Ivković: Sankcije Rusiji su glavno pitanje pristupanja Srbije Evropskoj uniji

Slike protesta i podrške Rusiji koje smo videli ostaće urezane u svesti mnogih ljudi koji se bave ovim regionom i oni će zahtevati strožiji odnos prema ruskoj propagandi u Srbiji, predvideo je on u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici.

Ivković je precizirao da su sankcije Rusiji glavno pitanje pristupanja Srbije Uniji i primetio da je čak i Evropska narodna partija, „inače blaga i popustljiva“ prema svojoj pridruženoj članici, Srpskoj naprednoj stranci, zaoštrila stav prema njoj kada je videla da Srbija „ne sarađuje“.

Videćemo šta će biti sa sankcijama, ali nemam utisak da će doći do zaokreta u poziciji Srbije, dodao je on, uveren da predsednik Aleksandar Vučić pokušava da balansira i igra istu igru.

„Da nešto malo da, što može da predstavi kao ustupak, ali da se u potpunosti ne uskladi sa politikom EU““, objasnio je Ivković i uočio da još nema signala iz EU da je to „konačno nedopustvo“.

Govoreći o rezultatima izbora u Srbiji, on je ocenio da nisu iznenađujući, jer u zemlji nema preovlađujućeg javnog mjnenja koje podržava članstvo u EU, za razliku od drugih zemalja u regionu.

Različita istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi na referendumu za članstvo u EU glasalo oko 50 odsto, dok bi oko 30 odsto bilo protiv, ilustrovao je Ivković.

Kako je pdosetio, slično je bilo i 2016. godine, kada su u parlament ušle Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Dveri, dok su i sada birači podržali tri koalicije desno od centra, Patriotski blok, koalicuju Nada i Zavetnike.

Taj rast desnice, prema Ivkovićevom mišljenju, može se tumačiti povratkom biračkog tela koje je proteklih godina glasalo za SNS, pa se sada vratilo strankama koje zagovaraju te pozicije.

I pre rata u Ukrajini, kako je procenio, te stranke su se dobro kotirale, zajedno su bile na 10 odsto, pa se sve ovo iznad tih 10 odsto što su sada osvojile može pripisati efektu rata u Ukrajini.

Podsećajući na skup podrške Rusiji, Ivković je konstatovao da je „rat pogurao“ Bošna Obradovića i Milicu Đurđević Stamenkovski, mada bi neke od stranaka prešle cenzus i da rata nije bilo.

Nije ga nije iznenadilo što je predsednik Rusije Vladimir Putin prvi čestitao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću reizbor na funkciju.

Dodaje, medjutim, da su u EU čekali da stignu rezultati Republičke izborne komisije pre nego što i oni čestitaju, ali ih je iznenadilo što toga nije bilo u izbornoj noći.

Pozivajući se na razgovor telefonom Putina i Vučića, on je protumačio da predsedniku Rusije odgovara da pokaže da u Evropi ima saveznike, neke sebi bliske ljude, dok Vučić nastoji da ponovo uspostavi imidž osobe koja ipak ima najbolje moguće odnose sa Moskvom.

To je pokušaj i da vrati deo biračkog tela koje je otišlo desničarskim strankama, smatra Ivković i upozorava da bi bila greška EU da francusko predsedavanje ne iskoristi za otvaranje pregovora sa Severnom Makeodnijom i Albanijom.

Ne mogu da prognoziram šta će biti rezultat predsedničkih izbora u Francuskoj i stanje sa ratom u Ukrajini, ali u svakom slučaju očekujem da se radi na otvaranju pregovora sa ove dve zemlje, što bilo značajno za ceo region, pa i za Srbiju, rekao je Ivković.