policijske akcije „Oluja“, tokom koje je pre 13 godina proterano više od 200.000 Srba iz Hrvatske obeležena je juče na različite načine i uz različite predznake u Zagrebu, Beogradu i Banjaluci – dan kada je počela operacija „Oluja“, Hrvatska obeležava kao državni praznik, dok isti datum raseljeni Srbi posvećuju sećanju na svoje stradale sunarodnike. U Banjaluci je održan pomen za poginule. U crkvi Svetog Marka u Beogradu, Udruženje porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj održalo je parastos svim nastradalima u operaciji „Oluja“ a kasnije je oko 200 građana krenulo u protestnu šetnju do Ambasade Hrvatske.

Krajišnici traže obnovu Republike Srpske Krajine

Beograd – Predstavnici takozvane Vlade Republike Srpske Krajine (RSK) u progonstvu i SRS protestovali su juče ispred državnih institucija Srbije i ambasada SAD i Hrvatske povodom 13. godišnjice akcije „Oluja“. Najpre su se okupili u crkvi Svetog Marka, gde je održan parastos poginulima i nestalima u hrvatskoj operaciji „Oluja“, a zatim su oko podneva krenuli u protestnu šetnju do ambasade Hrvatske. S protesta ispred Hrvatske ambasade poručeno je da će Srbi vratiti Krajinu i osloboditi je, kao što su se oslobodili i od Turaka pod kojima su bili 500 godina. Ispred Ambasade SAD pozvane su američke vlasti da podrže obnavljanje Krajine. Istovremeno su učesnici protesta optužili SAD da su uz podršku Vatikana i Nemačke, pomogla Hrvatskoj da izvrši genocid i etničko čišćenje Srba Krajišnika. Učesnici protesta zaputili su se zatim ispred zgrada Vlade Srbije i Predsedništva, gde su im se obratili nekadašnji premijer RSK Milorad Buha i predsednik tadašnje skupštine Rajko Ležajić, koji su naveli da je Hrvatska oduzela Srbima državotvorni status, kao i pokretnu i nepokretnu imovinu. Učesnici protesta nosili su zastavu „Zločin bez kazne, Olujom do NDH“, a istaknuti su i trasparent „Oluja je zamisao vatikanske kurije“ i zastava sa porukom „Priznajte RKS“. Protestnu povorku, ambasade i državne institucije obezbeđivale su jake policisjke snage opremljene za razbijanje demonstracija. Incidenata nije bilo. Okupljeni su nosili bedževe „NE EU!“, majice sa natpisom „Republika Srpska Krajina“, crne zastave sa natpisom „S verom u Boga“ i slike haškog pritvorenika Radovana Karadžića. Uzvikivali su pogrdne reči na račun predsednika Srbije Borisa Tadića.

Tačan broj poginulih u „Oluji“ do danas nije utvrđen. Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ u akciji hrvatske vojske nestalo je blizu 2.000 osoba, među kojima 522 žene i 122 dece, dok je Hrvatski helsinški odbor saopštio da je u toku operacije „Oluja“ ubijeno 670 civila.
Za zločine počinjene u „Oluji“ tužilaštvo Haškog tribunala optužilo je trojicu hrvatskih vojnih i policijskih generala, od kojih je najpoznatiji Ante Gotovina.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je, reagujući na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da niko od državnih zvaničnika zemalja, koje su takođe bile uključene u te ratove, nije ponudio izvinjenje za zločine počinjene nad srpskim narodom, rekao da bi predsednik Srbije Boris Tadić morao da ima u vidu da se on, kao šef hrvatske države, izvinio za zločine pripadnika svog naroda.
– Kad predsednik Srbije Boris Tadić govori o „Oluji“, morao bi da vodi računa o tome da je pobuna Srba u Hrvatskoj bila inicirana iz Beograda, odakle su dolazili dobrovoljci i tenkovi okićeni cvećem, i o tome da je Hrvatskoj rat bio nametnut – izjavio je hrvatski predsednik.
Mesić, koji boravi u poseti Mongoliji, rekao je da se izvinio svima kojima su pripadnici njegovog naroda naneli zlo, i da je to kao predsednik Hrvatske i morao da učini.
U Hrvatskoj je jučerašnji dan, 5. avgust, državni praznik kojim se obeležava dan kada su akcijom Oluja pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koju su držali pripadnici srpskih vojih jedinica.
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je juče da Srbija neće rešiti svoje probleme usmeravajući pažnju s tih problema na Hrvatsku.
– On (Tadić) govori o tome da se neko treba izviniti za zločine i nečasna dela nakon „Oluje“. Prvo ćemo proslaviti „Oluju“ i ne možemo na Dan pobede i domovinske zahvalnosti i velike hrvatske pobede govoriti o tome, već nakon „Oluje“ – kazao je Sanader.
Pre 13 godina, 4. avgusta, 200.000 vojnika i policajaca iz sastava oružanih snaga Republike Hrvatske i Hrvatskog vijeća odbrane iz Bosne, pod vrhovnom komanddom Franje Tuđmana, napalo je, uz sadejstvo bošnjačke armije i prećutnu podršku vodećih sila Zapada, zaštićene zone UN u severnoj Dalmaciji, Lici, Kordunu i Baniji. Hrvatska vojska ušla je dan kasnije u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. Knin je prethodno žestoko granatiran. Narod Republike Srpske Krajine, više od 200.000 ljudi, nateran je na bezglavo povlačenje u pravcu Srbije i Republike Srpske pri čemu su izbegličke kolone bile pod dejstvom hrvatske artiljerije i vojnog vazduhoplovstva.
– Trinaest godina posle „Oluje“, od oko 200.000 prognanih Srba u Hrvatsku se vratilo oko 72.000, uglavnom starijih osoba – izjavio je direktor Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac i naveo je da se Srbi ne vraćaju zbog dva velika problema – tajnih optužnica za ratne zločine i gubitka stanarskih prava.
Srbi koji se vrate u Hrvatsku žive u veoma teškim uslovima, uglavnom nemaju ni struje ni vode. Kako kaže Savo Štrbac, mogućnost da se povratnici zaposle gotovo da ne postoji. Hrvatske vlasti su podnele i oko 4.000 tajnih krivičnih prijava za ratne zločine, od kojih se samo 62 odnose na pripadnike hrvatskih oružanih snaga. Dosad je procesuirano oko 3.660 prijava. Štrbac navodi da je Srbe strah da se vrate zato što postoji mogućnost da su njihova imena na nekim od optužnica.
Srbi koji su bili vlasnici stanova ne mogu da se vrate da žive u njima jer su im ukinuta stanarska prava. Statistički podaci pokazuju da je prošle godine iz Srbije u Hrvatsku otišlo oko 1.400 osoba, a da se iz Hrvatske u Srbiju vratilo 3.800. Štrbac smatra da, ako se takav trend nastavi, Srba u Hrvatskoj neće ni biti. On je kazao i da se istina o stradanju Srba u Hrvatskoj plasira putem sudskih procesa koji se protiv hrvatskih generala vode pred Haškim tribunalom i hrvatskim sudovima.
Tri izbeglička udruženja – Regionalni odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine, Udruženje Krajišnika i Centar za komunikaciju „Pravda“- zatražila su juče od državnih organa Srbije da se zauzmu za rešavanje imovinskih i statusnih problema Srba u Hrvatskoj.
Predsednik Vladine kancelarije za nestale Veljko Odalović izjavio je povodom 13 godina od početka hrvatske vojne akcije „Oluja“, da se više od 2.000 Srba još vode kao nestali u Hrvatskoj. Odalović je rekao da je nedopustivo da proces ekshumacije i identifikacije ide sporo. On je naveo da su prvi nestanci u Hrvatskoj zabeleženi 1991. i dodao da je usporavanje procesa ekshumacije i identifikacije loša poruka. Prema njegovim rečima, na dan nestalih 30. avgusta biće zatraženo ubrzanje tog procesa.
Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir rekao je da Nacionalna strategija za rešavanje problema izbeglica doneta 2002. ostala je do danas mrtvo slovo na papiru“.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je da će Srbija od BIH i Hrvatske zatražiti hitan sastanak na ministarskom nivou o problemu izbeglica i Sarajevske deklaracije.
– Tražićemo i aktivnije učešće međunarodne zajednice, jer se pitanje izbeglica ne može rešiti tako što će se njihovi problemi gurati pod tepih – rekao je Ljajić.
On je dodao da će Srbija i na svim međunarodnim forumima insistirati na rešavanju problema izbeglica, jer, kako je dodao, proces pomirenja u regionu „ne može da bude uspešan bez zatvaranja izbegličkog dosijea“.
Kako je ocenio, u sprovođenju Sarajevske deklaracije koju su potpisale Srbija, BIH, Hrvatska i Crna Gora, nije se odmaklo zato što nije bilo političke spremnosti da se izbegličko pitanje reši. Podsetio je da je tim dokumentom bilo predviđeno da se do kraja 2006. zatvori problem izbeglica na prostoru bivše Jugoslavije, ali da se u prisustvu predstavnika međunarodne zajednice – Evropske Komisije, UNHCR i OEBS, ljudska prava izbeglica i dalje krše. Prema rečima Ljajića, problem nije ni blizu rešenja, pre svega zbog činjenice da izbeglice nemaju pristup pravima i da im je onemogućen i takozvani održivi povratak.
On je naglasio da proces pomirenja neće biti uspešan, čak i ako svi optuženici budu izručeni Hagu, dok se ne reše i problemi izbegličke populacije i nestalih na prostoru bivše Jugoslavije.
Nekoliko nevladinih organizacija je saopštilo da je potrebno utvrditi činjenice o ratnim zločinima pre, tokom i posle hrvatske vojno-policijske akcije Oluja kako bi se zadovoljila pravda i obezbedile garancije da se takvi zločini ne ponove. Saopštenje su potpisali Beogradski centar za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za regionalizam, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava i Žene u crnom. Nevladine organizacije podsećaju da je pred Haškim tribunalom u toku suđenje vojnim zapovednicima operacije Oluja, generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progon, deportaciju, prisilno premeštanje, ubistva, nehumane postupke, pljačku i uništavanje imovine i očekuju da to suđenje utvrdi činjenice o počinjenim zločinima prema Srbima i odgovornost optuženih zapovednika. Te NVO, takođe očekuju, da postupak pred Haškim tribunalom pomogne Državnom tužilaštvu Republike Hrvatske da pokrene postupke protiv niže rangiranih komandanata i neposrednih počinilaca.
Hrvatska vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina nakon vojne akcije „Oluja“. Optužene su 3.792 osobe, a protiv većine su donete presude. Hrvatski predsednik Stjepan Mesić više puta je javno rekao da će svako ko je počinio zločine u Hrvatskoj biti procesuiran.