Trend sa kojim se suočava cela Evropa
Dok zentropisti sebe opisuju kao nacionalističke socijaliste koji se bore protiv komunizma, liberalizma, ateizma, demokratije, LGBT osoba i judaizma zarad oživljavanja srpskog naroda, Gajinović je na ovom skupu rekao da su oni u suštini anarhisti, ali da su opsednuti krajnji centar.
Na fotografijama koje je ovaj klub objavio na društvenoj mreži Telegram, na jednoj od košulja koju je nosio jedan od učesnika ovog događaja vidi se simbol keltskog krsta i slogan „Beli ponos” kao simbol neonacističkih grupa.
U opisu fotografije piše: „Bio je to trenutak sučeljavanja ideja mladih srpskih i italijanskih lidera“.
Ideje za koje se ove nove fašističke snage zalažu, a zarad, kako kažu, očuvanja evropskog identiteta koji je ugrožen globalizacijom, liberalizmom i migrantima sa Bliskog istoka i Afrike.
Jasno je da ekstremna desnica u Evropi doživljava svojevrsnu renesansu.
Postoji veza između italijanske ekstremne desnice i neofašističkih organizacija iz Srbije, ali i drugih istočnoevropskih zemalja.
Ova krizna vremena su veoma pogodna za njen opstanak, a međusobna saradnja ultradesnice širom Evrope će, kako stvari stoje, biti sve jača i jača.
Izvor: Al Jazeera Balkans.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.