Ivan Vujačić: Vučić da shvati da je Titovo vreme prošlo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prilično dobar tekst ,ali ima mala greška gospodina ambasadora Vujačičića ,izbori u Sad su u novembru , i nece pobediti Bajden , nego Tramp,…

   1. Ako ipak pobedi Bajden, hoćeš dase izviniš u „Danasu“?

2. Ambasador , koji unapred zna ko ce pobediti na predsednickim izborima u SAD,jedino dokazuje da mu se nikad nije trebalo ukazati poverenje,da zastupa Srbiju u SAD , bilo je to najgore vreme za Srbiju u vreme njegovog ambasadorskog delovanja. Sve smo gubili a nista dobili. Najgora stvar je s obrazom.Tu popravke nema. Dacic je nagradjen,posle ovih izbora za svoj nerad ili zlu nameru , koja se nicim ne moze opravdati. Konzularnu sluzbu vodi Odalovic,koji nema dovoljan broj rodjaka da ih smesti na apanazu sirom sveta.

   1. Ma sada će da nam svane pod Tapšačem. Biće nam nikada bolje.

3. Kako da razume, kad je odgajen na cuclu Titove udbe?

4. 1/ Vujacic je fini profesor, ali je bio ambasador a da nije diplomata. I nije se proslavio
   2/ ambasadore nemamo u – Kini, UN u Njujorku, Brazilu, Australiji, Japanu, Ceskoj, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji, Maroku, Tunisu, Koreji
   3/ imamo mnogo nestrucnih ambasadora koji nisu diplomate – u Hagu, u Atini, Bukurestu, Sofiji, Budimpesti, Londonu…..
   4/ nemamo jos uvek ni ambasadora u SAD. Djuric je predlozen, a sada pocinje vrlo duga i komplikovana procedura. Mora da dobije i agreman SAD, a oni se sada bave svojim izborima. Dakle, u najboljem slucaju, nece stici do Uskrsa 2021
   5/ u MSP ne postoji nijedan pomocnik ministra /od 5/, Postoje samo 2 v.d.
   6/ ako ode Veljko Odalovic u Skupstinu, nece imati ni generalnog sekretara
   7/ zamenik ministra spoljnih poslova, drzavni sekretar je Ivica Toncev, vlasnik FK Radnici i privatni preduzetnik

5. Odlična analiza. Sviđa mi se. I: ambasador (bivši), koji ne zna ko će pobediti na ovim izborima, nije ni trebao biti ambasador.

6. Nije problem što će se neko zaposliti. Problem je što se, kao po pravilu zapošljavaju ljudi skromnih mogućnosti, koji nisu dorasli ni radu u nekom zabavištu a ne u Ministarstvu spoljnih poslova. Dolaze ljudi, koji ne znaju ali, koji nemaju ni namere da bilo šta rade. Svi znaju da iza njih „stoji NEKO“. Primaju plate, izlaze sa posla kada god hoće, nemaju nikakvih zaduženja, odlaze na rad u inostranstvo gde brukaju, ne sebe jer oni za bruku ne znaju, već brukaju ovu državu i ovaj narod i to na jedan jako mizeran i nepristojni način. Poslove obavljaju ljudi primljeni „na ugovor“ od tri meseca a ti se ugovori produžavaju i po deset godina?! Oni su, trenutno najeksplotisaniji ali i najoperativniji deo MSP-a. Većina njih prema mom saznanju dobro poznaju jedan ili dva strana jezika, kao i način na koji funkcioniše diplomatska služba. Njih drže na „kratkom lancu“ jer, „ako vi nećete ima ko hoće“. Daju im lažnu nadu pričama i obećanjima da če biti primljeni u radni odnos ali, to je svojevrsni cinizam i metod da se oni kvalitetniji radnici po ugovoru zadrže. U Nemačku se šalju vicekonzuli i konzuli koji ne znaju da kažu ni dobar dan dok u MSP-u sede ljudi koji taj jezik govore kao maternji. To je nekada bilo nezamislivo. Možete li zamisliti kako će taj konzul pozvati nemačke, austrijske ili švajcarske nadležne organe u cilju zaštite interesa nekog našeg gradjanina na radu u inostranstvu?! Bruka i sramota. O načinu na koji se, namerno ili ne, urušava ovo, nekada prestižno ministarstvo, mogli bi da se napišu romani. Pravo je čudo da Aleksandar Vučić, ne poklanja pažnje ovom pitanju već ga prepušta kao plen pojedincima koji, kao ličnosti, nemaju nikakav osećaj državotvornosti niti ličnog ili nacionalnog integriteta.

   1. Radnici po tzv. ugovoru su deo stranacke vojske u svim institucijama, pa i u MSP. Njihovo zapošljavanje je protivzakonito, jer nije predvidjeno sistematizacijom. Kriminal je kako se vrši zapošljavanje i dodela zvanja, ali to je tako u partijskoj državi. Jedino rešenje je primena zakona, ali za to nam treba pravna država.

7. Ni bivši „ambasador“ nije svatio da je Tito mnogo pre „zvanične smrti“ i da je ta Jugoslavija bila napravljena da pestane da postoji.
   A o „našem ugledu u svetu2 mogu da svedoče samo oni koji su otišli kao obični građani, bilo kao spostisti li kao turisti po evropi.
   Nikada se nisam bednije osećao nego kada su mi u „prijateljskoj“ Fransuckoj kada su psole perfektnog francuskog shvatili da sam Jugosoven po pasošu.
   I vraćaju mi pasoš gurajući ga olovkom ne želeći da dodirnu dokument od „prljavog jugosa“