Ivan Vujačić: Direktor CIA došao u Srbiju da upozori na posledice u slučaju destabilizacije

Vujačić, profesor Univerziteta u Beogradu u penziji, kazao je agenciji Beta i da je cilj „zapadnobalkanske turneje“ Bernsa, tokom koje je posetio Sarajevo, Beograd i Prištinu, prilično očigledan – da se osigura stabilizacija prilika u regionu.

„Poseta Srbiji verovatno je povezana sa dve stvari – da se vlastima skrene pažnja na opasnost od bilo kakvih poteza koji bi vodili destabilazaciji Bosne i Hercegivine ili Kosova, verovatno sa jasnom porukom da bi bilo kakva destabilizacija imala ozbiljne posledice u odnosima sa SAD“, kazao je Vujačić.

Vujačić je dodao da je takvom stavu SAD doprineo i sukob naoružane grupe Srba i kosovske policije u selu Banjska, 24. septembra prošle godine, „što je Amerikance iznenadilo i zbog čega su američke obaveštajne službe maksimalno uključene u kontrolu te granice“.

Poseta Bernsa Beogradu, gde je po svemu sudeći boravio 21. avgusta, obavijena je velom tajne, pošto domaća javnost, za razliku od njegovog boravka u Sarajevu i Prištini, nije obaveštena sa kojim zvaničnicima Srbije se on sastao ni koje su teme bile na stolu. Detalje o boravku Bernsa u Beogradu agencija Beta nije uspela da dobije ni od Ambasade SAD, ni od pres službe CIA.

Profesor Vujačić je izrazio uverenje da se Berns u Beogradu sastao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ocenivši da javnost o tome nije informisana zbog predstave koju je srpski lider stvorio o odnosima sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Mislim da se poseta Bernsa Beogradu gura pod tepih iz prostog razloga što je Vučić toliko glorifikovao Putina i veze sa Rusijom i u svom biračkom telu stvorio predstavu o neraskidivom bratskom zajedništvu sa Rusijom. Zato mu ne odgovara fotografisanje sa direktorom CIA i objavljivanje saopštenja o tom sastanku, pogotovo imajući u vidu i šizofrenu situaciju da tabloidi optužuju CIA za pokušaj rušenja Vučića u danu kada je njen direktor u Beogradu“, rekao je Vujačić.

On je kazao da je jedan od razloga Bernsove posete regionu „stalno insistiranje“ predsednika Republike Srpske Milorada Dodika „na destabilizaciji BiH, kroz pozivanje na razdruživanje, odnosno secesiju“ tog entiteta.

„Dodik je posle Bernsove posete vidno reterirao i negirao ono što je ranije izgovorio na tu temu, napravio je jedan salto-mortale. Očigledno je poseta Bernsa bila dovoljno ubedljiva ako je Dodik to učinio“, naveo je Vujačić.

Dan posle posete Bernsa Sarajevu, Dodik je izjavio da Republika Srpska nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i da „secesija nikada nije bila politika“ tog entiteta.

Vujačić je ocenio i da je Berns u Prištini preneo premijeru Aljbinu Kurtiju da da će bilo kakvi jednostrani potezi s njegove strane „vrlo negativno delovati na poziciju Kosova u očima SAD, a samim tim i EU“.

O Bernsovoj turneji po regionu, Vujačić je kazao i da „pretpostavlja da je (direktor CIA) skrenuo pažnju da nije prihvatljiv način na koji sada deluju osobe koje su pod američkim sankcijama“.

„To se odnosi na firme u BiH, a naročito na firme u Srbiji. Pretpostavljam da je moguće i da je nekome na Kosovu skrenuta pažnja da neće biti tolerisana lokalna korupcija koja je tamo takođe prisutna“, rekao je Vujačić, ambasador u SAD od 2002. do 2009. godine.

Vujačić je ocenio da je dolazak Bernsa u Sarajevo, Beograd i Prištinu iznenadio domaću javnost jer se retko dešava da direktor CIA odlazi u takve posete, ali je naveo da njegovo sastajanje sa najvišim državnim zvaničnicima, a ne samo sa kolegama iz obaveštajnih službi, „nije toliki izuzetak“ jer je to činio i ranije.

Berns, jedna od ključnih ličnosti u administraciji američkog predsednika Džozefa Bajdena, u Sarajevu je odvojeno razgovarao sa kolegama iz obaveštajne zajednice, sa članovima Predsedništva BiH i sa ministrom spoljnih poslova, dok se u Prištini odvojeno sastao sa premijerom i predsednicom Kosova i šefom obaveštajne agencije. Sa kim je razgovarao u Beogradu i dalje nije poznato.

Dan pošto je u Beogradu boravio Berns, nekadašnji zamenik američke državne sekretarke Hilari Klinton i ambasador u Moskvi od 2005. do 2008. godine, Vučić se odvojeno sastao sa Dodikom i ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom.

Vučić je objavio da su na sastanku sa Dodikom „dominirale ekonomske teme“, ali i da su „izvršili analizu globalnih i regionalnih prilika“. O sastanku sa Bocan-Harčenkom, Vučić je, između ostalog, izjavio da su razgovarali i „o pozicijama Srbije u pogledu aktuelnih globalnih geopolitičkih kretanja“.