Ivan Zlatić: Masovnost pobune garant mirnih promena

„Sa Jovom Bakićem smo preko leta više puta razgovarali, jako ga je zanimalo kako se udruživanje razvija i kako može da nas podrži. Za dalji rad će biti vrlo značajno što je odlučio da se priključi“, ističe Zlatić.

Zašto je Jovo Bakić u SDU prepoznat kao taj koji bi mogao da započne proces, ako se može tako reći, novog angažmana vaše partije, promene imena i ostalih organizacionih promena unutar stranke?

– Transformacija SDU je počela 2015. godine, usvajanjem novog programa koje je inicirao tadašnji predsednik Miloš Adamović, nakon čega su se u partiju učlanili ljudi iz zrenjaninskog pokreta Ravnopravnost. Onda smo zajedno sa drugim levičarskim organizacijama i pokretima pokrenuli Združenu akciju Krov nad glavom i posvetili se jednoj drugačijoj političkoj borbi, vanparlamentarnoj, u saradnji sa grupama i pojedincima od kojih mnogi čak i ne veruju u parlamentarnu borbu, ali koji kao i mi veruju da niko ne sme biti gladan i bez doma. Sada je naročito važno što su sve ove procese prepoznali i ljudi poput Jova Bakića, koji je odlučio da zajedno sa nama uđe u rizik izgradnje snažne partije levice.

Žarko Korać, osnivač SDU i nekadašnji predsednik, kritikovao je budući angažman Jove Bakića u SDU, kritikujući vaše „ustupanje“ stranke.

– Ne radi se ovde ni o kakvom „ustupanju stranke“, već o udruživanju grupa i pojedinaca na levici. Nikome u SDU nije bilo svejedno poslednjih dana dok smo čitali kako se naš četvorogodišnji rad na udruživanju levih snaga predstavlja kao nekakvo mešetarenje, međutim potpuno nam je jasno zbog čega je to tako. I građani i mediji gledaju na svaki potez političkih partija sa refleksnom sumnjom na prevaru ili intrigu, jer takvo nam je iskustvo. Živimo u sistemu koji je zasnovan na prevari i na gramzivosti. Mi želimo društvo zasnovano na solidarnosti, i koliko se iskreno i uporno za njega budemo borili toliko će građani manje sumnjati u ono što govorimo.

Slažete li se sa Jovom Bakićem da je jedini način za rušenje ove vlasti upravo ulica?

– Bez masovne građanske neposlušnosti nećemo doći do sistemskih promena, to je sigurno. Živimo u okrutnim uslovima kapitalističke periferije i ne možemo očekivati da će vlast popustiti za jedan pedalj ako je ne nateramo, ili da će nas ostaviti na miru ako se ne branimo. Pritom je važno da nikada ne gubimo iz vida dve stvari: prvo, da je SNS simptom, a ne uzrok problema, odnosno da puka promena vlasti bez promene sistema neće nikome doneti nikakav boljitak, i drugo, da je masovnost jedini garant da će se promene ostvariti mirnim putem.

Iz Saveza za Srbiju su se, takođe, čule kritike, u indirektnom kontekstu, da će i Jovu Bakića narod juriti na ulici. Šta vi mislite o ovoj, za sada najjačoj opozicionoj grupaciji, odnosno njenom lideru Draganu Đilasu?

– Dragan Đilas je bio visoki funkcioner sistema koji je bio toliko korumpiran i nesposoban da su građani iz nužde da ih se oslobode glasali za Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. A onda je SNS sa svojim „merama štednje“ nastavio i usavršio istu onu neoliberalnu politiku koju je prethodna vlast vodila u privatizaciji društvene svojine. Činjenica da sada vladajuću koaliciju predvodi Vučić, a najjaču opozicionu grupaciju predvodi Dragan Đilas samo govori koliko je naš politički sistem skup i monopolizovan i koliko je parlamentarna politika postala elitna profesija nedostupna običnim građanima.

Sit gladnom ne veruje

* Da li „strah“ od jurenja po ulici proizilazi iz toga što i većina opozicionih lidera uživa privilegije i bogatstva stečenih na sumnjivim osnovama, ako ne dokazano nelegalnim, onda nečasnim, s obzirom na to da su se obogatili i da žive mnogo bolje od većine jednog od najsiromašnijih ljudi na evropskom tlu?

– Naravno. Zato se i kaže da sit gladnom ne veruje, a ne obrnuto.

Krova na glavom brani ugrožene od sile

* Krov nad glavom, čiji ste, takođe, aktivista, godinama unazad sprečava iseljenja ljudi na ulicu usled prevara ili proste egzistencijalne nemogućnosti da plate račune… Kakva su vam iskustva?

– Iskustvo Združene akcije Krov nad glavom je bilo ključno u transformaciji SDU i u udruživanju na levici. Već sam rekao da Krov čine ljudi različitih političkih uverenja, ali nas je okupilo ono što nam je zajedničko. Činjenica da od naše solidarnosti zavise ne samo ljudi koje branimo, već i bezbednost svakoga od nas dok stojimo naspram policije ili batinaša, stvorila je međusobno poverenje uprkos tome što se po mnogim pitanjima i dalje ne slažemo i verovatno se nikada nećemo ni složiti. Iskustvo Krova nad glavom nam je pokazalo za kakvo društvo se zapravo borimo. Ne moramo više da ga zamišljamo, ono je već tu, u haustorima, u dvorištima, na ulicama, gde god se ugroženi brane od sile. Samo treba da raste.