Ivanka Popović: Neprihvatljivo da svako može da radi šta hoće ako je deo vlasti

Deo studenata Beogradskog univerziteta blokira rektorat i još tri fakulteta u okolini Studentskog trga, Fakultet dramskih umetnosti je u blokadi od ranije, danas u blokadu stupaju studenti Fakulteta političkih nauka. U Novom Sadu studenti blokiraju Filozofski fakultet i tu je, a ne u Rektoratu, centar zbivanja. Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić još pre nekoliko meseci jasno je pokazao animozitet prema studentima koji imaju svoje mišljenje i sada je napunio Rektorat privatnim obezbeđenjem, zamračio ga i zatvorio. Stav rektora Beogradskog univerziteta o protestima njegovih studenata još ne znamo. Svi studenti traže da se nađu i procesuiraju napadači na studente, da se procesuiraju odgovorni za tragediju u Novom Sadu, da se otvore ugovori i sva dokumentacija u vezi sa nadstrešnicom ispod koje je 1. novembra život izgubilo 15 ljudi.

„Videćemo kakav će efekat blokada biti. Fakulteti i Univerzitet su otvoreni prostori, svako može da uđe, i studenti se osećaju sigurnim na tim mestima, te je vrlo prirodno da su odlučili da tu budu. Njihova reakcija je ljudska, reaguju na ono što se desilo sa njihovim kolegama sa FDU-a, ne prihvataju da je represija način na koji se upravlja ovom zemljom, a istraga nesreće takođe pokazuje da nema spremnosti da se to reši na način koji bi ulivao poverenje“, naglasila je Popović u „Iza vesti“.

Studenti, kaže, mogu da budu inspiracija za ozbiljne promene.

„U potrazi za nekom pravdom i pravičnošću uvek mali broj ljudi pokreće neke akcije. Ali, koliko vidim, to dobija neki zamah. Zavisi kakvu će poruku slati kolegama, ali i javnosti. Studenti mogu da budu inspiracija da se nešto uradi. Za sada ne mogu da budu pokretač neke ozbiljnije promene“, rekla je.

Popović kaže da je upliv vladajuće stranke među studentima nije veliki.

„Upliv vladajuće stranke nije veliki, ali kontrolišu većinu studentskih parlamenata. To je način na koji će pokušati kontra-akciju da izvedu, ali pričamo o finim razlikama šta je politika uopšte. Znamo da je politika na Univerzitetu zabranjena. Ovde je reč o reakciji na nepravde i ovo nije stranačko delovanje, ali da je politika sve što nam se dešava u životu i svaki pojedinac ima pravo na iskaziavnje svog stav o tome“, smatra Popović.

Popović kaže i da zabrinjava izjava predsednice Skupštine Novog Sada Dine Vučinić.

„U smislu da ona pred sednicu najavljuje da će neki neobični ljudi s kapuljačama na glavi doći da prave gužvu i da će to biti pripisano opoziciji… Problem je i što imamo neravnomerno izveštavanje medija. Taj medijski mrak ne omogućuju građanima da vide razne strane i da sami donesu stav“, rekla je.

Popović, koja je i jedna od inicijatorki ProGlasa, izjavila je i da vlastima smetaju pobune koje se dešavaju na više mesta.

„Verujem da im smeta, da ih nervira, jer ne mogu da se fokusiraju na jednu stvar i da eliminišu taj problem, već imate požarčiće na raznim mestima i to pokazuje da mi nemamo jedan problem, nego da ih ima na svakom koraku. Sve te male pobune imaju smisla i da to u jednom trenutku mora da dovede do jedne opšte pobune koja će pokazati da ova vlast vodi državu u jako lošem pravcu, mi smo sad već na lošem pravcu“, ocenila je Popović.

Na pitanje koliko studenti u blokadi imaju podršku svojih nastavnika, kojih u Beogradu ima oko 7.000, kaže:

„Svaki od tih 7.000 ljudi na Univerzitetu u Beogradu ima svoje mišljenje, stranačko opredeljenje. Studenti imaju podršku jednog dela profesora, koliko je to udeo, ne znam, ali je dosta važno kako će se u ovoj situaciji držati svi nastavnici. Naš posao je da budemo uz studente, da ih podržimo, naše je da to s njima delimo. Očekujem da podrška neće izostati, ali kako će se na pojedinim fakultetima dešavati, teško je predvideti. Ali, neminovno će ti uplivi politike različito uticati na to kako će reagovati fakulteto, jer će vlast pokušati da optuži fakultete da su uveli politiku u svoje redove“.

Nekadašnja rektorka Popović učestvovala je 2019. u pregovorima sa studentima „Jedan od pet miliona“ koji su blokirali Rektorat nezadovoljni odlukom o doktoratu Siniše Malog.

„Rektorat je simbol univerziteta i šta se dešava tamo jako je važno. Verujem da rektor Đokić prati šta se dešava, pretpostavljam, ne mogu da znam kako će reagovati, ali to što niko nije sprečen da uđe u zgradu Rektorata predstavlja jasan znak razumevanja da studenti imaju pravo da iskažu svoje mišljenje. Rektor će biti pod određenim pritiskom da reaguje ako se ova stvar ne raščisti uskoro“, smatra Popović.

A izbor, kaže, uvek postoji.

„Samo se postavlja pitanje kakve su posledice jednog ili drugog izbora. Kada se postavite tako da sagledate šta je vama najvažnije vezano za sopstvenu ličnost prvo, a onda za kolektiv koji vam je poveren, vi snosite posledice za to“, pojašnjava.

Za razliku od beogradskog, rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić još pre nekoliko meseci jasno je pokazao animozitet prema studentima koji imaju svoje mišljenje i sada je napunio Rektorat privatnim obezbeđenjem, zamračio ga i zatvorio.

„Svi su univerziteti pred istim izazovima, naravno da personalna rešenja mogu da ukažu na način na koji će se reagovati. Madić je izabrao put koji ga otuđuje od sopstvenog kolektiva, verujem da su studenti i nastavnici razočarani da rektor nije reagovao, da se zatvorio. Sve okolnosti su drugačije, mentaliteti su drugačiji, ali su izazov isti“, smatra Popović.

Prema njenim rečima, sve se svodi na pitanje ljudskosti. „Svi mi imamo obraz i valjda nam je stalo da ga sačuvamo“, dodala je.

Gošća N1 kaže i da će efekat, odnosno uticaj ove blokade studentskih akcija može biti veća ako studenti dobiju veću podršku akademskog i neakademskog osoblja.

„Mislim da je to važno, a šta će proizaći, ne znam, ali je pomak u aktiviranju i buđenju društva i da time možemo dovesti do nekih promena“, naglasila je.

Ima je sinergije?

Popović kaže i da vidi sinergiju među svima u pobuni.

„Mislim da je ta neka ideja vodilja, da neki ljudi moraju da se promene i da svi moramo da preuzmemo odgovornost, u zavisnosti od pozicije koju nosimo, a jasno je da kroz to zajedničko delovanje možemo da budemo efektniji. Koliko ćemo biti uspešni u prevazilaženju sitnih različitosti među nama, to je pitanje procena“, rekla je.

Dodala je da bez ujedinjavanja neće uspeti nikakvih promena.

„I zato se iskreno nadam da će razum prevladati, da je najvažnije da ostavimo neke promene koje će dovesti do objektivnog delovanja institucija. Svako sada može da radi šta hoće i bez posledice ako pripada odgovarajućoj strukturi, to je za 21. vek neprihvatljivo stanje u jednoj državi“, naglasila je.