Najava Vlade Kosova da se decembru očekuje da Kosovo podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji uzbudila je deo javnosti i medija u Srbiji iako ovo nije prvi put da se iz Prištine čuju ove najave.
Nakon što je Kosovo u maju apliciralo za članstvo u Savetu Evrope i zavničnici u Prištini objavili da imaju neophodnu podršku dve trećine zemalja, počele su spekulacije da se Kosovo sprema i da zatraži članstvo u EU.
U septembru je o tome u Pragu zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi obavestio je ministra za evropska pitanja Češke, zemlje koja do kraja godine predsedava Unijom.
Isto je ponovila i predsednica Kosova Vjosa Osmani, rekavši da je Kosovo napredna zemlja, „svetionik nade“ i slučaj sui generis, čiji je status rešen „nepovratno i jednom zauvek“, da je to nepovratna realnost i da je kao konstitutivna jedinica bivše države izašla disolucijom, a ne secisijom, čiju je nezavisnost potvrdio Međunarodni sud pravde.
„Sada pokušavamo da nateramo Srbiju da primeni to što je potpisala. Na primer, pitanje električne energije, ličnih karata, registarskih tablica, jer se Srbija sa tim sama složila da to prizna. Međutim, kada to pokušamo da primenimo, pogodite šta – opet – oni doteraju tenkove na granice“, rekla je u septembru Osmani.
Osnovana je i Izvršna komisiju za članstvo u Evropskoj uniji kao prvi proceduralni korak za pripremu aplikacije.
Sada je tu nameru ozvaničila i kosovska vlada, a stručna javnost i na Kosovu i u Srbiji razmatraju da li je pravi trenutak za to.
Još u septembru je za Danas Vladimir Međak, član Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji, rekao da Kosovo ne ispunjava prvi formalni uslov da bi podnelo aplikaciju za članstvo u EU, budući da pet zemalja članica Unije ne priznaje njegovu nezavisnost.
On je podsetio na član 49. Osnivačkog ugovora EU u kojem se navodi da svaka evropska država može da podnese zahtev.
– Međutim, pet članica EU Kosovo ne smatra državom. Ono ne ispunjava formalni uslov. Dva su formalna uslova, prvi je da je u zemlja u Evropi, što je faktički ispunjeno, a drugi je da je država. Kosovo to ne ispinjava u skaldu sa shvatanjem svih 27 država članica. Ono to može da uradi, ali za to moraju da se dogovore sa predsedavajućim EU, koji mora da objasni državama članicama koje ne priznaju Kosovo da to ne znači da su ga priznale – objašnjava Međak.
Međk je tada podsetio da je Kosovo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisalo samo sa EU, kao međunarodnom organizacijom, ali ne i sa 27 država članica kao Srbija.
– Naš Sporazum je potpisan sa 27 država koje su ga ratifikovale. Njihov SSP je potpisala samo EU, kao međunarodna organizacija, što se ni na koji način ne može shavatiti kao da ga je ovih pet država priznalo jer je EU imala vrlo slične sporazuem sa Hong Kongom – kaže naš sagovornik.
Kako je dodao, u slučaju da Kosvo podnese aplikaciju, onda ovih pet država članica treba da obajsne da li one sad zapravo smatraju Kosovo državom, da li je to Česka uradila u svoje ime ili u ime svih država članica.
– Predsedavajući uvek ima diskreciono pravo da te stvari uradi. I kad je Srbija podnosila zahtev za prijem, podnela ga je tokom švedskog predsedavanja jer je Švetska na to blagonaklono gledala. Ali onda je aplikacija stajala šest meseci u fioci dok se nisu stekli uslovi i to politički uslovi. Ovde je reč o formalno pravnim uslovima i pitanje je kako bi se gledalo na to i da li bi to smatrali kršenjem Osnivačkog ugovora od strane predsedavajućeg – zaključio je tada Međak.
I u Prištini se vodi debata. Nezir Kraki, profesor na jednom od univerziteta u Parizu, u izjavi za Radio Kosovo kaže da eventualna prijava do kraja godine nije preuranjena.
„Nema određenog vremena za prijavu. Ne može se tako identifikovati trenutak u vremenu. Kosovo treba da konkuriše sa ovom strukturom, sa ovom ustavnom organizacijom, za status zemlje kandidata. EU je osmislila SSP za Kosovo. Srbija i Kosovo imaju svoje osobenosti i nejasnoće. Ali, Kosovo definitivno može da nastavi svoj put, deponujući zahtev za državu kandidata u EU i traži pojašnjenje za priznanje od pet zemalja koje ne prihvataju nezavisnost Kosova“, rekao je Kraki.
A univerzitetski profesor Arben Fetoši kaže da iako je Kosovo u pravu u svojim nastojanjima da dobije status zemlje kandidata za EU, napori vlade za to su preuranjeni.
„U eventualnoj prijavi za status zemlje kandidata za EU, Kosovo mora da pazi da ne bude odbijeno. Mislim da institucije treba da se dobro pripreme i da daju maksimalan značaj garantovanju procesa koji bi doveo do prihvatanja zahteva i davanja statusa kandidata za Kosovo, a zatim da odrede vreme kada će podneti ovu aplikaciju“, kazao je Fetoši.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.