Foto:R. BalaćIzveštaj Evropske komisije je oštriji nego prethodni, naročito u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja i stanje u medijima.
On jasno opisuje incidente koji su se dešavali, pominje RTV i način finansiranja javnog servisa kao jedna od problema.
Daje mnogo više detalja koje ćemo tokom ove godine krenuti da ispravljamo.
O Izveštaju EK ne treba da govorimo kao o političkom izveštaju, nego o dokumentu koji govori o tome šta je Srbija propustila i šta mora da uradi, izjavio je izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević.
On je zajedno sa šeficom Pregovaračkog tima o pristupanju Srbije EU Tanjom Miščević i potpredsednikom Evropskog pokreta u Srbiji Aleksandrom Simurdićem u Novom Sadu govorio pokrajinskim poslanicima i ministrima, Privredne komore Vojvodine i civilnog sektora o izveštaju EK i obavezama naše zemlje u procesu evrointegracija.
Antonijević je kazao da je reakcija Vlade na Izveštaj prilično začuđujuća, da je on u Beogradu lošije primljen nego u Turskoj i izrazio verovanje da se radi samo o prvoj, ishitrenoj reakciji, koja nije dovoljno uzela u obzir temeljne nalaze izveštaja, kao i da očekuje drugačije tonove i od predsednika Republike, premijerke, kao i ministara.
Razgovor o Izveštaju EK priređen je na Petrovaradinskoj tvrđavi kod čuvenog sata, a na primedbu novinara da li je to simbolično priznanje da nam ističe vreme, Tanja Miščević je rekla da je sada pravo vreme za reforme i promene koje će omogućiti priključivanje EU.
Ona je kazala da je Izveštaj izbalansiran, onakav kakav treba da bude i dodala da je cilj razgovora u Novom Sadu da se vidi šta su naši naredni koraci i šta treba uraditi da bi mi u Srbiji bili zadovoljni ulogom koji proces evropskih integracija ima u procesu reformi.
– Radimo na svim poglavljima za koje smo pozvani da predamo pregovaračke pozicije, to znači da su to poglavlja u kojima nema merila za otvaranje. Imamo pet poglavlja koja čekaju na otvaranje – to su poglavlja koja se odnose na slobodu kretanja radne snage, slobodu kretanja kapitala i poglavlje koje se odnosi na finansijske usluge. Spremna su još i poglavlja o transportnoj politici i transevropskoj mreži energetike i IT. Predati su i akcioni planovi za poljoprivredu i ruralni razvij i regionalnu saradnju – kazala je Miščević.
Ona je naglasila da se radi i na ostalim poglavljima, a cilj je da do kraja godine budu predata sva poglavlja za koja nema merila za otvaranje, uključujući i poglavlje koje se odnosi na klimatske promene i zaštitu životne sredine.
Izveštaj je u dobroj meri očekivan, ocenio je Simurdić, i dodao da je veoma bitno da se o njemu razgovara na srednjem i nivou lokalnih vlasti.
Ukoliko želimo da proces evropskih integracija dobije epilog, a to je suštinska transformacija društva, a ne trčanje za ciljem za koji se kaže da je članstvo u EU, ta transformacija mora da potekne sa lokalnog i srednjeg nivoa vlasti koji nije u dobroj meri prepoznao prednosti koje proces EU integracija nosi, ocenio je Simurdić.
On je dodao da se očekivalo da će se pokrajinske institucije- Skupština i Pokrajinska vlada aktivnije uključiti u praćenje sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 u delu koji se odnosi na prava nacionalnih manjina,ali to se nije dogodilo. Nije dovoljno razvijena svest o tome da sam pregovarački nije vezan za centralni nivo vlasti i da se ne svodi na jedan do tri pregovaračka poglavlja što čujemo od predstavnika političkih elita.
– Zabluda je da će rešenjem poglavlja 35, koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, Srbija značajno da iskorači u procesu evropskih integracija. To i poglavlja 23 i 24 jesu poglavlja koja mogu da blokiraju celokupni proces, ali zapravo nama mora da se dešava transformacija na onim pitanjima od kojih zavisi kvalitet života, a gde je Izveštaj pokazao ili da je stanje isto kao i prošle dine ili čak i da je došlo do stagnacije. To su pitanja vladavine prava, stanja u institucijama, slobode govora, nepostojanja parlamentarnog dijaloga… Na tometreba raditi, nema mesta za emocije. Treba Izveštaj pametno isčitati, razumeti i
otvoriti dijalog sa strukovnim udruženjima, predstavnicima administracije, univerziteta, medijskim udruženjima i da nađemo novi narativ i pristup ako hoćemo da taj proces u perspektivi dobije pozitivan ishod – zaključio je Simurdić.
Vlada voli semafor metodu
Izveštaj EK je oštriji u pogledu ocene stanja u medijima i o slobodi izražavanja, ocenio je Milan Antonijević.
On je dodao da Nacrt Medijske strategije koji je Vlada poslala u Brisel na ocenu, nije u potpunosti u skladu sa preporukama iz Izveštaja EK. Moramo videti kako će se civilno društvo ponovo uključiti u rad na strategiji, OEBS je tu da posreduje, to je dobar znak. Međutim, tu je sada otvoreno mnogo pitanja i čini mi se da će Vlada i ministarstvo morati na drugačiji način sasluša sva udruženja i da sve preporuke vidimo i u Medijskoj strategiji. Nakon povratka iz Brisela i nekog „žutog svetla“ koje ćemo dobiti, očekujem da će se ona morati da se doradi i da konačno dobijemo „zeleno svetlo“, jer mi se čini da Vlada voli da tu semafor metodu „crveno, žuto i zeleno“ i da se to dešava i sa Medijskom strategijom, kaže Antonijević.
Budućnost Zapadnog Balkana u povezivanju
Budućnost našeg kao i svih društava tzv. Zapadnog Balkana je u međusobnoj saradnji i povezivanju kako bismo pokušali da zaustavimo izuzetno negativne demografske tendencije. S druge strane, iskreno se nadam da će konačno da se razvije svest, pre svega političkih elita, da ćemo omiljenu kartu nacionalizma u cilju prikupljanja dnevnopolitičkih poena da ostavimo po strani i da će svi zajedno da pokažu odgovarajuću konstruktivnost da se konačno u Briselu nađemo za stolom, ne više na stolu, u promišljanju sopstvene evropske budućnosti, Jer, to je zapravo jedini izlaz iz začaranog kruga u kojem se nalazimo već dve decenije u kojem region simulira da se integriše, a Evropa se pretvara da se širi. Drugog puta i sredstva do dostizanja tog cilja verujem da nema, naglasio je Simurdić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
