Izabela Kisić: Liberali moraju da odgovore na rast desnice

Promovišu se novi identiteti koji čoveka svode na pripadnika etničke, rasne ili verske grupe. Odnos prema istoriji i retrogradnim ličnostima iz istorije igra u tome važnu ulogu i kod nas i u svetu. Posledica promene društvenih normi je i promena ponašanja ljudi. Ljudi se osećaju nesigurno, reaguju emotivno i besno prema onima koji se ne uklapaju u njihovo viđenje društva, kaže za Danas Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i autorka dokumentarnog filma „Šta hoće žene na desnici“. Komentarišući nedavne skupove ekstremne desnice u Šarlotsvilu, SAD, ali i u pojedinim evropskim zemljama, Kisić ističe da se „desničari danas osećaju ohrabreni u svom fanatizmu jer procenjuju da raste legitimitet njihove ideologije, da je njihovo nasilje prema manjinama društveno prihvatljivo“. „Menja se odnos prema ljudskim pravima. Ako ne bude ozbiljnije sistemske reakcije liberalnog sveta, političkog i intelektualnog odgovora na krizu i rast desnice, to može uzeti mnogo veći mah. Neophodno je da non-stop reagujemo i dekonstruišemo desničarski narativ. Ne sme se ćutati na nacionalizam, rasizam, zločin. Nije problem da desničari iznesu svoj stav, ali je problem i opasno je kada se ćuti na to. Slobodu ćutanja sebi niko ne sme da dozvoli“, poručuje Kisić.

* Desnica Srbije je prilično šarolika, a između desničarskih organizacija i stranaka postoje značajne razlike. Da li ih i po kom osnovu delite?

– Nigde se ne može govoriti o monolitnosti desnice. U Srbiji postoji autentična intelektualna desnica koja ne odustaje od nacionalizma i prekomponovanja regiona. Ona ne pristaje na kompromis i to je najopasnija desnica. NJih ima u parlamentu i u institucijama. Vladaju akademskim životom. Dalje, Srpska radikalna stranka je „udarna pesnica“, ona ima i ulogu da opstruira rad parlamenta, što nekada veoma ide naruku SNS kao u slučaju kada je šef EU delegacije sprečen da govori u parlamentu. Potom, postoji čitav niz desničarskih organizacija čija je uloga aktivistička, imaju zadatak da napadaju neistomišljenike, sprečavaju skupove i slično. Veći deo ovih poslednjih je pod kontrolom vlasti. Na to ukazuje između ostalog benevolentan odnos pravosuđa i političara prema njima, infiltracija u institucije…

* Poslednjih meseci zabeleženo je više prekida tribina, filmova, uglavnom o Kosovu, albansko-srpskim odnosima. Šta mislite zašto se to baš sada dešava i da li SNS može da kontroliše desničarske organizacije? Nedavno su gostovali predstavnici nemačke ultradesne stranke.

– Najopasnije je kada ultrakonzervativna desnica ima oslonac u vlasti. To je ono što joj pruža legitimitet, čini je poletnom. Recimo, gostovanje predstavnika Alternative za Nemačku u Matici srpskoj u Novom Sadu, jednoj od najznačajnijih pokrajinskih institucija koja se finansira iz budžeta, izuzetno je opasno, ma ko organizovao „predavanje“ i zvao dotičnu osobu. Nije to bilo u funkciji nikakvog dijaloga, informisanja i slično, kako to pokušavaju da lažno predstave organizatori. Jer, jednostavno nije bilo reakcije na to. Jedino je, koliko sam primetila, Danas pisao sa kritičkih pozicija. Zbog te ćutnje, upravo, gostoprimstvo jednoj tako opskurnoj ličnosti i ultradesničarskoj organizaciji, ne može se kriti iza principa slobode govora. Ćutnja na taj govor je njegovo odobravanje! Isto je sa slučajem Šljivančanin i drugim osuđenim i neosuđenim ratnim zločincima koji su legitimni govornici na skupovima vladajućih stranaka. Ako neko pokuša da demontira njihov zločinački narativ, nađu se batinaši da takve izbace i fizički spreče. Cela ta serija događaja koji su letos nasilno prekinuti, a nasilje nije samo ono fizičko, ima za cilj da se ništa drugo ne čuje! To je pogubno pre svega za mlade koji ništa osim desničarskog narativa u mejnstrim prostoru ne mogu da čuju. Kad će vlada ili neko iz institucija da reč kaže o recimo teroru nad kosovskim Albancima?!

* Da li je isto kada Inicijativa mladih pokuša da prekine promociju knjige Veselina Šljivančanina i kada „Zavetnici“ sprečavaju prikazivanje filma „Albanke su naše sestre“?

– Poistovećivanje te dve organizacije se namerno radi! Najlakše je diskvalifikovati organizaciju kao što je Inicijativa koja se zalaže za to da se čuje istina o ratnim dezerterima i albanskim žrtvama, tako što ćete je poistovetiti sa organizacijom koja nema nikakav osećaj za žrtve srpskog nacionalizma i zločina. Razlika je i u nivou podrške koju te dve organizacije imaju. Kada je iko iz vlasti osudio ono što rade Zavetnici i njima slični!? Pre tri-četiri godine to je bila potpuno nepoznata organizacija bez kontakt telefona i adrese, a danas su svuda prisutni. Na drugoj strani, Inicijativa se tretira kao ekstremistička, izdajnička organizacija i to iz državnog vrha.

Prepreka za EU

* Helsinški odbor i u svom izveštaju upozorava da proruski orijentisana desnica ima potencijal da ugrozi procese evropskih integracija Srbije i destabilizuje Zapadni Balkan. Kako kada se Vlada Srbije zalaže za EU integracije i regionalnu stabilnost?

– Uticajni ruski krugovi ocenili su ulazak srpske desnice u parlament kao novu šansu za uticaj zvanične Moskve na Vladu u Beogradu pre svega u slučaju da se premijer Vučić okrene protiv Rusije, to jest, njenog viđenja Balkana. Jedan od kreatora ruske spoljne politike Bondarov izjavio je nakon srpskih izbora da će sada biti lakše u slučaju „neočekivanih antiruskih pojava“. Proruska desnica i zvanična Moskva imaju istu agendu i na geostrateškom planu i vrednosno. Srpski desničari takođe imaju otvorene i direktne kontakte u Kremlju i to ne kriju. Ulaskom u parlament desnica je ojačala, s obzirom da imaju novac iz budžeta i skupštinski mikrofon. U tom smislu desnica je ozbiljna prepreka evroatlantskim integracijama.

Bez napretka

Helsinški odbor je objavio godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji. U izveštaju „Realna ograničenja Srbije u izboru sopstvene budućnosti“ konstatuje se da ljudska prava nisu značajno odmakla od iskoraka napravljenog pre desetak godina i da vladavinu SNS karakteriše urušavanje ostvarenih prava, odsustvo javnog dijaloga, tolerancije, slobode izražavanja i ignorisanje kritičkog mišljenja.