Izazov vlasti i iskušenja opozicije u Beogradu

Osvrnimo se na aktere vlasti i opozicije, karakteristike izbornih lista i izborne kampanje. Prema okvirnim podacima, Beograd je drugačiji od ostalih delova Srbije po broju stanovnika (skoro četvrtina), po udelu u BND-u (35 odsto), po broju obrazovanih (40 odsto sa višim i visokim obrazovanjem) i po broju ukupno zaposlenih (29 odsto).

Za izbore 4. marta prijavljene su 24 izborne liste. Svih 110 kandidata za odbornike imaju samo pet: SNS, SPS, PSG i NS, Dosta je bilo – Dveri i DS-SDS-Nova. Možda je to pokazatelj njihove infrastrukture ili samopouzdanja da prolaze cenzus. Isticanje lidera stranaka i glavnih kandidata vidi se već iz naziva izbornih lista. Na 16 od 24 liste, lider glavne stranke, kandidat za gradonačelnika ili prvi na listi nalazi se u njenom nazivu. Reč je o naglašenoj personalizaciji politike. Beograd se pominje u nazivu osam izbornih lista: Zato što volimo Beograd; Da oslobodimo Beograd; Beograd ima snage; Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju; Ne davimo Beograd; Kakav Beograd želiš?; Za Beograd – Beogondola; i Zato što volimo Belovgrad.

Vladajuća koalicija, po dogovoru, izlazi na dve liste (SNS i SPS-JS), dok opozicija izlazi u više kolona jer nije mogla da se dogovori. Za mnoge se sumnja da su „peta kolona“. Vlast je homogena a opozicija fragmentirana i heterogena. Opozicija ima više problema. Prvi problem je što ne nastupa jedinstveno okupljena oko zajedničke liste i/li kandidata. Drugi problem je što opozicija nema lidera, niti stožernu stranku. Treći problem je što opozicija vodi dve bitke – jednu protiv vlasti a drugu međusobno. Četvrti problem predstavljaju nesrazmerne mogućnosti korišćenja medija i drugih resursa. Peti problem je što opozicija, delimično, vodi kampanju „protiv“ Vučića, a delimično „za“ pobedu u Beogradu. Šesto, četiri opozicione liste proizašle su u celini ili delimično iz nekadašnjeg DS-a: 1. Šutanovac, Tadić i Živković; 2. Đilas i Jeremić; 3. Šapić; i 4. Bastać. Osim toga, bivši lider DS-a, Bojan Pajtić je podržao Đilasa a Vida Ognjenović listu Ne davimo Beograd. DS, za razliku od predsedničkih izbora na kojima je pozajmila partijsku infrastrukturu Saši Jankoviću, sada ima svoju listu ali je ustupila prvo mesto Vesni Rakić Vodinelić (Nova).

Nepoznanica je kakve su koalicione sporazume postigli Đilas, Jeremić i Janković oko broja „svojih“ ljudi na listi, o ponašanju i delovanju u Skupštini Grada. Isto važi i za DS, SDS i Novu, kao i za Dosta je bilo i Dveri. Ove liste verovatno multiplikuju broj aktera u Skupštini Grada nakon izbora. Pojedine opozicione stranke i liste su direktni takmaci i konkurenti: PSG-NS i DS-SDS-Nova; SRS i Dveri; LDP i Dosta je bilo. Na prorežimskim medijima gostuju SRS i LDP, ali manje ostale opozicione stranke. Većina izbornih lista nastojala je da se okiti javnim ličnostima, poznatim i uspešnim ljudima iz različitih oblasti od nauke, kulture, sporta i umetnosti.

Vladajuća stranka izašla je pred birače sa rezultatima dosadašnjeg rada u Beogradu, kao i budućim planovima. Rezultate vlasti baštini SNS, dok malo birača zna da je SPS imala predsednika Skupštine grada. Opozicija delegitimiše učinke vlasti, a vlast učinke kada je sadašnja opozicija bila na vlasti. Kampanja je razapeta između Mosta na Adi i Beograda na vodi. U orbiti je ponovo izgradnja metroa, vodovoda i kanalizacije za rubne opštine, ambulanti, škola, obdaništa, osnivanje novih gradskih opština, deljenje besplatnih knjiga, izgradnja ali i rušenje mostova. Negativna kampanja ne jenjava. Nekima je kampanja naglašenija u rubnim opštinama (SRS, SPS…), nekima u centru grada (Bastać…). Jedan broj aktera želi da se pozicionira praveći otklon od saradnje sa SNS (Šapić, Bastać), a jedna lista ide između vlasti i opozicije: „Da ovi odu, a da se oni ne vrate“. Saša Radulović je već bio u vladi sa Vučićem. Vuk Jeremić je dobio podršku Vučića u kandidaturi za generalnog sekretara UN, Saša Janković je izabran za Zaštitnika građana glasovima SNS-a, Đilas je imao podršku Vučića u obavljanju funkcije predsednika KSS, DSS je sa SNS-om u vlasti na Vračaru. Uz to, Šapić je na vlasti sa SRS-om na Novom Beogradu, kao i Bastać u Starom Gradu. Iskustvo govori da se poznaju, da su sarađivali i da se može obnoviti komunikacija. Bez obzira što se kampanja vodi kao da se gradonačelnik bira neposredno, gradsku vlast, uključujući i gradonačelnika imaće onaj ko dobije ili sastavi 56 od 110 odbornika u Skupštini Grada. Do tog broja može se doći raznim kombinacijama, kako izbornim, tako i postizbornim. S obzirom na najavljeni nastavak saradnje SNS i SPS, pitanje je da li će im trebati još neko. Među onima koji pređu cenzus, verovatno će naći sagovornika. Ako opozicija dobije većinu, da li će moći posle izbora ono što nije mogla pre?

Na 1.606.693 birača, izborni cenzus od 5 odsto, na izlaznost oko 50 odsto iznosio bi okvirno 40.000 glasova. To je noćna mora za većinu stranaka i lista koje su jedva prikupile potpise. Oni koji ne pređu cenzus baciće, uglavnom, opozicione glasove. To najviše ide u prilog SNS-u. Na izborima 2014. od 23 liste, cenzus su prešle samo četiri (SNS, DS, SPS-PUPS-JS i DSS). One kojima se priviđaju „devedesete“ vredi podsetiti da je pre 21 godinu (1997.), za gradonačelnika Beograda izabran Zoran Đinđić. Medijski uslovi mu nisu bili bolji, a njegovom izboru prethodila je tromesečna šetnja koalicije Zajedno i „lex specialis“. Nesumnjivo, i vlast i opozicija imaju to u vidu. Za vlast je izazov da zadrži stečene pozicije i još jednom trijumfuje, za opoziciju je iskušenje da promeni vlast u Beogradu i najavi dalje promene. Razni akteri imaju i različite motive i očekivanja. Ovi izbori su bitka za ostanak na vlasti ili njenu promenu, za prolazak cenzusa, za lidera opozicije i možda pravljenje neke nove stranke, za početak pobede nad Vučićem ili za njegovog novog koalicionog partnera.

Autor je redovni profesor na Fakultetu političkih nauka