Ivančić: Ne postoje nikakve tajne liste kandidata za civilne misije

Kako dodaje, na sreću Srbije i njenih građana, to više nikad neće biti u prilici, kao što ni u Zakonu neće biti to što on priča.

„A svoje „dobronamerne“ komentare je imao priliku da iznese kao i svi ostali učesnici javne rasprave. Da MSP ništa ne krije i da je sve transparentno, dokaz je što je sve objavljeno na sajtu MSP“, navodi se u saopštenju iz MSP.

Stefanović je između ostalog saopštio da, Ministarstvo spoljnih poslova preko ovog zakona „pokušava da pronađe uhlebljenje za nove nade SNS, one mlade talente koji kao papagaji ponavljaju uvrede na račun bilo koga ko nije saglasan sa njihovom politikom“.

On je naveo i da preko ovog zakona „na mala vrata” omogućava da podmladak SNS, koji su završili Akademiju mladih lidera, bude upućeni o trošku države u mirovne misije međunardonih organizacija, te da prema njegovim informacijama već postoji 40 kandidata za misije.

Ivančić pak navodi da u vezi sa pojedinim komentarima u javnosti o Nacrtu zakona, Ministarstvo spoljnih poslova skreće pažnju da je u pitanju zakon koji omogućava da pored učešća pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, predstavnici civilnog sektora dobiju mogućnost učešća u civilnim misijama i operacijama Organizacije ujedinjenih nacija, Evropske unije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Kako se navodi, potreba uspostavljanja zakonskog okvira za učešće Srbije u civilnim misijama EU, navedena je i u Pregovaračkom poglavlju 31 (Spoljna bezbednosna i odbrambena politika).
Ivančić ističe da su u višegodišnji proces rada na stvaranju institucionalnih kapaciteta za slanje civila u međunarodne misije i operacije uključeni drugi resori, predstavnici civilnog društva, kao i organizacije i eksperti iz drugih država.

“S obzirom na to da se mirovne misije uspostavljaju u rizičnim i post-konfliktnim područjima, za učešće u takvom okruženju neophodna je obuka, kao i visok nivo znanja i veština. Između ostalog, Nacrt zakona reguliše upućivanje (secondment) na stručna radna mesta u misijama za koje je potrebna podrška države, kao i kriterijume za selekciju kandidata. Podvlačimo da uslove i kriterijume za radna mesta u misijama određuje pojedinačna misija na terenu (npr. OUN, EU ili OEBS misija). Stoga je stručna kvalifikovanost kandidata osnovni preduslov za upućivanje”, navodi Ivančić.

Kako dodaje, nacrt predviđa da se kandidati prijavljuju na javni konkurs, a da selekciju za obuku vrši Komisija Ministarstva spoljnih poslova, dok konačnu odluku o odabiru kandidata vrši međunarodna organizacija za koje se lice kandiduje.

“Stoga, kandidati koji ne poseduju traženi nivo stručnosti, nemaju nikakvu šansu da budu prihvaćeni, kako od Komisije, tako i od pojedinačne međunarodne organizacije. Napominjemo da troškove učešća u većini slučajeva snose međunarodne organizacije koje raspisuju konkurs, dok Republika Srbija samo preporučuje kandidate”, piše u saopštenju Ivančić.

Ona navodi da će po usvajanju Zakona i pratećih podzakonskih akata Ministarstvo započeti rad na izradi baze podataka eksperata, koji ispunjavaju stručne uslove i prošli su odgovarajuće obuke.

“U tom kontekstu podvlačimo da ne postoje nikakve tajne liste kandidata. Kao što stoji u obrazloženju Nacrta zakona, prilikom izrade Nacrta zakona, a na osnovu analize komparativne normativne prakse drugih država, Ministarstvo spoljnih poslova opredelilo se za inkluzivan pristup koji će omogućiti učešće u mirovnim misijama širokom krugu lica, uključujući predstavnike civilnog društva, akademske eksperte, penzionisana lica sa specifičnim znanjima, kao i predstavnike javnog sektora”, piša Ivančić.

On ukazuje da nacrt zakona predviđa da se odluka o upućivanju konkretnog lica u pojedinačnu misiju vrši na osnovu procene bezbednosnih rizika, nacionalnih interesa i spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije.

“U najvišem je interesu Republike Srbije da državljanima koji se upućuju u misije ne bude ugrožena bezbednost. Ističemo da je Ministarstvo spoljnih poslova uvažilo mnoge sugestije i predloge koji su izneti tokom javne rasprave, uključujući i sugestije predstavnika civilnog društva i pojedinačnih eksperata, što je uneto i u Izveštaj o javnoj raspravi, koji se može naći na internet prezentaciji Ministarstva. Ovi predlozi su značajno doprineli da se unapredi kvalitet normativnih rešenja Nacrta zakona”, zaključuje se u saopštenju Dijane Ivančić.