Svi susreti Ivice Dačića i Ketrin Ešton: „I šta onda?“

Prvi susret tadašnjeg premijera Srbije Dačića i tadašnje visoke predstavnice EU za diplomatiju i bezbednost Ketrin Ešton odigrao se u okviru dijaloga Beograd i Prištine oktobra 2012. godine na kojem je učestvovao i tadašnji premijer Kosova Hašim Tači.

Taj sastanak dobio je epitet istorijskog iako je bio neformalnog tipa, a kako su pisali mediji, i kako je sam Dačić je izjavljivao, to je bio “dogovor o dogovoru” na kojem su Srbija i Kosovo izrazili spremnost da nastave proces normalizacije.

Najznačajniji sastanak Dačića i Ešton bio je 19. aprila 2013. kada je potpisan “Briselski sporazum”, odnosno formalno, “Prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine”, koji je postao deo daljeg pregovaračkog okvira.

Ipak, pored Briselskog sporazuma, susreti Dačića i Ešton biće upamćeni po mnogim anegdotama između njih dvoje.

Kako je jedan od sastanaka bio održan na rođendan Ešton, ona je tom prilikom izjavila da nije mogla naći bolje društvo da ga obeleži. Dačić joj je tada poklonio šal i rukavice, dok joj je Tači poklonio ogrlicu, a pored poklona Dačić je znao, u svom maniru, i da zapeva.

Tako je nakon jednog sastanka 2013. godine, na kom se pregovaralo o Zajednici srpskih opština, Dačić na večeri sa Ešton navodno otpevao pesmu Đorđa Balaševića „Oprosti mi Katrin“, a kako su pisali mediji Ešton se tim činom „doslovce oduševila“.

Dačić je kasnije potvrdio da je pevao uz opravdanje da je to uradio za Srbiju i da će uraditi sve i da je „bolje da pevamo nego da pucamo“.

On je takođe za TV Hepi ispričao da je na jednom od sastanaka šokirao Ešton uz rečenicu „E, moja Keti, nama je fak s vama evridej“.

Kako je tada objasnio, govorio je o komitetu za spoljne poslove u Briselu čija je skraćenica „FAK“, ali ga Ešton nije odmah razumela.

„Ona dve sekunde nije mogla da shvati šta sam hteo da kažem, dok nije povezala, jer njima to ne pada na pamet, nisu baš toliko… Ona kaže da posle druženja sa mnom gleda na Srbiju drugim očima“, rekao je tada Dačić, na šta mu je, kako kaže Vučić rekao „ti nisi normalan“.

Najspecifičniji poklon Ešton je dobila na poslednjem sastanku u okviru dijaloga oktobra 2014. godine, pred istek njenog mandata na mestu šefice diplomatije EU.

Dačić joj je tada, u ime Vlade Srbije i tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, poklonio ikonu Bogorodice Trojeručice, zaštitinice srpskog naroda.

Iako Ešton nije komentarisala taj poklon, zahvalalila je Dačiću i Tačiju i izjavila je da je provela 430 sati na sastancima u okviru dijaloga, kao i da je postignut sporazum više njihova nego njena zasluga.

Do kraja pregovora na kojima je Dačić učestvovao ustanovljena je obaveza Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, regulisan ulazak srpskih političara na Kosovo, i dogovoreno da nijedna strana neće blokirati napredak druge strane na putu ka EU.

Nakon završetka dijaloga uz njeno posredovanje, Dačić i Ešton se, sve do sada, nisu zvanično susretali, ali nije isključeno da su se viđali na marginama svetskih događaja. Mediji su pisali 2018. godine da bi Ešton mogla da bude deo pregovaračkog tima Beograda u svojstvu savetnice, ali se to nije dogodilo.

„I šta onda?“

Ešton je prošle godine objavila knjigu „And than what“ („I šta onda“) o pregovorima koje je vodila. U knjizi opisuje početak dijaloga između Kosova i Srbije i njen angažman sa tadašnjim specijalnim predstavnikom Unije za dijalog Fernandom Đentilinijem.

Ešton piše da je Dačić bio spreman da ukloni „paralelne strukture“ koje su delovale u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova“, ali da je tražio da Srbi dobiju garancije, prenosi Kosovo Onlajn.

U međuvremenu, prema rečima Eštonove, Tači je pristao da na oblik decentralizacije, ali koji ne bi bio kao Republika Srpska u Bosni i Hercegovini i koja ne bi ugrožavala vlast Kosova.

Dačić je, opisuje, za uklanjanje „paralelnih struktura“ zahtevao da se lokalnom srpskom stanovništvu ponudi pravosudni sistem u koji bi mogli da veruju.

Tači je, prema njenim rečima, jasno stavio do znanja da, iako ne može da prihvati poseban nivo vlasti na severu, nije protiv nekog oblika lokalne decentralizacije, piše Gazeta ekspres.

Dalje, opisuje kako je jedna strana nameravala da se takva struktura napravi bez ugrožavanja funkcionisanja Vlade Kosova, a druga bez priznavanja Kosova kao države.

„Posle nekog vremena, Tači je rekao Dačiću da su blizu dogovora. Oni su rekli da će razmotriti kako da objedine opštine kosovskih Srba i da im daju identitet i svrhu, a da ne ugroze ulogu Vlade Kosova i da ne moraju da priznaju Kosovo kao posebnu državu. Da bismo uklonili paralelnu policiju, Fernando (Đentilini) i ja smo predložili stvaranje posebnih srpskih jedinica u okviru kosovskih policijskih snaga. I Tači i Dačić su se složili da to vredi istražiti“, napisala je Ešton, a prenela Nova.rs.