Ivanji: Ovo nije istorijska godina samo za Srbiju, već za ceo svet

Ivanji je u serijalu Kvaka 23 ocenio da se Vučić, kao čovek koji simbolizuje celu naprednjačku vlast, politički zaglibio u ćošak iz koga je gotovo nemoguće da se pronađe neki izlaz pogodan za njega.

Kako je objasnio, Srbija će zaista imati određenih problema u energetskom snabdevanju, ako Vučić uradi to što se nedvosmisleno od njega traži i priključi se sankcijama Rusiji.

Zato se sada verovatno intenzivno pregovara kako će Evropska unija (EU) i Amerika nadoknaditi Srbiji taj gubitak, jer ona nije u stanju da plaća tržišne cene energenata, rekao je Ivanji u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

S druge strane, budući da se javnost već 10 godina truje proruskim i antizapadnim stavovima, on smatra da se postavlja pitanje kako će naprednjačka vlast, bez obzira na kontrolu ogromne većine medija, napraviti taj zaokret i preko noći objasniti da Rusija nije baš tako veliki prijatelj.

Vučić ima izbor između toga da završi na nekoj međunarodnoj poternici Zapada, u slučaju da u ovom ukrajinskom rasulu kaže da neće da se prikloni zapadnoj hemisferi, ili da na unutrašnjem planu krene da gubi na popularnosti i loše prođe na nekim narednim izborima, protumačio je Ivanji.

Upitan šta bi Srbija dobila pridruživanjem sankcijama Rusiji, on je odgovorio da bi to uticalo na evropske integracije i naglasio da za Srbiju ne postoji ništa bolje od budućnosti u EU, zbog čega mora da učini sve kako bi joj pristupila u što kraćem roku.

Vučić bi opredeljivanjem za sankcije Rusiji „u suštini mogao da dobije neke garancije da će, kada jednog dana izgubi izbore, moći da ide u političku penziju bez da ga neko dira“, rekao je Ivanji.

On smatra da bi i prozapadna i proervopska opozicija trebalo otvoreno da se izjasni u prilog uvođenja sankcija Rusiji, što je uradio samo Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd, kao i da hrabrije podrži članstvo Srbije u EU.

Upitan koliko je realna priča o „brzoj traci“ za učlanjenje Ukrajine, ali i zemalja Zapadnog Balkana, u Evropsku uniju, on je uzvratio da nema ništa od obećanja brzog pristupanja Uniji bilo koga.

Ostaće isti uslovi, neće se uvoziti regionalni problemi u inače problemima opterećenu EU, predvideo je Ivanji, ističući da bi za Srbiju bilo korisno da ispuni standarde funkcionalne pravne države i državnih institucija nezavisnih u odnosu na politiku.

Još od 2000.godine potpuno je jasno i da će Srbija „morati da prizna nezavisnost Kosova ako želi u EU“, dodao je on i ocenio da su tako podeljene karte.

Toliko je već eskalirao sukob između Rusije i Zapada da više nema razvlačenja i Srbija jednostavno mora da se odredi da li ide u Evropu ili će, ako ostane na neutralnoj poziciji, to značiti da je zauzela poziciju Rusije, predočio je Ivanji.

„Ovo nije istorijska godina samo za Srbiju, nego je istorijska godina za ceo svet, ovo jeste prekretnica“, naglasio je on i obrazložio da se svet okrenuo naglavačke onog trenutka kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.

Kako je konstatovao, „ovo nije novi hladni rat, ovo je situacija koja je kudikamo gora od onog hladnog rata koji poznajemo zbog toga što je sada situacija kudikamo manje uračunljiva nego što je bila nekada“.

Zato i predstoji istorijska odluka državnog vrha Srbije šta će učiniti i na koju će se stranu prikloniti, rekao je Ivanji, koji misli da su Srbija i Republika Srpska, u kontekstu interesnih sfera, jedina „mrlja“ na karti regiona.

Sa stanovišta Zapada, jasno je da Srbija treba da se svrsta na zapadnu stranu i ta je odluka, prema njegovom uverenju, doneta onog trenutka kada je predsednik SAD Džozef Bajden „izvukao iz penzije“ novog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila koji ima iskustva i zna šta se ovde događa.

Osvrćući se na shvatanje društva u Srbiji, Ivanji je podsetio da duboki koreni potiču „iz onog trenutka kada se Tito između Koče Popovića, Nikezića i Tepavca odlučio za Dražu Markovića“.

Prema njegovom mišljenju, tada zapravo počinje put koji, preko Slobodana Miloševića, dovodi do Vučića i biračkog tela Srbije koje „većinski nije liberalno, nije moderno, nije demokratsko, nego je vrlo konzervativno“.

Kako je razjasnio, srpski konzervativizam podrazumeva rusofiliju koja nije prava rusofilija koja voli rusku kulturu, umetnost, sve ono lepo i dobro što je Rusija dala svetskoj baštini, nego je to neka vrsta shvatanja i razumevanja društva koje funkcioniše pod čvrstom rukom.

U Srbiji više vidim putinofiliju nego rusofiliju, ukazao je Ivanji, koji nije primetio je „Rusija išta ulagala u privrženost Srbije“ i misli da „ta putinofilija ovde nije plaćena“ i da Srbija nije dobila ništa od širenja proruske i antizapadne atmosfere.

Na pitanje o pojavama rusofobije, on je odgovorio da „Srbi nisu ništa gori od svih drugih ljudi na zemaljskoj kugli, uključujući sve funkcionalne demokratije“.

„Mi ovde imamo debelo iskustvo šta znači polarizovano društvo. Na isti način se sada polarizuje svet. Kada se toliko zaoštre ivice podela, onda nema relativizacije“, rekao je Ivanji.

Upitan da li i gde Srbija može da se „skloni“ u slučaju globalnog sukoba koji se sve češće pominje, on je upozorio da je „treći svetski rat počeo“.

„Imamo četiri nuklearne sile koje su invanzivno umešane u ovaj rat, Rusiju, Ameriku, Veliku Britaniju i Francusku. Imamo četiri kontinenta čije su države zavele sankcije Rusiji. Jedini delovi sveta koji nisu direktno umešani u ovaj sukob su Južna Amerika i Antarktik“, ilustrovao je Ivanji.

Američkim i britanskim oružjem se ubijaju ruski vojnici, napomenuo je on i ukazao na opasnost da rakete britanske i američke proizvodnje počnu da lete preko granice Ukrajine.

Ivanji smatra da ovo nije onaj svetski nuklearni rat kojeg su se starije generacije pribojavale, ali misli da ništa više ne može da se isključi kada se imaju u vidu prizori iz Ukrajine i strategija razaranja i ubijanja,

Svet je u ovom trenutku crn i beo. što naravno nije dobro, ocenio je on i naglasio da ništa dobro ne može da izađe iz toga da se Rusija gura u ponor i izolaciju ili da se prekine kanal komunikacije između Kremlja i Zapada.

Ali, pribojavam se da je ovo taj istorijski trenutaka kada počinje da se gubi kontrola i kada sve toliko srlja u jednom pravcu da više nema nazad, zaključio je Ivanji.