Nikolić nudi savez Koštunici, socijaliste niko ne želi: Srbija pre 20 godina dočekala Novu godinu bez Vlade

Parlamentarni izbori 2003. godine završili su sa šest stranaka i koalicija iznad cenzusa: SRS, DSS, DS, G17 plus, SPO-NS i SPS. Iako je lista SRS osvojila naveći broj glasova, nisu imali većinu za formiranje vlade, dok su preostale stranke odbacile opciju saradnje sa njima.

Kako je tada Danas pisao, bez podrške radikalima, preostale su tri opcije. Prema prvoj Vladu bi formirale stranke bivšeg DOS-a sa SPO, prema drugoj bi DS podržao manjinsku Vladu ostalih stranaka demokratske opredeljnosti (DSS, G17 plus i SPO-NS), dok bi poslednja opcija bila raspisivanje novih izbora.

Tadašnji potpredsednik DS Boris Tadić rekao je za Danas da DS ne isključuje podršku manjinskoj Vladi, ali su “reforme u Srbiji” uslov formiranja takve Vlade.

“Pokazalo se da nema demokratske Vlade ni demokratske Srbije bez DS,” izjavio je Tadić za Danas.

Sa druge strane, tadašnji zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić pozvao je DSS da zajedno formiraju Vladu jer “u programima te dve stranke postoji mnogo delova koji bi mogli da ih sastave u Vladi”, navodi se u Danasu.

Takođe, Nikolić je naveo da „nema mesta za lične sujete“ kada se radi o formiranju vlade i da je odnos snaga takav da bi u Vladi koju čine DSS i SRS on bio na mestu premijera.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Ipak, Vojislav Koštunica je još pre izbora odbacio saradnju sa radikalima iako je nakon izbora izjavio da se iz takve izjave ne izvodi nikakv zaključak jer postoje i većinske i manjinske vlade.

Tadašnji lideri G17 plus i SPO sličnog su mišljenja. Dok Predsednik G17 plus Miroljub Labus tvrdi da “demokratske snage moraju prevazići podele i pronaći rešenje”, lider SPO Vuk Drašković kaže da se njegova koalicija zalaže za “demokratski i reformski kurs Srbije”.

“Budućnost Srbije ne može biti u suprotnosti sa Evropom i SAD”, rekaoje Drašković i dodao da njegova koalicija saradnju neće uslovljavati monarhijom.

Ivica Dačić, tadašnji predesednik Glavnog odbora SPS, rekao je da je SPS spreman za razgovore, ali da ih niko nije pozvao ni na kakav razgovor.

Takođe, izjavio je da SPS ne može da podrži manjinsku vladu sa DSS i SPO-NS jer bi, kako kaže, “to bila baš manjinska vlada,” i dodao da je manjinska vlada sa radikalima iz 1992. godine trajala samo godinu dana. Dačić je procenio da će vladu formirati „izvorni DOS, ali bez Vuka“.

Decembar 2023. donekle je sličan onom od pre 20 godina. Na izborima održanim 17. decembra Srpska napredna stranka dobila je većinu glasova na lokalnom, republičkom i pokrajinskom niovu ali ne i na beogradskim izborima.

Ovog puta, neizvesno je formiranje beogradskih vlasti jer ni Srpska napredna stranka sa svojim strankama saveznicama niti opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja“ nemaju dovoljan broj glasova za samostalno formiranje gradske vlasti.

Pored toga, nakon izbora usledile su optužbe opozicije da je vlast izvršila izbornu krađu, što je rezultiralo zahtevom za ponavljanjem beogradskih izbora. Opozicija je od završetka izbora svakodnevno održavala protest ispred Republičke izborne komisije, dok je nekoliko članova koalicije stupilo u štrajk glađu.

Političarima su se pridružili i mladi okupljeni oko udruženja Mladi Borba i organizovali blokade saobraćaja i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.