Ivica Dačić: EU da reaguje brzo i konkretno

– Očekujem da Evropska unija reaguje brzo i, osim na rečima, da donese i konkretne odluke o podršci Srbiji, kao što je otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja, ističe Dačić.

On podvlači da je „Srbija još jednom potvrdila svoju posvećenost miru, dijalogu i evropskom putu“.

Na pregovorima u Briselu je postignut najznačajniji uspeh od kada traje dijalog sa Prištinom, Zajednica srpskih opština je temelj opstanka srpskog naroda i ima konkretna izvršna ovlašćenja, rekao je juče direktor vladine kancelarije za KiM Marko Đurić.

Premijeru Aleksandru Vučiću, koji je bio glavni pregovarač u Briselu, prekjuče stigle su kako preko društvenih mreža, tako i direktno čestitke, među kojima i od ambasadora SAD u Srbiji Majkla Kirbija. Komesar EU Johanes Han čestitao je Vučiću, kao i premijeru Kosova Isi Mustafi i visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini.

Deo opozicije u Beogradu, uglavnom vanparlamentarne, međutim drugačije gleda na briselski paket sporazuma. Najoštrije je reagovao Državotvorni pokret Srbije na čelu sa Slobodanom Samardžićem. „Premijer Srbije Aleksandar Vučić potpisivanjem u jednom danu četiri sporazuma sa secesionističkom vladom Kosova, dokazao je da „ko jednom izda nacionalne interese svoje zemlje, kasnije to čini besavesno i rutinski. Ostao mu je još samo tzv. pravno obavezujući sporazum sa 'Kosovom' kao završni čin najsramnije kapitulacije u istoriji Srbije“, saopštava ovaj pokret.

Predsednica DSS Sanda Rašković Ivić ocenila je danas, u izjavi FoNetu, da za ono što je dogovoreno premijer Vučić nije ni trebalo da ide u Brisel i da „nema mesta za trijumf“, kao i da su sve izjave o pobedi obmanjivanje naroda. Sigurna sam da je Vučić od gotovog napravio veresiju, sporazume niko nije video, a izjava (Marka Đurića) da smo dobili 5:0 ne znači ništa, izjavila je Rašković Ivić. Kako je istakla, Zajednica srpskih opština je niži nivo prava Srba od onog garantovanog Ahtisarijevim planom, protiv koga su, u vreme kad je predložen, u Skupštini Srbije bili i Vučić i ostali.

Sa druge strane, Lider LDP Čedomir Jovanović pak ocenjuje da je Briselski sporazum sa Kosovom svakako korak u dobrom smeru, ali je jako važno da dogovor koji je tamo postignut ne ostane samo mrtav papir koji će ostati surogat za politiku i uzrok za zadovoljstvo bez opravdanja, jednako naše i evropske birokratije. Jovanović je u saopštenju istakao da je od suštinskog značaja za Srbiju, ali i za celo njeno okruženje, da „ovakvi dogovori budu temelj novih odnosa koji će trajno zaustaviti neprijateljstva, mržnju i sukobe u regionu“.

Jovanović se u kontekstu evrointegracija založio za što brži pristanak Srbije da Kosovo dobije svoje mesto u Ujedinjenim nacijama, zatim što skorije puno priznanje, što će biti jedan od glavnih uslova za ulazak u EU. On smatra i da je potrebno da u domaćoj politici prestane sejanje atmosfere mržnje i ludila devedesetih.

Potpredsednik Demokratske stranke i bivši šef pregovaračkog tima u dijalogu sa Kosovom Borislav Stefanović ocenio je da je pozitivno što su Priština i Beograd postigli sporazume, ali da oni ipak imaju manjkavosti. On je medijima izjavio da sporazumi potpisani u Briselu predstavljaju osnov za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda, mada su „daleko“ od onoga što su građanima obećavali premijer Aleksandar Vučić i SNS.

Nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović iz redova DS smatra da se ništa spektakularno nije desilo u Briselu, samo je konkretizovan Briselski sporazum kojim se sever Kosova i Metohije stavlja potpuno pod vlast Prištine. Bogdanović je za FoNet naveo da je ZSO, koja je predstavljena kao najvažniji deo sporazuma Beograda i Prištine, nije ništa drugo nego „bacanje prašine u oči“ Srbima, pre svega na severu Kosova i Metohije.

Predsednik pokrajinskog odbora Srpskog pokreta obnove Ranđel Nojkić ocenio je danas, u izjavi FoNetu, da je, u načelu, dobro što je postignut sporazum Beograda i Prištine u četiri oblasti, ali da je za kosovske Srbe zabrinjavajuće što nije dovoljno definisan način njihove primene. Kao primer nedorečenosti naveo je fiksnu telefoniju Telekoma u srpskim sredinama na centralnom Kosovu, koja je nelegalno isključena 2012, a iz sporazuma se ne vidi da li će ona funkcionisati kao do pre tri godine. U ranijim pregovorima je dogovarano da se i fiksna i mobilna telefonija Telekoma Srbije vrate na centralno Kosovo, a ne samo na sever. Do danas se to nije dogodilo, ukazao je Nojkić.

Energetika

Prema Sporazumu o energetici, koji je objavljen na sajtu Kancelarije za KiM Vlade Srbije, Beograd i Priština „obavezuju se da će sprovoditi ugovor o osnivanju energetske zajednice, za koji će važiti pravne tekovine EU u ovoj oblasti“. Kosovski operater sistema, prenosa i tržišta (KOSTT) i Elektromreža Srbije (EMS) u roku od tri meseca trebalo bi da potpišu bilateralni operativni sporazum, koji treba da uredi njihove odnose. KOSTT će biti „priznat kao operator prenosnog sistema za teritoriju Kosova“, a EMS će mu pružiti podršku da postane član Evropske mreže operatera prenosnih sistema električne energije“. KOSTT bi trebalo da ponovo poveže dalekovod od 110 kV do mesta Valač, a trenutni operateri u podstanici u Valaču će poštovati uputstva koja budu dobijali iz kosovskog dispečerskog centra. Ugovor o osnivanju energetske zajednice omogućiće osnivanje novog preduzeća za snabdevanje potrošača električnom energijom u četiri većinski srpske opštine na severu KiM, a u skladu sa kosovskim zakonima. Zaposleni u JP Elektrokosmet moći će da se uključe ili u to novo preduzeće ili da se zaposle u Kosovskoj službi za distribuciju električne energije.