Ivica Dačić: Sastanak u Briselu potvrdio strepnje, ne smemo da izgubimo većinu u UN

Dačić je gostujući u emisiji Takovska 10 RTS-a izjavio da je sastanak je bio posvećen dvema tačkama koje su po implementacionom planu definisane kao prioriteti – formiranje ZSO i Deklaracija o nestalim licima.

“Ta deklaracija je na neki način usaglašena. Nama je u interesu da se ona što pre donese, bez zloupotreba termina, jer Priština sve radi sračunato. Više od 1.500 ljudi se vode kao nestali i nama je u interesu da Priština bude kooperativna jer oni ne daju da se pretražuju određene lokacije. Mislim da bi ta deklaracija trebalo da bude prvi korak ka bezuslovnom izlaženju u susret takvim zahtevima, da se sazna puna istina“, naglasio je Dačić.

Napominje da se nada da bi to bio jedan potpuno logičan redosled, da naša Komisija za nestala lica ima slobodan pristup na teritoriji KiM.

“Druga tema, ZSO – ja mislim da ćemo ove dane provesti u slušanju istih priča koje već deset godina slušamo. Učestvovao sam na sednici SB posle potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine kada su sve čalnice oduševljeno govorile o tom aktu i da je plan da se formira ZSO. Deset godina je prošlo i ništa. Borelj je rekao da ZSO mora da bude formirana odmah. Šta to znači sada odmah, da li je reč o mesec dana ili deset godina“, upitao je Dačić.

Za nas je, kaže, to uslov broj jedan.

“Čak je i u implementacionom planu to jedno od dva pitanja. Mi smatramo da prvo mora da se formira ZSO, pa da se onda govori o daljim koracima. Oni osporavaju upravljački tim, biće sada relativizacije važnosti, od imena, ovlašćenja, do statuta, ko piše statut, ko čini upravljački tim. Priština ne želi ZSO, odnosno Kurti. Mi smo govorili da je on jedna mina za ceo taj mirovni proces i videćemo kako će se dalje to odvijati“, naglasio je Dačić.

Spoljna politika u skladu sa unutrašnjom

Ističe da soljna politika jedne zemlje ne može da bude strategija sama za sebe.

“Ona je u skladu i sa unutrašnjom politikom jedne zemlje. Ako postavljamo kao prvi cilj zaštitu našeg suvereniteta i suvereniteta, onda je potpuno normalno da su i svi koraci u skladu sa tim, podrazumevaju prava našeg naroda na KiM, uključujući i formiranje ZSO, zaštitu suvereniteta i integriteta koliko god je moguće u raznim međunarodnim organizacijama. Naša odbrana ne može da bude verovanje na reč nekim zapadnim zemljama, već samo broj – koliki je broj zemalja koje priznaju i koliko ne priznaju, i kako glasaju“, napominje Dačić.

Navodi da je za Savet Evrope pokrenuta procedura, određuju se pravni izvestioci, koji imaju rok od dve godine da ga pripreme, pa to, dodaje, sigurno neće biti na samitu u Rejkjaviku na dnevnom redu.

“U činu glasanja se računaju samo glasovi za i protiv. Kada imate 46 zemalja, i tu se računaju dve trećine. Oni koji su uzdržani i oni koji nisu prisutni ne ulaze u taj broj. Time se snižava broj koliko Kosovo treba da ima da postane član. Samo se računaju ko je glasao za i protiv. Zato smo se borili da oni koji su protiv nezavisnosti Kosova glasaju protiv, a oni koji su hteli da im pomažu oni su terali te zemlje da budu uzdržani. Onaj ko je uzdržan ne pomaže nama. Onda Kosovu u UN nije potrebno onda 70, nego 65. Mi smo u prvim godinama imali Iran, Irak, svi su bili uzdržani i onda pričaju vama da je dobro što su uzdržani. Azerbejdžan je jedne godine bio uzdržan ili nije bio u sali. Poslednjih sedam ili osam godina Azerbejdžan je čvrst i glasao je protiv“, napominje Dačić.

Glasanje Grčke je predstavljalo iznenađenje, dodaje Dačić jer je, kako je istakao, reč o tome kada je bio Interpol Cipras je dao nalog da se glasa protiv.

“Šta je iznenađenje? Ako Micotakis kao premijer ima veze sa srpskim narodom, a podsetiću da njegov deda ima ulicu u Beogradu, ako kaže da Grčka neće promeniti stav, ako predsednica Grčke kaže da neće promeniti stav, mislim da ako dolazi do promene nas treba neko da obavesti o tome. Zato tražimo informacije. Da li je to sada politika Micotakisa? Cipras se izjasnio da je protiv, da li je to odluka Micotakisa ili je u pitanju neka samostalna odluka ministarstva spoljnih poslova i Dendijasa“, ukazuje Dačić.

Važno je, napominje, da budemo solidarni.

“Mi poštujemo teritorijalni integritet Grčke na kopnu, u moru i vazduhu. Šta to znači, da je to direktna konfrontacija sa Turskom“, napominje Dačić.

„Priština ne želi ZSO“

Sastanak u Briselu je, navodi, samo potvrda svih naših strepnji da Priština apsolutno „ne želi da samo sprovede Briselski sporazum, nego i dogovore i sporazume iz Brisela i Ohrida, a to je ZSO“.

„Došli smo do momenta kada će to morati jasno da bude vidljivo. Nemačka je insistirala da sada izglasaju ovo u Savetu Evrope, procedure, jer je to bio Kurtijev uslov da bude fleksibilan po pitanju ZSO. Kakav će sada dalji tretman biti Kurtija, da li je kooperativan ili ne. Za šta ga nagrađujete, za to što je rekao da će biti kooperativan“, upitao je Dačić.

Ukazuje da je oko formiranja ZSO politička borba u Prištini.

„Američka ambasada je organizovala razgovore i zato je Eskobar rekao da će biti formirana ZSO sa ili bez Kurtija. Sve ovo što se desilo je trebalo da bude jedan dalji korak u normalizaciji odnosa. Ako svaki dan imate neku komplikaciju koju Kurti zagovara, kakva je to normalizacija. Sada su pokušali da donesu odluku da se otvori most na Ibru, da će pokušati verovatno da dođu do prostorija, da pokušaju da skinu srpsku zastavu. Čemu to, da li je to deo normalizacije, to je deo samo zaoštravanja odnosa. Mislim da mnogi koji su počeli da napadaju Srbiju, sada im je ponovo u fokusu da li će Kurti sprovesti nešto što su oni verovatno mislili da će da sprovede“, kazao je Dačić.

Kaže da je dva puta učestvaoao u razgovorima, kada je predsednik Vučić razgovarao sa Makronom i Šolcom i sa Blinkenom i Boreljom, on im je jasno rekao šta su crvene linije.

„Njegov pristup je takav da je on bez potpisivanja ušao u verbalno prihvatanje da ako se formira ZSO, onda možemo razgovarati o implementaciji onog oko čega smo preuzeli obavezu. On je jasno rekao da se ne slažemo sa tačkama sa de fakto ili de jure nezavisnosti i prijema Kosova u članstvo organizacija iz porodice UN. Ako nema ZSO, dovodi se u pitanje ceo taj implementacioni plan. Sva ona pitanja o velikim temama ne mogu da budu razmatrane na adekvatan način bez formiranja ZSO“, naglasio je Dačić.

Podseća da se u razvoju situacije posle 1999. i posle 2008. nije znalo kako će sve funkcionisati kada je reč o institucijama Srbije na KiM.

„Kako će funkcionisati pošta, sud u Gračanici, obrazovni, zdravstveni sistem. Institucije Srbije smo hteli, to je bila prilika da one budu zamenjene institucijama Srba sa KiM. Na to ne bi niko mogao da ima bilo kakve primedbe jer je reč o ljudima koji žive tamo. Tu nikakvog narušavanja našeg teritorijalnog integriteta nije bilo“, navodi Dačić.
Srbija neće odustati od ZSO, bez toga nema pomaka

Prema njegovim rečima, od početka je postojala tendencija da se uspori formiranje ZSO.

„Tači je to prihvatio, o tome smo govorili na SB UN. Aktuelno rukovodstvo ne zanima ZSO i sada polako menjaju taj izraz, ali kao što vidite, pokušaće sve da urade da ospore samu ideju ZSO. Srbija od toga odustati neće, bez toga nema daljeg pomaka u implementaciji onoga što je dogovoreno“, napominje Dačić.

Spoljna politika, kaže, nije odnos ljubavi i mržnje, već reciprociteta.

„Ako smo mi korektni prema pitanju integriteta BiH, a jesmo, zašto onda se postavlja to pitanje oko toga. Uopšte nije problem u tome, ali budimo korektni do kraja. I Srbija glasa o nekim temama. Kad ja kažem poštujemo teritorijalni integritet BiH, da li se javio nekad Konaković da kaže svaka mu čast. Nadam se da ćemo imati dobru saradnju“, ističe Dačić.

Ukazuje da nije predsednik Vučić govorio o promeni naše spoljne politike u smislu ključnih opredeljenja, već kako ćemo se odnositi prema onim zemljama koje glasaju na jedan ili drugi način

Kaže da Ukrajina nikad nije glasala za nas. „Od 2015. godine nikada nisu glasali za nas, nekad su bili van sale, nekad uzdržani. Mi ne želimo da budemo taoci odnosa Ukrajine i Rusije“, ističe Dačić.

Navodi da je Ukrajina do glasanja u Savetu Evrope bila protiv, i onda su tražili pauzu i dobili instrukcije.

„Moldavija je glasala protiv toga na dnevnom redu, a onda su bili uzdržani. To će se njima obiti o glavu, jer Pridnjestrovlje nije u Srbiji, nego u Moldaviji“, kaže Dačić.

„Spoljna politika EU nije u nekim segmentima u skladu sa našim interesima“

Napminje da spoljna politika EU u nekim segmentima nije u skladu sa našim državnim ili nacionalnim interesima.

„Ambasada Srbije ostaje u Tel Avivu. Izrael je priznao Kosovo, mislim da je time jasno rekao svoj stav. Možda neko stvarno misli da smo naivni, ali nismo baš toliko“, dodaje Dačić.

Smatra da je tokom glasanja u Savetu Evrope Crna Gora barem mogla da bude uzdržana.

„Ne verujem da te zemlje koje su bile uzdržane znaju više o Srbiji i Pećkoj patrijaršiji, nego što zna Crna Gora. U spoljnoj politici nema stalnih prijatelja i neprijatelja, već samo stalnih srpskih interesa. Doći će na dnevni red i neko od njihovih pitanja. Mi kao ljudi se nekada više trudimo da se ulagujemo neprijateljima, nego da poštujemo prijatelje. Prijateljstvo mora da se neguje. Mislimo da odnos sa drugim državama treba da bude onakav kakav one imaju prema nama i ništa više“, kazao je Dačić.

„To što je neko veći ne znači da je više u pravu“

Napominje da to što je neko veći, ne znači da je više u pravu.

„Više puta sam govorio da dođe ministar iz Švedske i kaže da moramo da uvedemo sankcije Rusiji. Šta nas je naučilo glasanje u Savetu Evrope, pričaju da nas vole, a otimaju komad naše zemlje. Pitam ja tog iz Švedske, da li će Švedska glasati za naš teritorijalni integritet ako izgubimo glas Rusije, ništa, onda ćute“, ističe ministar spoljnih poslova.

Navodi da ti što kažu da ne gledamo u prošlost, obično je nemaju.

„A mi imamo u šta da gledamo. Prioriteti naše spoljne politike se znaju – zaštita suvereniteta i integriteta, evropski put, prijatelji i odnosi u regionu. Usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom sa EU, obaveza je koju Srbija ima do momenta ulaska u EU. Ako je taj momenat sutra, onda bismo verovatno to uradili. Ne pričaju oni samo o sankcijama Rusiji. Kad pričamo o Međunarodnom krivičnom sudu, pa Amerika ga ne priznaje. To je kao da mi kažemo da ne priznajemo sud u Hagu za naše ljude. Ovde pričao o procesu. Nama niko ne može da kaže koje je to vreme koje možemo da očekujemo do ulaska u EU. Ako neko misli da će srpski narod da se odrekne Kosova, zarad evropskog puta, to je takva zabluda da je to prosto uvredljivo. Island se povukao sa evropskog puta zbog ribolova. Odakle njima pravo da nas pritiskaju da priznamo Kosovo, zbog ulaska u EU. Je li to zvanična spoljna politika, pa nije. Koliko je za Srbiju važno da uđe u EU, toliko mislim i da je za EU važno da ovaj region bude član EU“, ističe Dačić.

Navodi da spoljna politika kao strategijski dokument ne postoji.

„Nema zaokreta da mi nećemo u EU da nećemo odnose sa Amerikom, Rusijom i Kinom i tako dalje. Mislim da ćemo u narednim danima, najverovatnije 12. i 13. maja razgovarali da dođe u posetu kineski ministar spoljnih poslova. Jedna od poruka za nas i pouka jeste kako da se ponašamo u UN, shodno Strazburu. Ne smemo da izgubimo većinu u UN i podršku zemalja koje imaju pravo veta i koje su spremne da ga koriste, a da se istovremeno trudimo da sačuvamo naš evropski put koliko je to moguće“, ističe Dačić.

Dačić je upitao šta će ako Kurti kaže da neće formiranje ZSO da rade sa procedurom u Savetu Evrope.

„Oni će morati da zaustavljaju to, tu ne postoji konstanta. To je jedina teritorija o kojoj se glasalo za prijem u Savetu Evrope“, naveo je Dačić.