„Mladićev advokat, Dodikova savetnica, bivši generali…“: Ko je sve stao pod „Nestorovićevu šajkaču“ i šta pokazuje njihov rezultat?

Po projekcijama CeSID-a na oko 80 odsto prebrojanih glasova ova lista imaće 13 poslanika, te će se šansu za poslanička mesta imati i advokat Ratka Mladića, zastupnica građana zaduženih u švajcarcima, novinar Balkan Infa, kao i spoljna savetnica Milorada Dodika i brojne druge ličnosti zanimljive biografije.

Oni su se pre nekoliko meseci okupili pre svega oko Jutjub kanala istog naziva kao pokret i dugo se činilo da će stvar na tome ostati. Kao ključna lica pojavljivali su se, uz Nestorovića, politikolog Aleksandar Pavić, general u penziji Mitar Kovač, ginekolog Branislav Antonijević, novinar i publicista Siniša Ljepojević…

Kada su najavili izlazak na izbore, teško je bilo predvideti da li će uopšte uspeti da skupe potpise, s obzirom i na to da mnogi od njih ranije isksutva sa ovim delom izbornog procesa nisu imali.

Nazivani su “Hepi”, “Aktuelnosti” i “Balkan info” listom, po emisijama i medijskim kućama gde su mnogi od njih bili gosti. Upravo preko ovih formata, a pre svega “Aktuelnosti”, emisije koja se prevashodno bavi ruskom agresijom na Ukrajinom ili kako oni kažu, “specijalnom vojnom operacijom”, stekli su široku medijsku zastupljenost.

Neki od njih su medijski ponikli u alternativnim medijima, poput Jutjub kanala Balkan info, čiji se novinar Aleksandar Pavković i nalazi na listi kandidata za poslanika ove grupacije. Njih je pred svetla mejnstrima pre svega bacio urednik Happy TV Milomir Marić, koji je “Jutjub alternativu” preslikao na svoj Jutarnji program.

Profil ovih ljudi takav je da su podobni da budu česti gosti širokog dijapazona medija, od različitih režimske televizije, pa sve do tvrdo opozicionog Jutjub kanala SRBIN.info. Na prvim Vučića gotovo ne pominju, na drugom vlast kritikuju kao nedovoljno nacionalno ili izdajničku. Jedno je konstantno, proruski narativ, koji je u svojoj biti antizapadni.

Antiglobalisti, evroskeptici, socijaldemokrate, zagovornici teorija zavere, borci protiv vakcinacije, svi su oni “Glas iz naroda”.

Kada se pogledaju imena na listi, jasno je da je pri formiranju liste tražen minimalni kohezioni faktor, što ostavlja prostor da, narodski rečeno, u Skupštini “svaka dlaka svoju politiku vodi”, odnosno da neki od aktera, mimo pokreta, pređu na stranu vlasti ili možda ostatka opozicije.

Na rezultat je uticalo i to što „MI“ nisu bili na radaru napada Vučićevog režima, što je zanimljivo, imajući u vidu neke ranije predsednikove izjave o Nestoroviću i njemu sličnima koje je nazivao ravnozemljašima, borcima protiv ljudi-guštera i slično…

Razlog bi se mogao tražiti upravo u biračkom telu na koje su „MI“ udarali, odnosno procena vlasti da im je bolje da u Skupštini imaju slabu strukturisanu opciju, u kojoj lako mogu da nekog „prevedu“ na svoju stranu, nego stranke čije je biračko telo Nestorovićeva lista uzela.

U kampanji je Nestorović gurnut u prvi plan kao najpopularnije lice, ali su i druge ličnosti sa liste privukle birače da glasaju za njih. Imajući u vidu medijsku pojavnost aktera ove grupe, jasno je da su ušli u biračko telo ne samo, očekivano, mejnstrim desne opozicije, već i naprednjaka i socijalista.

Od početka su „MI“ slovili za bliske Miloradu Dodika, te se ovo njihovo organizovanje tumači i kao vrsta Dodikovog uticaja na političku scenu Srbije i odgovor na upliv koji Vučić ima među političkim akterima Srpske.

Ovaj rezultat, iako za mnoge šokantan, može biti i delotvoran za srpsku političku javnost, koja bi sada mogla da shvati da se veliki deo srpske politike dešava daleko, ali i ne tako daleko, van očiju mejnstrim, u različitim alternativnim krugovima. Kada se pogledaju pregledi gostovanja i Nestorovića i drugih koji se u našli kao „Glas iz naroda“, evidentno je koliku popularnost imaju, ali je bilo pitanje koliko će te simpatije uspeti da pretoče u izborne glasove. Razlog je to što se u javnosti koja prati delovanje ovih aktera često prepoznaje antipolitika.

S druge strane, kontradiktorno, u ovim alternativnim krugovima, što se vidi i kroz komentare ispod emisija, često se od ovih popularnih individua tražila sabornost, da se ujedine, formiranju pokret i izađu na izbore kao jedina ispravna opcija, te je okupljanje ovih ličnosti u „Mi – Glas iz naroda“ čini se, a i rezultati to pokazuju, jedva dočekano.

Nestorović je tu, a ko će još potencijalno biti poslanici?

O Nestoroviću ne treba trošiti previše reči, široka javnost upoznata je sa njegovim delovanjem tokom pandemije kovid-19 virusa i “čuvene” izjave da je to “najsmešniji virus u istoriji čovečanstva koji čak i na Fejsbuku postoji”. Time je stekao i velike osude i velike simpatije, pre svega onih koji su se i od ranije borili protiv obavezne vakcinacije i koji su u tome videli određenu “svetsku zaveru”. Popularnost mu je donela i široku medijsku prisutnost, te je bio čest gost nacionalnih frekvencija, kako ozbiljnih, tako i emisija zabavnog karaktera.

Govorio je o raznim zaverama globalnih moćnika, odbijajući da su to “teorije zavere”.

Simpatije je već probao da pretoči u političku podršku – prošle godine je bezuspešno sakupljao potpise za izlazak na predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore sa Reformističkom strankom i bivšim poslanikom Miladinom Ševarlićem.

Zatim je “pridodat” u kampanji Bošku Obradoviću i koaliciji Dveri i POKS-a, čime im je pripomogao da pređu izborni cenzus.

Na listi za republičke izbore prati ga novinar i publicista Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik agencije “Tanjug” iz Londona. Objavio je više knjiga na srpskom i engleskom među kojima su „EU protiv Evrope: uspon i pad Evropske unije“, „Promene, laži i strah: dnevnici savremenog sveta“, „Bregzit revolucija”, „Skrivena stvarnost Kosova”.

Očita je prisutnost onih koji su bliski akteulnoj vlasti u Republici Srpskoj, što takođe govori o karakteru ovog pokreta.

Kandidatkinja za poslanicu na prolaznom mestu je i spoljna savetnica predsednika RS Milorada Dodika i senatorka RS Bogdana Koljević Griffit. Aganžovana je u Institutu za političke studije kao viša naučna saradnica. Uređivala je jedno vreme i “Novu srpsku političku misao”, izdala je više knjiga, a promocija  jedne od njih u januaru ove godine upriličena je u Narodnoj Skupštini Republike Srpske pod pokroviteljstvom predsednika Skupštine Nenada Stevandića.

Na promociji su govorili Ljepojević i politikolog Aleksandra Pavić.

Pavić je u medijskim nastupima govorio i o koronavirusu, Kosovu i Metohiji, ali pre svega o “odbrani Republike Srpske”. Pavić je, s toga, i stalni sagovornik na tribina koje se u Beogradu organizuju uz podršku Predsjedništva Republike Srpke i na kojima govornik takođe i Milorad Dodik. Na ovim okruglim stolovima suptilno se kritikuje odnos zvaničnog Beograda prema Srpskoj, odnosno insistira se na odlučnijoj i snažnijom pomoći Srbije.

Kako je pisalo Vreme, Pavić je emigrant je iz SAD, a u politici je još od devedesetih godina – slovi za nekog jednog od osnivača beogradskog odbora Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, zajedno sa novinarom Dejanom Lučićem i komandantnom Knindži Draganom Vasiljkovićem “Kapetanom Draganom”. Spominjao se i u kontekstu učestvovanja u dovođenju Vasiljkovića na ratište u Republiku Srpsku Krajinu.

Iz Instituta za političke studije na listi je i Jovan Janjić, naučni saradnik, rukovodilac Centra za kulturu pamćenja u ovom institutu, koji je doktor kulturoloških nauka. Takođe, Janjić je i biograf Patrijarha Pavla.

Mitar Kovač, general-major u penziji, imaće takođe priliku da se oproba kao poslanik. Rođen je u Republici Srpskoj, obavljao više vojnih dužnosti, pa i u Ministarstvu odbrane tokom vlasti SNS. Penzionisao se na sopstveni zahtev. Aganžovan je bio u ulozi akreditovanog vojnog eskperta pred Haškim tribunalom u službi odbrane “srpskih vojnih rukovodilaca”, kako stoji na sajtu “Evroazijskog bezbednosnog foruma”, čiji je direktor. Tokom prošlogodišnjih izbora u analizi za “Srpski telegraf” izneo je “12 razloga zbog kojih Ponoš ne zaslužuje podršku u predsedničkoj trci”.

Poslaničko mesto dobiće i advokat Branko Pavlović, koje šira javnost pamti i kao direktora Agencije za privatizaciju sa najkraćim stažom na toj poziciji. Naime, 2004. se na mestu direktora zadržao svega tri meseca, a kasnije je tvrdio da je razrešen jer je dokazao korupciju i oborio “fingirani tender” za prodaju subotičke firme “Sever”.

Uz advokatsku titulu mediji ga predstavljajui kao stručnjaka za geopolitičke odnose. Tokom života bio je član Centralnog komiteta do osme sedmice, zatim član GO “Reformista”, a učestvovao je i u osnivanju Građanskog saveza. Kada se ova organizacija cepa prelazi u Socijaldemokratsku uniju (SDU), pa tako postaje poslanik na listi koalicije DOS.

Nakon nekoliko godina nastupa SDU, osniva “Inicijativu za normalnu Srbiju” i 2007. godine izlazi na izbore kao nosilac GG “Zato što mora bolja”. Socijaldemokrata, zagovornik nacionalne države.

U Parlamentu će se naći i ekonomista Dragan Stanojević, o kojem je naš list već pisao, onda kada je objavljeno da je zastupnik udruženja “Druga Ukrajina” u Srbiji. Devedesetih je otišao u Rusiju kao šef obezbeđenja, a 2015. se vratio iz Ukrajine kao preduzetnik i politički izgnanik sa optužbama za terorizam. Predsednik je Pokreta “ROD”, koji okuplja Srbe u rasejanju.

Prolazno mesto ima i pravnica Ana Krstić, o kojoj nema podataka na internetu, a isto je i u slučaju hemičarke Ane Ivanović.

O beogradskom odborniku u prošlom sazivu u klubu Dveri, Borislavu Antonijeviću naš list je takođe više puta pisao. Poslednji put kada je izjavio da se sa strankom Boška Obradovića razišao zbog “moralno neprihvatljive koalicije sa Zavetnicima”. Po struci ginekolog, ipak pre svega voli da govori o kovidu-19, zagovarajući u tom pogledu stavove slične Nestorovićevim.

Deo je “Lekara i roditelja za nauku i etiku”, udurženja dovođenog u vezu sa Vajber grupom u kojoj se ljudima preporučivalo da koronu leče, za ljudsku upotrebu neregistrovanim, ivermektinom. Borac je protiv prava LGBT zajednice i Parade ponosa.

Šansu da se nađe u skupštinskim klupama imaće možda i advokat Branko Lukić, branilac više haških optuženika – Ratka Mladića, Sretena Lukića, Miroslava Kvočke, Dragana Jokića i Milomira Stakića.

Ne toliko interesantna beogradska lista

Na beogradskoj listi, sem Nestorovića, Antonijevića i kandidata za gradonačelnika Aleksandra Jerkovića nema toliko zanimljivih imena. Tu su preduzetnica Katarina Kovačević, elektrotehničar pogona Slobodan Đurašinović, i diplomirani mašinski inženjer Vesna Jakić.

Jerković je u prošlom sazivu Parlamenta bio narodni poslanik, izabran na listi koalicije NADA (DSS-Za Kraljevinu Srbiju). Mandat je dobio nakon smrti generala Božidara Delića. I Delić i Jerković bili su na kvoti stranke bunjevačke nacionalne manjine “Bunjevci građani Srbije”. Tvrdio je u martu ove godine da je napadnut dok je trčao Košutnjakom, a poznat je i po svojim TikTok snimcima u kojima, kako kaže, “razotkriva bahatost komunalaca”. Tokom Danasovog predizbornog programa založio se za uklanjanje Kuće cveća.