Ivošević: Saša Janković može da traži proveru potpisa

Zoran Ivošević, bivši sudija Ustavnog suda, napominje za Danas da svi oni građani koji sumnjaju u regularnost listi i izjave građana mogu odmah od Upravnog suda da zatraže utvrđivanje pojedinih pretpostavki vezanih za falsifikovanje listi. Upravni sud donosi odluke u kratkom roku. Ivošević smatra i da Saša Janković, zaštitnik građana, u ime građana može da traži proveru potpisa sa izbornih listi i utvrđivanje njihove verodostojnosti. “To su najbrži načini za utvrđivanje regularnosti, mada postoje i oni drugi kada reaguje javni tužilac “, kaže Ivošević.

eđutim, kako je Danasu nezvanično objašnjeno u službi Zaštitnika, Saša Janković nije dobio dosad nijednu žalbu građana u vezi s falsifikovanim potpisima za izbornu listu. S jedne strane, ukoliko nema takve predstavke, Janković ne može da postupi, a s druge, teško je naći i pravni osnov po kome bi zaštitnik trebalo da reaguje. Jer, Jankovićeva nadležnost je da kontroliše rad državnih organa, odnosno organa vlasti, što političke partije koje su skupljale i eventualno falsifikovale potpise nisu. Falsifikovanjem, kao klasičnim kriminalnim delom, bavi se tužilaštvo i policija.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, u razgovoru za Danas kaže da je to što se desilo sa falsifikovanim potpisima dobar povod da se za neke druge izbore prečiste birački spiskovi. “Taj proces sa jedne strane treba uprostiti, a sa druge učiniti efikasnijim“, kaže Anđelković i dodaje da su se i ranijih godina događale nepravilnosti i da one nisu samo naš izum, ali da je važno da velike stranke bilo kakvo falsifikovanje sebi ne bi dozvolile. Bojan Klačar, izvršni direktor CESIDa, smatra međutim da su na listi problema koje treba otkloniti birački spiskovi u dnu lestvice. On kaže da po prvi put, nakon dugog vremena imamo biračke spiskove na kojima nema umrlih ljudi, ali je prema njegovim rečima problem sa falsifikovanim potpisima otvorio niz pitanja i problema, od kojih neki mogu da se reše kratkoročno, dok oni dugoročni zahtevaju vreme.
 

“Kratkoročno možemo da obezbedimo da izborni proces protekne regularno i da državni organi utvrde ko je kriv za falsifikovanje potpisa. Dugoročno moramo stvoriti profesionalnu i stalnu izbornu administraciju koja bi izborima mogla da se bavi čitave godine, umesto RIK koji je adhok telo sastavljeno od partijskih predstavnika. Pored toga moraju se uskladiti propisi, kako se ne bi dešavalo da postoji odredba po kojoj političke stranke mogu da se registruju kao manjinske, a da se onda dogodi da RIK legalno može da odlučuje da li ta stranka može ili ne može da se pojavi kao manjinska stranka, i da potom Upravni sud donosi odluku koja je još u startu bila poznata“, kaže Klačar.

Anđelković predlaže da pripadnost nacionalnoj manjini koja je određena u vreme popisa treba da postane deo nekog ličnog dokumenta, jer se samo na taj način, bez javnog deklarisanja može odrediti pripadnost. On podseća da je Đorđe Vukadinović pre par godina bio na vlaškoj izbornoj listi, iako se i tada znalo da je on imao izražene srpske nacionalne stavove.

“Tih paradoksa ima, ali to je kod nas teško izbeći, jer mi u dokumentima nemamo nijedan podatak o manjinskoj pripadnosti. Na popisima možemo da se izjaš njavamo ovako ili onako, jer je to subjektivna stvar“, kaže Anđelković.

Klačar, međutim, ističe da nije dobro rešenje prebrojavati ljude po nacionalnoj pripadnosti.“To je privatno pitanje na nivou svakoga od nas“, kaže Klačar i dodaje da su sve manjinske stranke ispunile kriterijume, iako su oni niski.

I Zoran Ivošević, bivši sudija Ustavnog suda, napominje da falsifikovani potpisi ne mogu da utiču na regularnost glasanja i regularnost samih izbora, ali preporučuje da svi oni građani koji sumnjaju u regularnost listi i izjave građana mogu odmah od Upravnog suda da zatraže utvrđivanje pojedinih pretpostavki vezanih za falsifikovanje listi. Upravni sud donosi odluke u kratkom roku. Ivošević napominje i da Saša Janković, zaštitnik građana, u ime građana može da traži proveru potpisa sa izbornih listi i utvrđivanje njihove verodostojnosti. “TO su najbrži načini za utvrđivanje regularnosti, mada postoje i oni drugi kada reaguje javni tužilac“, kaže Ivošević.

Inače, Republička izborna komisija proglasila je zbirnu izbornu listu na kojoj je ukupno proglašeno 20 lista. Predsednik RIK Dejan Đurđević rekao je da je podneto 30 izbornih lista, da su tri liste povukle kandidaturu Jedinstvena ruska stranka, izborna lista Nijedan od ponuđenih odgovora i Romska lista, a da je šest odbio RIK. Upravni sud, prema njegovim rečima, doneo je odluke kojima je Republikanskoj stranci i Srpsko-ruskom pokretu potvrdio da imaju položaj stranaka nacionalnih manjina na ovim izborima. Kao što su mediji već pisali, ljudi iz Republikanske stranke dovode se u vezu sa falsifikovanjem potpisa, ali je ova stranka imala dovoljan broj potpisa da učestvuje kao manjinska lista. Jedinstvena ruska stranka koja se povukla, takođe ima osporene potpise kao i Mađarski pokret. Ištvan Pastor, lider SVM, izjavio je juče medijima da izborna lista sa pseudonimom „Mađarski pokret dr Korhec Tamaš“, predata od strane Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Demokratske zajednice Hrvata nije proglašena budući da je njihov prigovor odbijen jednoglasnom odlukom RIK-a od 35 prema nula. Pastor je ukazao da je, zbog ovakvog skora, očigledno da nije reč o političkoj odluci, te da su pronađeni falsifikati i visokoobrazovanih ljudi na listi Mađarskog pokreta. Pastor je najavio da će dokumenta o svemu pokušati da dostavi OEBS i šefu misije u Srbiji Majklu Davenportu.