Iz rubrike „Nije se desilo“: Šta su sve naprednjaci obećavali, a nisu ispunili?

Da su političke stranke i njeni predstavnici ispunili sve ono što su nam obećavali u predizbornim kampanjama 2012, 2014. i 2016. godine, do sada bi svaka porodica imala makar jednog zaposlenog člana, sve sporne privatizacije bile bi rešene, a odgovorni kažnjeni.

U rešenju pitanja Kosova zajedno bi učestvovale sve političke opcije. Bilo bi ukinuto i stranačko zapošljavanje, a Srbija bi postala agrarni džin. Ne bismo u javnosti imali ni korupcionaške afere u kojima su akteri neki od najviših državnih zvaničnika, pisao je Istinomer 2020. godine.

Srpska napredna stranka je nakon izbora 2012. i pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima formirala vlast u Srbiji, piše N1.

Nastavak EU integracija i brži put ka Evropi, reforma javnih preduzeća, sveobuhvatna poreska reforma, suzbijanje sive ekonomije, smanjenje nezaposlenosti, uvođenje elektronske uprave, bile su velike najave koje smo mogli da čujemo od predstavnika SNS pred parlamentarne izbore 2012. godine.

Jedno od obećanja koje su naprednjaci često ponavljali pre nego što su došli na vlast je preispitivanje politike državnih subvencija za strana ulaganja. Prakse da se kompanijama iz državnog budžeta daje po 10.000 evra za svako novo radno mesto jeste ukinuta 2013. godine, ali već sledeće godine je vraćena.

Od tada država na godišnjem nivou izdvaja stotine miliona evra za ovu namenu, iako se mnoge fabrike koje subvencionišemo ne ustručavaju od otpuštanja radnika za čije zapošljavanje su plaćeni, navodi Istinomer.

Isticali su, između ostalog, da će po dolasku na vlast, smanjiti broj poslanika u Skupštini Srbije, ali i broj ministarstava na 15, agencija, zavoda, biroa na manje od 50, kao i da će ukinuti funkcije državnih sekretara…

Jedanaest godina kasnije, Srbija i dalje ima 250 narodnih poslanika koliko je i tada imala, u Vladi sedi 25 ministara, plus još tri bez portfelja, dok se se teško može saznati koliki je broj raznih državnih agencija.

„Buduća vlada koju formira koalicija ‘Pokrenimo Srbiju’ preispitaće sve sporne privatizacije, jer je to u interesu Srbije, a ne zbog toga što to zahteva Evropa“, izjavio je Tomislav Nikolić 10. aprila 2012. godine.

Nikolić je obećao i da će zajedno sa opozicionim strankama napraviti platformu za rešenje kosovskog problema, što se nije dogodilo do danas.

Danas više niko ne pominje izgradnju čuvenog kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more, što je Srbiji trebalo da donese 100 milijardi evra stranih investicija.

I koalicioni partneri naprednjaka nisu se ustezali od davanja prilično smelih obećanja u kampanji. Predsednik SPS Ivica Dačić tvrdio je da će se Srbija, ako socijalisti budu u prilici, zahvaliti na saradnji Međunarodnom monetarnom fondu. Već koji mesec kasnije, Dačić je kao mandatar u svom ekspozeu, objavio suprotno.

„Otete“ penzije

Tada predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao je u martu 2014. godine da „garantuje da se stečena prava penzionera neće umanjivati, bez obzira na to kakve reforme nova Vlada Srbije bude preduzela“. „Bolje sa naše grbače da se skida nego da se diraju stečena prava penzionera„, rekao je Vučić na skupu u zemunskoj hali Pinki.

Vučić je dodao da je predstavnicima međunarodnih institucija rekao da se uštede u budžetu mogu napraviti kroz smanjenje broja službenih putovanja ili automobila, smanjivanjem plata u javnom sektoru većih od 60.000 dinara ali da te uštede ne mogu da se prave u oblasti penzija. „Ali u penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali ne bi napravili problem samo penzionerima nego i državi“, rekao je Vučić.

Pa ipak, nekoliko meseci kasnije, penzije su smanjene. Prema nekim računicama, više od 430 miliona evra je za tri godine uzeto od penzionera. Zbog svega toga, udruženja penzionera obratila su se i međunarodnim institucijama.

U toku izborne kampanje za parlamentarne izbore 2016. godine primetno su nedostajali predlozi konkretnih politika, jasne političke poruke i javno dostupni predizborni programi. U javnim nastupima političkih lidera dominirale su ekonomske teme i izgradnja infrastrukture, socijalne teme, briga za stare, radnike i penzionere, transparentnost političkih stranaka.

Obećana departizacija, ali…

Obećavane su i reforme u zdravstvu, kako građani, rečeno je, više „ne bi morali da poznaju nekoga“, ili da „plate malo više“ kako bi dobili lečenje koje im je potrebno.

Departizacija je, takođe, bila jedno od glavnih obećanja. Ona je podrazumevala da posle izbora javna preduzeća navodno više neće biti “partijski plen“, odnosno da će se direktori ovih preduzeća birati na konkursima. Situacija je, poznato je, malo drugačija, jer su na čelu gotovo svih javnih preduzeća kadrovi SNS, mahom u v.d. stanju.

Od borbe protiv kriminala imali smo, od većih akcija, hapšenje Darka Šarića, kome se i dalje sudi, kao i hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka, ali kako kažu stručnjaci, to se ne bi desilo da nije bilo pritisaka iz američkih agencija FBI i DEA.

BIRN piše i da je Srbija usvojila niz propisa kako bi regulisala i unapredila borbu protiv pranja novca, ali se njihova primena ne kontroliše, a stručnjaci procenjuju da je u zemlji između jedne i dve i po milijarde evra opranog novca.

Za vreme vladavine SNS pušten je u promet auto-put Miloš Veliki i to je najznačajniji put izgrađen u poslednjih 11 godina. Vlasti stalno pričaju o izgradnji puteva. Iako oni grade, obećanja koja daju su daleko veća od realnih, poput tvrdnji da su izgradili više auto-puteva nego što je to slučaj od kraja Drugog svetskog rata.

Prema poslednjim obećanjima, do kraja 2023. godine trebalo bi da bude završeno nekoliko deonica na koridorima i dve brze saobraćajnice.

Podsetimo se, 11 godina vladavine SNS obeležile su i brojne afere: Krušik, Jovanjica, Savamala, helikopter, naplatna rampa Doljevac, doktorati, Megatrend, hajka pred ubistvo Olivera Ivanovića, poklanjanje zemljišta za Beograd na vodi, rušenje u Savamali, paljenje kuća novinara, lažne diplome, preskupa fontana na Slaviji, Jutka, laži o koroni, gondola na Kalemegdanu, nelegalna gradnja, minihidrolektrane, višemesečna novogodišnja rasveta i najskuplja jelka na svetu, uništavanje šuma i zelenila u gradovima, radikalno smanjenje železničkih pruga i broja vozova u Srbiji, gradnja stambenih zgrada na Kalemegdanu i planiranje izgradnje hotela i teniskog centra, smanjenje penzija, kolaps Elektroprivrede Srbije, predaja energetskog sistema Kosovu, Rio Tinto, Telekom, Belivuk…

Obećanja do 2027. godine

Poslednja velika obećanja Aleksandra Vučića data su početkom avgusta. Vučić i premijerka Ana Brnabić održali su konferenciju za novinare u Beogradu koja je bila posvećena planovima države do 2027. godine, kada bi u Srbiji trebalo da se održi Međunarodna specijalizovana izložba „Expo 2027“. Planovi koje je tada predstavio predsednik vredni su, naveo je, 12 milijardi evra.

Najpre je premijerka Brnabić govorila o ambicioznom planu za autonomnu vožnju. Ona je kazala da je pre mesec dana izdata prva dozvola u Srbiji za vozilo bez vozača stepena 3, što znači da čovek sedi na mestu vozača ali ne upravlja komandama automobila.

A onda je nastavio predsednik Vučić, najpre obećanjima da ćemo zauzdati inflaciju i svesti je na jednocifrenu do kraja ove godine.

„Počela je inflacija da pada, sa 13,7 biće 12,5 posto, da bi, planirano je, završila na manje od devet odsto do kraja godine“, kazao je.

Vučić je ponovio da su, osim plata i penzija, za koje kaže da je predviđeno da i dalje rastu, „planirano mnogo projekata izgradnje škola, bolnica, puteva, autoputeva“. „Srbija je proporcionalno svojoj veličini, zemlja koja najviše gradi“, rekao je.

A onda je stao ispred interaktivne table i izložio, jedan po jedan, planove – za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, novog Sajma, završetka železničke stanice „Prokop“, nove autobuske stanice, metroa, zgrade Prirodnjačkog muzeja…

Govoreći o Nacionalnom stadionu, Vučić je rekao da će početi da se gradi od juna 2024. godine, a da će biti završen do jeseni 2026, „ako ne i ranije“.

Vučić je novinarima u Palati Srbija rekao da će svi projekti koji će pratiti „Expo“ biti vredni oko 12 milijardi evra, ali naglasio da je to za sada samo procena.

Stručnjaci su ove planove ocenili kao ambiciozne i naveli da se deo njih verovatno neće sprovesti. Ostaje nam da vidimo da li je reč o stvarnim planovima ili, opet, o novim predizbornim obećanjima koja nikada neće dočekati da budu ostvarena.