Vranje je u ponedeljak poprimilo obrise prave metropole, sredine koja je sve turiste prihvatila raširenih ruku. Svojevrsni megalopolis. Redom su pristizali ljudi iz Grdelice, Niša, Kosovske Kamenice, Leskovca, Pirota, Gnjilana, Svrljiga, Beograda, Merošine, Paraćina, Miroševca, Bosilegrada. I sa Marsa! Da, sa Marsa.
Jedan od gorepomenutih turista izlazi iz autobusa – na kružnom toku kod Sabornog hrama Svete Trojice – i zamoli novinare da ga slikaju. Na pitanje odakle je, reče: „Sa Marsa!“
„Eh, da nam svaki dan dolazi Vučić, procvetali bi vranjski ugostitelji, taman da nadoknade gubitke zbog onih silnih restriktivnih mera tokom pandemije“, čuli su se komentari iz okupljene mase.
Ljudi, upadljivo je, nadolaze iz dva pravca: Ulicom Bore Stankovića, iz pravca Raške ka centru grada, i uz Ulicu Jovana Jankovića Lunge, pa Dositejevom iz pravca Sportske hale, gde su parkirani autobusi kojim su Vranjanci došli u svoj grad na predizborni miting vladajuće partije.
Nešto manje od pola sata do početka predizbornog skupa, okruglo je 25 parkiranih autobusa, skoro svi u Bulevaru patrijarha Pavla, u blizini vranjske Tehničke škole. Jedan od njih, „usidren“ ispred glavnog ulaza u Sportsku halu, naslovljen je sa „Vlada Republike Srbije“. Na šoferšajbnama autobusa je i sledećih „odrednica“: „Geronto-služba“, „vrtić“, „većnici“, „Kabinet“, „Sportski savez“, „Fond“, „TŠ“, „OŠ“, „OU“ i kojekakvi drugi akronimi. Da neko, slučajno, ne pomeša prevozno sredstvo.
U ponedeljak se, tokom čitavog dana, mogla osetiti tenzija u vazduhu. Ne dolazi u Vranje bilo ko. Dok je Vučić, u prepodnevnim satima, otvarao fabrike i „dogovarao posao s Turčinom“, u pešačkoj zoni u centru grada tehnički radnici montirali su scenu za njegov nastup od 16 časova. Ozvučenje i svetlo mora biti besprekorno, a nedaleko od same bine postavljen je i bilbord sa kojeg će biti emitovane poruke pristutnima.
Ispred Gimnazije okupljaju se vranjski i ini naprednjaci, vijore se zastave karakterističnih boja, neki nose i svetloplave jakne, kačkete i kape, opet sa simbolima Srpske napredne stranke (SNS). Zamenica gradonačelnika, Zorica Jović, podvikuje: „Ajmo, ajmo!“, probija se kroz masu, očito tražeći nekog od stranačkih kolega.
Iz više pravaca sliva se reka ljudi sa zastavama i u plavoj uniformi, i svi putevi vode u – centar Vranja, do šetališta, a samo najuporniji stići će do zgrade Elektrodistribucije. Policije je na svakom koraku i svakoj raskrsnici, reguliše saobraćaj u ulicama oko mesta zbivanja. U tržnom centru „Blok Pošta-banka“ devojke sa uniformama SNS upućuju ljude kojim putem da krenu – novinari primećuju da je jedna od njih zaposlena u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
„Ja sam samo došla njega (Vučića; prim. aut.) da vidim“, dopisniku Danasa se samoinicijativno obrati starija žena; reče da je potegla iz Niša i, odlazeći, verovatno na drugi strateški položaj kako bi mogla bolje i jasnije „da vidi“ Vučića, naglas se upita zašto mladi ne vole predsednika. Primećuje se mnogo nepoznatih lica, deluje da većina onih koji hrle da zauzmu mesto što bliže bini nije iz Vranja.
„Šta me, bre, slikate?!“, uputi reči prekora jedan od mitingaša novinaru.
„Za Vučića! Odavde smo, Vranje, Vranje!“, ponosno istaknu svoje poreklo žena iz omanje grupe.
Dvadesetak minuta pre zvaničnog početka, idući uz Ulicu Jovana Jankovića Lunge, gospođa iz grupe telefonom sagovorniku otkri svoj položaj: „Evo smo kod Doma zdravlja“. Drugi ljubitelj SNS-a, muškarac, na pitanje odakle dolazi, bez bliže odrednice, odgovori: „Ima nas!“.
Na parkiranom autobusu, baš kod kapije Tehničke škole, polomljeno je staklo, čini se da je neko razbio prozor. „Nije, nije, niko nije ništa razbio“, rekoše ljudi koji lepe selotejpom najlon koji će zameniti staklo na vratima. Policajac, zatečen u blizini mesta događaja, reče da „ne zna ništa“.
Na klupi kod Sportske hale, dva gospodina i gospođa sede, odmaraju i okrepljuju se. Rekoše: „Mi smo bili već na mitingu. Daleko je, i mnogo ljudi ima. Prošetajte se, vi ste mladi. Slikajte nas, ne košta ništa i ne boli“.
Parkirani autobus, nešto pre 16 sati, skoro svi ispred Sportske hale i u Bulevaru patrijarha Pavla – koji se proteže od raskrsnice kod bivše Duvanske industrije Vranje, danas BAT, do izlaza iz grada.
Dva kontrolna punkta nalaze se kod ograde koja oivičuje prostor oko same bine. Jedan kod Simpovog salona u „Bloku Pošta-banka“, na šetalištu, a drugi kod zgrade Elektrodistribucije. Novinarima se ne dozvoljava ulaz u ograđen prostor jer nisu akreditovani, iako su uredno pokazali legitimacije kojima su potvrdili da su medijski radnici.
„Nema vas na spisku. Ovo nije ulica, ovo je šetalište. Ne možemo da vas pustimo“, glasilo je obrazloženje za odbijanje.
Odmah je usledio komentar žene koja je, baš kao i novinari, prinuđena da kruži i u masu uplovi kod Robne kuće „Beograd“: „Svi kontra, samo mi naopako“.
Na jednom od ulaza u tržni centar „Blok Pošta-banka“ obezbeđenje, ipak, dozvoljava novinarima da uđu u svoj „boks“, mada tu ima više stranačkih kadrova, nego li novinara.
„Pustite muzičara sa gajdama! I novinar može!“, govore iz obezbeđenja.
Na opasku da je ovaj deo samo za medije, muzičar se oseti uvređenim i obrati dopisniku Danasa.
„Treba da snime šajkaču, to je bitno. Ovo je Srbija, brate, ovo. Nisam bitan ja kao čovek. Treba kamera da uhvati gajde i šajkaču“, reče u jednom dahu i krenu kroz nepreglednu masu, opet, što bliže bini i svom idolu.
U toku predsednikovog dvadesetominutnog govora, jedan iz mase se prodra: „Žitorađa!“, želeći da i prvi čovek SNS-a čuje i oseti njegovu podršku. Odmah potom začu se komentar „zabrinutog“ brata po stranci, verovatno iz Vranja čim poznaje lokalni mentalitet.
„Uleteo u Donje Vranje, prebiće ga“, u šali konstatova mlađi muškarac, aludirajući na interne smicalice Vranjanaca i „nezgodnu narav“ koja, prema lokalnom predanju, „krasi“ meštane ovog dela grada.
Izlaganje Aleksandra Vučića konstantno su prekidali pokliči mase kojima se odobravalo izrečeno i izražavala saglasnost sa naprednom politikom.
„Vranjska Banja je za Vučića“, „Srpska napredna stranka Lebane“, Bujanovačka Banja je uz Vučića“, neki su od transparenata kojima su Vranjanke i Vranjanci – ali i ne samo oni – rečima opisali svoja intimna osećanja prema predsedniku i stranci koju predvodi.
„SNS obezbeđenje mi je polomilo telefon“
„Bio sam na skupu, podigao transparent oprotiv Rio Tinta i neki tipovi iz obezbeđenja SNS-a su me izgurali, ja sam ih snimao, oteli su mi telefon i polomili ga. Bacilli su ga u kantu sa namernom da ga polome“, rekao je novinarima Dragan Antić iz organizacije Kreni-Promeni.Trebalo je da, na prostoru šetališta, kao i prethodnih dana, organizacija Kreni-Promeni postavi svoj stand za prikupljanje potpisa zabrane istraživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije.
„Odustali smo. Izašli smo sa tri transparenta: ‘Stop Rio Tintu! Srbija nije na prodaju!’, drugi je bio sa ispisanim lokalitetima na kojima se istražuje litijum, između ostalih i Klinovac kod Vranja, a treći „Srbija nije kolonija!“. Zašto ovi transparenti smetaju SNS-u? Ovi iz SNS obezbeđenja su me gurali, ja sam im rekao da mi vrate telefon, a oni su mi rekli’ Evo ti ga u kanti, polomljen'“, rekao je Antić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.