Izbore organizuje RIK a ne lokalne samouprave, ali birači mogu da glasaju samo na lokalu

U izjavi agenciji Beta, Nedeljkov je rekao da je RIK u takvim situacijama nadležan za organizaciju izbora na svim nivoima i na svim biračkim mestima, ali da opštinske ili gradske izborne komisije utvrđuju rezultate za lokalne, odnosno za pokrajinske izbore.

„Neposrednu tehničku pomoć na terenu prilikom distribucije i prikupljanja izbornog materijala će pružiti radna tela RIK-a koja su formirana na nivou svake lokalne samouprave. Birački odbori u stalnom sastavu formiraju se prema zastupljenosti poslaničkih grupa iz Narodne skupštine kako je i predviđeno RIK-ovim Uputstvom za sprovođenje izbora i Odlukom o koordiniranom sprovođenju izbora“, rekao je on.

Nedeljkov je dodao da građani u takvim situacijama mogu da se odluče da glasaju samo na jednom nivou jer će na izborima postojati tri posebna biračka spiska za sva tri nivoa izbora kao i tri različita glasačka listića.

„Apsolutno je pravo birača da se opredeli po dolasku na biračko mesto da se upiše u izvod iz biračkog spiska i uzme glasački listić samo za lokalne izbore, a da to ne uradi za pokrajinske ili republičke izbore i obratno – neko može da glasa samo na republičkim ali ne i na lokalnim izborima. Ali, ako se birač potpisao u izvod iz biračkog spiska za republičke izbore, onda je dužan da preuzme glasački listić za republičke izbore“, rekao je on.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar izjavio je da je gotovo nemoguće očekivati da bilo koja opoziciona stranka može da sakupi dovoljan broj kontrolora da pokriju sva biračka mesta u Srbiji na dan izbora 21. juna, a posebno ne u dve smene tokom čitavog dana.

Klačar je za agenciju Beta izjavio da je osim dve vladajuće stranke – Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije za koje se zna da mogu da organizuju kontrolu izbora, vrlo verovatno i da Srpska radikalna stranka može da pokrije jedan ozbiljniji deo biračkih mesta, iako nije realno očekivati da može da pokrije sva.

„Sve ostale stranke imaju jako male šanse da pokriju veliki broj biračkih mesta. Možda bi bolja strategija opozicionih stranaka koje izlaze na izbore, a imaju relativno dobre odnose jedni sa drugima, bila da zajednički pokriju sva biračka mesta“, kazao je Klačar.

Klačar je takođe rekao da građani mogu da glasaju odvojeno, odnosno da ne moraju da glasaju na svim nivoima i podsetio da izlaznost na parlamentarnim i lokalnim izborima ne mora da bude ista, jer postoje odvojeni izvodi na koje se upisuje na kojim je izborima neko glasao.

Govoreći o mogućnosti kontrole izbora, programski direktor CRTE Raša Nedeljkov se složio da je veoma mali broj stranaka koje imaju tako razvijenu strukturu da mogu da pokriju sva biračka mesta, ali je dodao da je važno da se pomene da stranke koje učestvuju na izborima i nemaju kontrolore, već članove biračkog odbora.

„Ovo podvlačim zato što članovi biračkog odbora imaju zakonsku obavezu da sprovode izbore na biračkim mestima u skladu sa propisima, a ne samo da kontrolišu sprovođenje procedura. Iz dosadašnjeg iskustva praćenja izbora možemo reći da je broj stranaka koje imaju infrastrukturu da pokriju sva biračka mesta veoma mali“, rekao je Nedeljkov.

Nedeljkov je dodao da je mnogo veći problem obuka članova biračkih odbora, naročito u proširenom sastavu, što je jedan od glavnih razloga za česte primere slabog poznavanja pravila i procesa na biračkom mestu i bazičnih grešaka u postupku utvrđivanja rezultata.

„RIK je, prateći preporuke za unapređenje izbornih uslova, prvi put ove godine organizovao određen broj obuka za potencijalne članove stalnog sastava biračkih odbora pre početka izbornog procesa i to je dobar pokušaj da se unapredi rad članova biračkih odbora“, dodao je Nedeljkov.